Народно благостање
Страна 20
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
"Бр. 2
последњих месеца је дело шпекулације. Пека, црна Шнглеска и остале земље, које су јој се приближиле,
али моћна рука два пута је већ покушала да из-,
баци долар ив златног колосека. Успела, није, али је створила, код великог броја, људи песимистичко расположење према долару; а то је предуслов да се успе при четвртом или шестом нападу. А више је но сигурно да he долар бити изложен новим нападима. У осталом то није само случај са доларом већ чак и са француским франком. Један економски врло добро школован секретар једне банке у Паризу причао ми је између осталог следећи куриозитет:
„Ованодневно добијамо пошуде из иностранства, да дамо зајам на подлоту швајцарског франка; траже људи да се задуже у француским францима, а да имају готовину у швајцарским францима. Такве транзакције може да обави само онај који верује да, ће фравцуски франак да попусти а, швајпарски не." На наше питање како је то могућно, одговорио нам је наш млади пријатељ, да, се нечувене будалаштине појављују у последњим месепима, међу кашиталистима разних земаља. Јуди који нам такве предлоте чине резонују да је швајцарски франак најсигурнији збот тога што је покривен са 150% у злату. То је као што знате скроз лаичко гледиште, јер се не упоређују оптицај и метално покриће, већ дугови а метално покриће. Кад би се у Немачкој и Енглеској упоређивао само оштицај са, металним шокрићем, онда би слика, била много повољнија. Оно што чини главну тешкоћу у Немачкој и оно што је оборило енглеску фунту, то су били дугови који су наравно увек у злату. Кад се обавезе швајцарских банака нарочито према Немцима, који имају најмање 3 милијарде франака улога на штелњу у Швајцарској, пореде са металним покрићем швајцарске Народне банке, онда се добија друга, ситуација. НеДовољно је метално покриће швајцарске Народне банке, ако би Немци навалили да повуку своје ка-
питале.“) Ту би швајцарске банке морате да приступе,
мораторијуму, — што су у осталом урадиле у сештембру месецу кад су Немци хтели да подигну своја потраживања, услед закона који им је наредио да сву своју имаовину на страни пријаве Рајхсбанци. Швајцарске банке су изјавиле да ће исплаћивати само извесну квоту недељно. Швајпарска, је дужна краткорочно више но што потражује те је према томе швајцарски франак много неситурнији од француског.
Али више је нето ситурно да ће у најближој будућности почети напади на, француски франак на међународним берзама онако исто као што је било са доларом. Баш та чињеница да, се нападају долар и француски франак, а не холандска форинта и швајцарски франак, даје права онима, који тврде ла се сви ти напади врше под ауспицијама Ентлеска. Има људи који тврде да Енглеска ради на формирању једнога блока, држајва, које су напустиле златно важење. То би било у неку руку разумљиво, јер нашуштањем златног важења државе (нису ништа урадиле. Оне морају поново приступити некакњој стабилизацији. Злато се показало као најповољнији метал за. међународне обрачуне. Налтуштање злалтот важења није напуштање злата. Немају право они који мисле да ће злато да изгуби своју вредност. На против имају шуно право они који држе да је најбољи начин тезаурирање у злату као што су раг дили у осталом људи 3000 година. Оно што хоће
*) Вести о предстојећем укидању златног важења у
|
то је депресијација злата, чија је вредност отишла и сувише високо. „Кели се ла се прекине са дефлацијом злата и
"да се.повећају пене према злату. Државе које (су напустиле златно важење, чувају још увек
злато у касама, својих новчаничних банака, и немају намеру да гасе отресу. Да би постигле свој циљ њима, је потребно да, поколебају валуте још оних двеју држава, које су се завериле да чувају данашњу вредност злата, — а то су Америка пи Француска. Треба унети неповерење према, тим двема валутама тако да и оне напусте данашњи златни паритет, после чега би се лако могли споразумети да се злату да нова вредност и да све државе поново приступе златном важењу. Другим речима, јуриш на, долари франак је јуртт на злато и због тота смо у искушењу да, верујемо да имају право они који тврде, да, се напад на долар и франак врши под заштитом Енглеске и њезиних валутних сапатнипа.
ШП. Сумњиве валуте држе се врло добро
Већ је прилично нарастао број држава које су укинуле златно важење. Још је већи број држава Које су увеле мања или већа девизна ограничења. Ове су то папирне валуте, А кад се те државе издвоје онда остаје врло мали број држава које су сачувале потпуно златно важење (Франпуска, Се. верна Америка, Швајцарска, Холандија, Белтија, Италија, Аргентина). Па зар онда нема права онај париски банкар кад тврди, да смо се вратили у периоду међународног валутног хаоса као после рата“
Нема, јер су све остале околности из основа другојачије. Златно важење ишчезава, то је истина. Али зато ипак немамо ни марака ни рубаља; детресијација валута је релативно мала — највише око 50%. У ствари ми се налазимо под режимом сумњиве стабитности валуте. Ми више патимо од страха од пепресијације но ол саме репресијације. Француз се обично ставља на гледиште теорије чисто златног важења и чим се у којој земљи дотоди ма што, што угрожава златно важење, он га оглашава за посрнуло. __
У сумњиве валуте данас се убрајају леј, лев; марка, валуте североисточних држава и т. д. Ми имамо на, једној страни валуте код којих је депресијадија, овршен факт, као што је случај са Енглеском. На, другој страни имамо валуте са шоттуно златним паритетом. А на средини се налави пенте и шилинг које су детресиране, али мало и то под врло оригиналним условима, јер дотичне владе не признају депресијацију. За то је најбољи пример шилинг.
Ми смо пре месец и по дана забележили да, шилинтг у Швајпарској кошта свега 54 сантима, и да, је он и у осталим земљама знатно детресиран. Међутим у пракси ствар није тако проста.
__ На неколико дана прел полазак из Париза, свратили смо у једну банку са развијеним мењачким послом (да куттимо. птилинте. Чиновник нам је одговорио да их нема, али да му можемо дати налог, па бе он гледати ла у току дана набави. Тога, ради било је потребно натано да му се положи телокуттеа, птоотивврелност у француским франпима. Кад смо га залтитали по ком се курсу има рачунати вредност, опроворено нам је да је узуелан куре птилинга, 360 фратала. Кад смо по подне запитали ла ли је набављена тражена сума одтоворено нам је да није и да се по 360 не ба мотло у опште да добије.
Јошт је пнтересантнији нап ложтвљај у Мин-
Холандији у вези су са бегством немачких капитала из исте. ' хену. Минхенске новине доносе с времена на време