Народно благостање
Права ПА НО da bez ustezanja interveniše. Energično držanje Engleske banke i Rajhsbanke u početku rata, odnosno Majhsbanke pri padu Stinesa, sjajni su potezi u istoriji
uprave novčaničnim bankama, kao što je držanje Вапса |
d'Halia pri početku svetskoga rata dokaz o protivnom. MHvota legalnog pokrića ne znači ništa |er vrednost novčanice ceni inostranstvo po apsolutnoj veličini me-
talnog stoka i u kojoj meri zaslužuje poverenje uprava,
bankom. Naravno, da za imutrašnji život povreda Dpropisa o zakonskom pokriću može prolazno da izazove uznemirenost. U aše doba jakih periodičnih koncentrisanih navala na novčaničnu banku Rkrufo kontingenti-
ranje novčaničnog opticaja pretstavlja teške okove; jer.
onda se obično. zakon mora da suspenduje u doba najvećeg uzbuđenja i time se povećava uznemirenost и zemlji. Zbog toga se mora da smatra kao veliki napredak što izvestan broj novih statuta novčaničnih banaka, a naročito Engleske, kao što je pokazano u početku ove knjige, predviđaju |oš u napred mogućnost emisije preko zakonskog pokrića. Ovde je nepotrebna inhičrvenci|a zakonodavca, koja se obično u takvim slučajcvima nalazi u bezizglednom položaju. Zloupotreba pro-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ер 51
реза о suspendovanju zakomske kvote pokrića, koja je
ју | izvršena” svojedobno u Belgiji, .jedinoj. zemlji čije
| zakonodavstvo o novčaničnoj banci još iz mpredrat|nog vremena ima Tlakav propis, ne соуол ргону иуо| denja mogućnosti suspendovania, već u korist stvaranja naročitih mera predostrožnosti.
Statističari su izračunali iznose, koji se traže od | novčanične banke u doba krize i izrazili mišljenie da |e banci nemogućno da ih zadovolji. To je mišljenje jako , rasprostranjeno u {avnosti sa zakliučkom da bi i nov| čanične banke usled sloma čekovnog sistema (odnosno ' usled povlačenja uloga iz banaka) morale da propadnu. To je gledište totalno pogrešno: |ako opadanje depoZita. u zemljama sa zlatnim važenjem u doba panike imalo |e samo (0 dejstvo da se morao uvoditi prinudni kurs. Novčanična. banka moći će samo toliko da čeka na uvođenje prinudnog kursa, dok bude bilo još u zemlji dovolino zlata za pokriće obaveza Ha strani; a posle uvođenja prinudnog kursa i u opšte u zemljama Čiste papirne cirkulacije načelno |e sasvim svejedno, da li je centralna banka uvećala opticaj dva puta ili deset puta, ako. naravno novčanica dolazi na mesto depozita.* )
га. а
В. Бајкић
АСАНАЦИЈА НАШЕГ
НОВЧАНОГ СИСТЕМА
— Поводом закона о ковању сребрног новца —
1. Мало рачунице
У закону о новцу од 11. маја т. г., прописано је Да бе по споравуму ивмеђу Министра, финансија и Народне банке може ковати ситан новац, никлен, од алуминија, и сребра, до укупног износа од 690 ми-
лиона динара ; 2 члан 3. и 6. уговора између државе
и Народне банке од 11 маја T. г. одлучује ковање сребрног новца и прописује употребу зараде на, томе
бора т. г. о ковању сребреног новца.
Има се исковати укупно 450 милиона динара номиналних и то 20 милиона комада по 10 динара (200 милиона динара номинално) и 12.5 милиона ди-
Легура, је само делимично одређена т. |. одређена, је финоћа сребра (садржина) на 500/1000. Десетоди= нарац ће бити тежак 7 грама, а двадесетодинарац 14 грама.
Законом о новцу одређена је максимална, ко-'
личина новца за поткусуривање на, 650 милиона, динара; па како има никленог новца у оптицају за
200 милиона, динара, то се сребрног новца, није мо-.
гло више исковати од 450 милиона динара номинално. да искивање 450 милиона динара новца под. одређеним условима, потребно је 315.000 кг. легуре,
односно 157.500 кгр. чистога, сребра (скоро 16 ватона).
На дан 11. децембра т. г. унца чистога сребра је ко-
штала, на Њујоршкој берзи 30 центе, односно, увимајући за основицу курс 56,5 динара, један грам кошта 0,544.999 динара. За. 157.500 кгр. потребно је 59,8 милиона динара.
Цена сребра у последњим месецима показује флуктуације од 15–—20%, те се не може-знати коли-
ко ће дефинитивно коштати ковање сребрног новца. Према закону држава је дужна да откупи од Народне банке целокупну количину демонетаризираног сребра, која данас износи 38 милиона динара. Остатак ће се добити од народа, пошто је Министарство финансија одлучило, да купује сав сребрен новац динарског, крунског и другог важења по тржишној цени сребра дотичног дана. Тек ће се остатак морати
послу. На основу тога уследио је закон од 30 новем- ПАПИРА У IO ODA
Остатак легуре од 157.500 кила коштаће номинално. Трошкови око искивања су нам неповна=
„ти. Али 450 мил. дин. сребреног новца не може коушттати више:од 120——150 мил. дин.
нара комада, по 20 динара, (250 милиона номинално).
1, Финоћа
Нови сребрени новац је новац за поткусуривање, због тога има, ограничену либеративну моћ, т. j. нико од приватника, није дужан да га прими при појединим пшлаћањима у већем износу од 500 динара. Тиме смо у исто време дали и одговор на питање о томе, да ли је финоћа, од 500/1000 довољна — шопето је предратни сребрни новац био искован са финоћом од 880. Ми мислимо да је финоћа од 500/1000 чак врло велика. Битна је разлика, између
*) Praksa je potvrdila u neobično velikoj meri izlaganja Somarija. Tako je u kreditnoj krizi, koja danas vlada, u svim državama oplicaj navca porastao, kako pokazuje sledeča tablica ;
Oplicaj novca u pojedinim zemljama i milionima maraka,
5 5 x а di S
God. ПА | 3 те ле (= = о
| MU A MM), ZOO ~ MO M. 1 Океођ. 1929. 20.192 11,308 9.130 6.046 4 174 1.672 1.694 1.052 Oktob, 1930.... 18.895 12.498 9.108 5.875 3.976 1.653 1.946 1.087 Олтођ. 1931. 44 5.987 3.862 2.016 2.221 1.478
22.972 13.789 9.044 5.