Народно благостање

2. јануар 1932 __ 1

Стање Народне банке морало је изостати из овог броја, пошто до закључка листа нисмо добили податке.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Девизно тржиште је ове недеље поновно било веома мирно, код релативно слабих обрта — што је свакако још последица божићњих празника. Обрти су износили свега 24 милиона што свакако доказује, да је пословање било мирно. Томе насупрот јавља нам наш берзански известилац из Загреба, да је тамо обрт у девизама био врло велики. Код нас, највише је трговано у девизи Њујорк (6.2 милиона), Цирих (4.9 милиона) и Париз (4.3 милиона динара).

Ефектна берза показује ове недеље следеће курсеве:

25. дец. 28. дец. 29. дец. 30. деци 31. дец.

7%' Инвестиц. зајам — = — — 60.4% Аграрци 3225 3050 30— 30— = 6% Беглуци 3875 3850 3850 37—- 37.550 7% Селигман | =. 5550 — 55.—

Ратна штета 257._ 25575 252— 250— 250Народна банка. — 5000— 5000— 5000.—5900.—

У свим ефектима преовлађује лабава тенденција, једино акције Народне банке показују скок од 5 хиљада на 5900 динара, што је свакако врло интересантно. Обрти су ове недеље, због ултимо-ликвидација достигли 12.653 милиона, што је несумњиво највећи недељни обрт у 1931 години. Од тога отпада 7.8 милиона динара на обрт у Ратној штети; промпт |е трговано за 7,00 ·“-т“лта а у терминима износе обрти 671 хиљаду, што доказује, да је код нас термински посао на самрти. Тако је у осталом и у читавом свету. 7% Инвестициони зајам тпговаз !2 а 800 хиљала, 4% Аграрци за 115 хиљада, 6% Беглучке обвезнице за 720 хиљада, 8% Блер за 34 хиљдле. 7% Селигман за 437 хиљала. Изненађује велик обот у 7% Блеру, који достиже 2.56 милиона динара. Акције Народне банке трговане су за 55 хиљада динара.

ZAGREBAČKA BERZA.

Novčano fržište. Likvidacija ultima stavlja na novačne zavode prilične zahteve. Pored toga dospeva koncem decembra i znatan broj uložaka, koji su bili vezani na tri meseca a koji su koncem septembra, kad je i kod nas izbila bankarska kriza, bili otkazani.

Devizno tržište. Na prva dva sastanka ove nedelje Dromet u devizama bio je naročito jak: Oko 9 miliona dinara dnevno. Od toga je Narodna banka davala do 90%. U sredu promet је opao na polovinu. To ie opet u vezi sa situaciiom na novčanom tržištu. Novčani zavodi radi ođržavania što većeg likviditeta i radi bilansirania za 1931. godinu nastoje da sve орегасце ха koje morait izdavafi gotovinu odlože za розје prvoge januara. Niski kurs funte mnogi iskorišćuju da se jeltino reše svojih raniih obaveza.

Tržište efektima. Rafna šteta notita 250 dinara. Izoleda da će ma tom kursu ostati i posledniec berzanskoe sastanka ove godine. Prema prošloi содим razlika u kursu ie vrlo velika. Promet ie u poslednie vreme dosta slab. Izoleda da će likvidaciia ulfimo anoažmana u Štefi biti vlatko sprovedena i da neće dolaziti do eksekutivnih prodaja koje bi naravno mogle veoma loše da deluiu na kurs.

Blairove obveznice drže se na kursu ođ isnod 50 za 7% obveznice. Promet zna tu i tamo biti i veći. U New-Yorku se u nainoviie vreme kurs nešto oporavio. Kod mas to još nije došlo do izražaja. Promet je u dolarskim papirima ove godine bio mnogo veći nego prošle godine. Međutim tai porast dolazi

· u prvom redu od promefa prvog semesfra. Drugog semestra primećuje se i ovde nazadovanje poslovanja. LN.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КОЊУНКТУРА

Страна 15

РОБНО. ТРЖИШТЕ. Пшеница.

Светско тржиште пшенице је ове недеље остало мирно, без нарочитих промена. Послови су знатно редуци. рани, што је свакако у вези са божићним празницима. У Америци ни службена статистика није могла да поправи |'3сположење. Према овој службеној статистици смање! је површина зимских усева за преко 10% и тиме достигла смањење, које је последњи пут регистрирано у 1917. rog i.

Чикашка берза је остала непромењена. Цена пш нице за промпт робу варира ових последњих недеља између 53.) . и 55 центи за бушел; на дан 30. децембра 1931. године нотира пшеница 53%/, центи за пшеницу. Са винипешке берзе јављају се нешто повољније вести, нарочито: о повећаним износима за Јапан и Кину.

Код кукуруза је ситуација у последње време так ће мирна. У европским пристаништима леже веће количине аргентинске робе, која још није продата; извозници међутим са овом робом не кваре цену, пошто су са својим понудама веома резервисани; то и због чињенице, што су нови утовари скоро потпуно престат“. На чикетткој берзи варира цена између 35.25 и 35.50 за бушел. Закључци на северо-американским тржиштима нису велики и тражња је релативно слаба.

Памук

показује последњих четрнаест дана релативно знатан пораст курсева. На њујоршкој берзи порасле су цене од 15. дедембра од 6.05 центи за либру на 6.55 центи на дан 29. децембра прошле године, дакле за пуних 50 центи, што је свакако врло интересантно, пошто овакав пораст већ нисмо забележили неколико месеци. Овај нагао скок је у вези са вестима, да, ће американски Фармборд ревидирати своју досадашњу политику у погледу потпомагања фармера. Државна помоћ има да се реорганизира на широј бази која ће омогућити, да се политика субвенционирања фармера прошири и на оне, који досада нису дошли у обзир. Али је ова помоћ условљена ригорозним смањењем нових усева, што је у конкретном случају једино могуће сретство. Од овогодишње бербе, која се цени на око 17 милиона бала, досада је „контролирано“ свега 8 до 9 милиона, тако да ће нова помоћ односно субвенција морати да се прошири и на још осталих 8 милиона бала. Ова досада необухваћена резерва је осетљиво притискала на тржиште. Постоји план, да се од овог контингента поништи око 2 до 3 милиона бала памука, које ће американски Фармборд претходно откупити од фармера из унутрашњости, нарочито из јужних провинција.

У погледу развоја тржишта кафе јављају из Бразилије нешто оптимистичније вести, пошто изгледа, да ће бразилијанска савезна влада односно дирекција за валоризацију кафе приступити форсираном поништавању залиха, пре свега лошијих врсти кафе. Цене су за сада показивале нешто мирнију тенденцију.

На металном тржишту

концентрисано је главно интересовање на развој догађаја код бакра. Преговори произвођача, који су ових дана за-

кључени у Њујорку нису донели задовољавајуће резултате, +

пошто се није могло тачно утврдити капацитет производње нити квоту рестрикције односно поделу ове квоте. Познато је, да је утаначена редукција производње са 26.5% годишње производње, која контролира око 85% до 90% светских произвођача. Како је удружење произвођача бакра, ранији американски картел, објавио, да ће кроз четири месеца: цену бакра од 7.5 центи, колико нотира сада на њујоршкој берзи, подићи на 12 центи, то је ова вест међ осталим заинтересираним индустријама изазвала разне коментаре — али се у то много не верује.