Народно благостање

2. јанугр 1932.

ТРГОВИНА

— Трговина између Италије и Русије у последњим годинама је у сталном порасту. Талијански извоз у Русију је 1928 год. износио 66 милиона лира, 1929 год. 91 милиона а 1930 год. 134 мил. Ова ће се цифра у овој години повећати, по свим изгледима на 350 милиона лира. Увоз Русије у Италију на против смањио се за 25%. Исто су тако приходи талијанске трговачке морнарице у промету с Русијом скочили са 35 мил. у 1928 години на 100 милиона за 11 месеци ове г.

САОБРАЋАЈ

— Jadranska plovidba je po ugledu па državne železnice odobrila besplatan povratak svim posetiocima Jadrana, strancima i domaćim. Ovom povlasticom će se moći koristiti turisti koji dokažu da su u vremenu između 21. decembra i 17. januara proveli na Primorju najmanje 5 dana, a između 18. jan. i konca februara 10 dana. Ovo isto važi i za putnike koji putuju brodovima Dubrovačke plovidbe.

— Franctiski patflamenat je posle duge diskusije primio predlog finansijskog odbora o pomoći brodarskom društvu Kompani Ženeral Transatlantik. Pasiva ovog društva iznosi oko 140 miliona franaka i već se govorilo i o mogućnosti pada pod stečaj. Sada je dato ovlašćenje Ministru finansija da u ime države može za društvo garantovati zajmove koji budu od sifrane društva zaključeni posle 1. januara 1932. zg. u iznosu najviše do 300 miliona franaka. Država će staviti u isto vreme hipoteku nad društvenim nepokretnostima i brodovima ili će se osigurati društvenim portfeljom. Društvo će morati uneti u svoje statute da dražva ima pravo imenovati u administrativni savet polovinu više jedan članova. Vladin komesar i inspektor та Jinansije sa pravom verifikacije društvenih računa prisustvovaće sednicama administrativnog saveta i uprave. Svi izdaci viši od 500.000 franaka moraće imati od Ministra trgovačke mornarice odobrenje, koje će se dati prema prethodnom mišljenju stalnog odbora obrazovanog za фи svrhu. Društvo će morati svaka iri meseca da podnosi vlastima izveštaj O SVOjim prihodina, rashodima i svim obavezama.

— Ovih dama je održama plenarna sesija Međunarodne dunavske komisije. Konstatovano je veliko poboljašnje btodarskog saobraćaja po Dunavu regulisanjem pitanja vuče u do sada najneprohodnijem delu Đerdapa u Sipskom kanalu. Kako je ovaj deo posle rata pripao nama to je naša država provela u dužini kanala železničku prugu i na faj način uspostavila lokomofivsku vuču brodova u dužini blizu 2,5 kilo-

metra. U vezi sa ovim investicijama naš delegat je na pome- |

nutoj konferenciji izložio predlog naše vlade, koji je skoro u celosti prihvaćen. Detalji ovog aranžmana između naše države i Komisije nedostaju nam ali po pisanju „Politike” naš je položaj sada bolji za šest puta od onoga prošlih godina. Aranžman vredi za 1932. godinu, a dotle mi ćemo morati izvesti na ovom poslu još neke radove.

— Osam parobrodarskih društava slobodne plovidbe po Sredozemnom moru udružile su se ovih dana u „Savez velike obalne plovidbe”. Cilj Saveza je zaštita interesa slobodne plovidbe. Među ostalim Savez moli da se nađu sretstva za davanje dugoročnih kredita članovima Saveza uz što manji kamatnjak i da se time omogući opstanak slobodne sredozemne mornarice i da se osigura nezavisnost našeg izvoza od stranih brodova. Predsednikom uprave izabran je g. Đuro Seso. U Savez ulaze sledeća parobrodarska društva: Spad, Splitsko parobrodarsko društvo, Slobodna bokeška paroplovidba, Parobro-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 13

darska plovidba „Zora”, Split, Parobrodarstvo „Napred”, Split, Prvo dalmatinsko parobrođarsko društvo „Dubrovnik” i još neka.

КРИЗА

— Жељезара д. д. Зеница је већ пар пута вршила редукције у радном персоналу. Сада ће се отпустити опет већи део радника, а како пише „југ. Пошта“ постоји опасност да у јануару дође до потпуне обуставе рада. Узроци су недостатак финансијских сретстава и велики стокови непродате робе.

— Kod Generalne direkcije državnih železnica održana je 22. decembra licitacija za kupovinu pragova i na licitaciji se pojavio rekordan broj ponuda — 66. Potreba direkcije iznosila je 900.000 komada, dok je ponuda dostigla cifru od 2,020.677 komada, dakle fri puta više nego što je trebalo. Cene su bile prosečno za 28% jeftinije nego prošle godine.

— Fabrika strojeva u Majšpergu kod Ptuja obustavila je 25. decembra rad i otpustila 140 radnika. Obustava rada posledica je pomanjkanja narudžaba i finansijskih sreistava.

— Француска аутомобилска индустрија налази се у кризи. Велика предузећа су приступила знатној редукцији цена, али се мора истаћи, да је положај појединих предузећа посве различан. Водеће фабрике располажу са знатним наруџбинама за војску и имају више могућности да се боре против кризе и да сносе последице снижења цена него мала предузећа.

Да је положај појединих великих предузећа још увек добар показује најбоље добитак код Ситроена за пословну годину 1931/32, који износи 164. милиона франака према 155.0 прошле године. И ако је после закључења биланса за прошлу пословну годину индекс производње пао од 560 у јуну на 490 у октобру и ако су снижене цене, ипак Ситроен показује добитак за месеце јули—новембра који прелази онај прошле године у исте месеце. Међутим, на главној скупштини свога предузећа г. Ситроен тражи да се забрани увоз страних аутомобила

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Годишње скупштине.

11. јануара: Трговачко д. д. Велики Бечкерек (ванредна). 31. јануара: Грађанска штедионица Београд (редовна). — Бољевачка Тимочка банка, Бољевац (редовна). Бујановачка трговачко-кредитна банка Бујановац (редовна). — Банка „Морава“ Бујановац (редовна).

6. фебруара: Индустријско-кредитна банка Београјд (редовна).

7. фебруара: Крушевачка банка а. д. Крушевац (редовна). — Банка Златибор Београд (редовна). — Београдска заложна банка а. д. (редовна). — Врачарска штедионица Београд (редовна). — Банка Славија а. д. Београд (редовна). — Млавска штедионица, Петровац на Млави (редовнау. — Смедеревска кредитна банка Београд (редовна). — Трговачка банка Ћуприја (редовна). — Грађанска штедионица Вел. Градиште (редовна). — Трговачка прометна

| банка Зајечар (редовна). — Рудничка окружна задруга а. д. ' Горњи Милановац (редовна). — Бајино-Баштанска штеди-

оница у Бајиној Башти (редовна). — Јагодинска прометна банка а. д. Јагодина (редовна). — Месарска банка Београд (редовна). — Краљевска акционарска штедионица Краљево (редовна). — Банка „Јавор“ Ивањица (редовна).

и Е аи п а папа папа папа пп па а вапа а пааапиа папа папа папа папа тнн па папа виа авва пина папа папа па ап пп папа ап аа ава навананаа =:

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. :: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

MP E BE 5

RR. G.DUN + СО. :

кнез Михајлова 39.

"a muuHHdnHHBHHTHhnHHHHHHHHBHHHGBHHTHMBHRnRHNHHHH=m ипнаппиппинвнипшплипн пинвишсвигимквнививишшивооовивнсишинлннишшшовнишшшошишипица

БЕОГРАД ЗАТРЕЉ

Бериславићева 7.