Народно благостање

Страна 12

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 1

— Prema mišljenju engleskog „Deli Ekspres” gubici Čehoslovačke banke na padu engleske valute izneće jedan milion funti sterlinga.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Француски министар јавних радова г. Делињ «с давно је изложио у парламенту резултате увођења у Фр:ацуској контингентирања увоза угља. По њему је у јулу, пре контингентирања, укупна производња свих француских и сарских рудника угља била 5,016.000 тона. Од тога је остало непродато 252.000 тона што значи да се потрошило. 4,764.000 тона. Два месеца по увођењу контигентирања т. |. у октобру производња је износила свега 5,339.000, а продало се све то и још 96.000 из залиха што износи укупно 5,435.000 тона. Добио се дакле вишак према јулу за 671.000 тона. Овај вишак се не може правдати повећањем купње угља због зиме, јер по упоређењу с прошлим годинама, потрошња у 0007 ce ни мало не разликује од оне у јулу.

— Пољска влада је донела уредбу, којом се забрањује од 1 јануара увоз следеће робе: жита, живине, воћа, ципела, стакла за прозоре, минерала, пољопривредних машина, машина за прерађивање метала, шиваћих машина, радио-апарата и његових саставних и резервних делова, папира, памучних тканина, вунене фабрикате и готове конфекционе робе.

У изнимним случајевима дозволиће се увоз ове робе, ако се са земљом која жели да увезе у Пољску склопе одговарајући уговори. У томе случају за одобрену робу повисиће се царине. Исто тако ће се повисити царине и на робу, којој није забрањен увоз. |

— Немачка влада води преговоре са Русијом, Румунијом и неким јужноамеричким државама о склапању уговора за лиферацију животних намирница. У овим уговорима предвиђен је клиринг као платежни модус.

— Производња каучука последњих година је толико нарасла да је сада немогуће пласирати вишкове ни на које тржиште. Како је цена каучука спала на половину производних трошкова, то су читави крајеви који гаје овај артикал дошли у опасност. 10 је натерало метрополе да траже спаса за своје колоније.

То је прво учинила Француска. Како производња каучука у француској Индокини не премаша потребе француског тржишта, то је француски парламенат још у марту ове године одоорио помоћ произвођачима каучука у Индокини у облику премија у тој мери, да се покрију производни трошкови. Али ову меру не може усвојити ни Енглеска ни Холандија, јер њиховг колоније далеко више производе каучука. Отуда овим питање спасавања произвођача каучука добило је још тежи облик и 77" тражи решење које ће се тицати свих произвођача у опште. Тешко је веровати у · брз успех тим пое то је већ толико покушаја за ограничење производње каучука пропало. У питању су холандска Индија, Цејлон, француска Индокина и Малајски отоци.

— Између Чехословачке и Аустрије склопљен је споразум о лиферовању папира Мађарској. Подела се извршила на тај начин, да је Аустрија уступила свој контингент папира за паковање чехословачким фабрикама, а ове се одрекле лиферовања ротационог папира.

ИНДУСТРИЈА

— Тешкоће пољске текстилне индустрије. — Стање пољске текстилне индустрије, које је до пре кратког времена било још врло повољно, показује последњих недеља све знаке знатног погоршања из следећих разлога: делимичан губитак енглеског тржишта, велики девизни губитак због пада енГдеске + 7 оскудица готовине, рестрикција кредита, итд. (За одмах плативе рачуне одобрава се шконто до 18%). Обрти су за скоро 30% мањи но прошле године, због чега

|је донета одлука да се после Божића обустави производња (за месец. дана. Као неповољна околност се спомиње и пови- · "шење увозне царине на сирови памук, од 9 на 36 злота која ступа на снагу 1 јануара 1932. Сем тога, постоји намера пољске владе да удвостручи царину ва увоз оног памука који не долази преко Гдиња. –

— Svetska proizvodnja srebra u prvih devet meseci 1931. · god. iznosila „125 miliona unca prema 161 mil. u isto vreme 1930. god. Potrošnja za jedanaest meseci 1931. god. bila je .55 mil. unca prema 75 mil. u 1930. Ovo smanjenje se pripisuje smanjenoj potražnji od strane Kine.

Proizvodnja srebra u Sjed. amer. državama je u novembru 1931. g. iznela 2,012.000 unca (najniža cifra za poslednjih nekoliko godina), što je manje za 179.000 unca nego u prethodnom mesecu a za 726.000 nego u novembru 1930. g.

— Sporazum proizvođača bakra koji je nedavno zaključen odnosi se na 90% celokupne proizvodnje toga metala. On predviđa ograničenje proizvodnje na 26.12% čitavog apaciteta zainteresovanih preduzeća. Ali njegovo stupanje ma snagu odloženo je dok god zalihe budu manje od proizvodnje za četiri meseca ili dok cene bakra budu za 15 dana neprekidno ispod 12 centi po livri. Od početka 1933. godine bakarne kompanije, koje su pristupile ovom sporazumu, moći će slobodno proizvoditi punim kapacitetom pod uslovom da to ma 30 dana u napred jave.

Američki proizvođači bakra bi bili zadovoljni ı kad bi se cena mogla zaustaviti na 8 centi po livri.

— Француска продукција челика, која је износила још у новембру 1929. г. 790.000 и у новембру 1930. г. 705.000 тона, пала је у новембру 1931. на 130.000 тона, т. |. aa 33%, и мања је од предратне продукције, која је износила 581.000 тона .

— Peetstavnik Lancashire Industrial Development Comercil B. Story doputovao je u Nemačku da nastavi pregovore sa nemačkom industrijom željeza, stakla i kože o podizanju . njihovih fabrika u Engleskoj. U prvom redu radi se o takvim fabrikama kojima preti opasnost obustavljanja zbog novih carinskih. uredbi. Prema nekim vestima, sa pojedinim firmama već je došlo do sporazuma o sklapanju ugovora. :

Interesantno je, da se sada vrlo često pojavljuju u nemačkim novinama oglasi engleskih gradskih opština, koji nude nemačkim preduzećima zemljišta uz povoljne uslove za gradnju njihovih filijala.

ПОЉОПРИВРЕДА

-— Hmeljarski proizvođači i izvozničke organizacije Мојvodine održali su konferenciju i izdali rezoluciju u kojoj su. podvukli potrebu pomoći našem hmeljarstvu i pored velikog pada cena ovog artikla. Kako je u kulturu ove biljke u Vojvodini investirano oko 400 miliona dinara, to se ne sme dozvoliti, kako kaže rezolucija, da čitav taj kapital propadne. Sem toga produkcioni troškovi hmelja kod nas su srazmerno niži nego u drugim zemljama. S toga proizvođači mole Ministarstvo trgovine: 1.) da u što kraćem roku izdejstvuje od strane Francuske preostali deo slobodnog kontigenta od 1000 metr. centi; 2.) isto tako da izdejstvuje kontigent za uvoz našeg. hmelja u Nemačku po catini od 70 zl. maraka i 3.) da ministarstvo donese pravilnik o markiranju hmelja za izvoz pošto se po novim odredbama francuskim moći povlaštenjem koTistiti samo markirani hmelj.

_— Pri Savezu srpskih zemljoradničkih zadruga u Novom Sadu osnovan je poseban офзек Кој се se baviti isključivo prometnim poslovima u vezi sa nabavkom proizvodnih sprava i prodajom žita. Otsek se zove „Prometna centrala zemljoradničkih zadruga”. Sam Savez će za sebe zadržafi isključivo novčane i režijske poslove, a u pogledu onih koje је predala

novoosnovanoj centrali vršiće samo nadzor.