Народно благостање

16. јануар 1932. | НАРОДНО

ugnjetača i eksploatatora, a ovde toga nema, пеша čak ni osnova za pobtinu proletera, kakvu propoveda Ofi0= doksni socijalizam, U teškoj privrednoj depresiji padaju kursevi hartija od vrednosti do blizu nule, obustavlja {u se plaćanja kamata, kirija, i proizvođači gube DOtrOšače. U takvom stanju bespredmeina je socijalna revoluciju radi sprovođenja socijaliziranja sredstava za proizvodnju. To najbolje pokazuje slučaj Rusije; tamo |e socijaliziranje povećalo siromaštvo ruskog naroda i blagostanje male grupe, koja iznosi svega 27. _Soci|alizam se može provesti u autarhiji, a Nemačka ne može u opšte da misli na to jer ona ne može da opstane bez uvoza sirovina i životnih namirnica.

— Baš ruski primer pokazuje da se pod takvim privrednim okolnostima vrlo lako izvodi socijalna revolticija. — Ja hoću samo da kažem da u svetskoj privrednoj depresiji logički ne postoji krivac, niti postoji sistem kod današnjeg stanja svetske privrede, koji bi pružao garanciju za poboljšanje. Međutim ne poričem da je svet pod pritiskom bede u vrlo delikatnom psihološkom sta– nju i podiožen najneverovatnijim uticajima. Stara je stvar da se io nezadovoljstvo može vrlo uspešno da kanališe od veštih ljudi i da se time stvara jedna ogromna snaga. Dabome da političari mogu bedu da iskoriste za svoje ciljeve i oni to i čime. To je Dio slučaj u Rusiji. Ali je isključeno da se nezadovoljstvo u Nemačkoj agura u jedan kanal. Za sada su tri političke organizacije koje iskorišćuju bedu nezaposlenih, naime: nacionalne socijaliste, komunisti i socijaliste. Prvi napreduju najjače, drugi malo manje, a treći šta više malo i nazaduju, ali su još uvek sve tri organizacije vrlo jake.

One su iz osnova protivpoložene. Socijalizam u Nemačkoj znači kapitalizam, održavanje današnjeg privrednog stanja. Nacionalni socijalizam znači opasnost od, komplikacija spolja, a komunizam rat u zemlji. Danas su {o {ri neprijateliska tabora koji se i oružjem tuku među sobom. Naročito je krvava borba između nacionalnih socijalista i komunista. Ako bi pobedile ie | nalne socijaliste, ne bi mogle dugo vladati. zbog toga | što bi ih srušili socijaliste i komunisti udruženi. A protiv | komunizma samoga dovolnjo su jake i same nacionalne socijaliste.

— Pa To ipak ne znači da se ne može očekivati nikakav krah u Nemačkoj.

— Ne može. se zamisliti da svaki Nemac ostane na svome mestu za vreme celokupne privredne depre-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 37 sije i kroz sve njene peripetije. Može дос do velikih promena u nemačkom javnom životu, ali nikako se ne može predvideti do kojih. Može se govoriti samo o mogućnostima a njih ima vrio mnogo. 1 to je jedna od velikih nepoznatih, pred kojima stoji čovečanstvo.

— A kako stoji sa nemačkom buržoazijom, koja je u Francuskoj stub današnjeg privrednog sistema?

— Vrlo loše. O tome se sada mnogo piše. Buržoazija je u stvari najveća žrtva opšte privredne depresije i najveći heroj. Žrtva je jer je ona morala najniže da spusti svoj nivo života. Doklegod buržoazija ima imaovine, izložena je neprekidnim napadima od strane liskusa, a kad postane proleter, padne ispod nivoa nezaposlenog radnika, prvo šio nije osigurana, a drugo što u opšte ne ume da se snađe. A veliki je heroj zbog toga što je ona ipak sačuvala svoje poznate nemačke građanske vrline. Moj stari drug i prijatelj, ugledni ekonomista, Adolf Veber, protesor Političke Ekonomije u Minhenu, na katedri pokojnog Brentana, jedan od ljudi čije mišljenje pažljivo sluša i Dr. Brining, pričao mi je neverovatne stvari o posleratnom nemačkom studentu. Pre svega ogroman broj zarađuje svoj hleb kao prost radnik. Međutim nikad se na nemačkimni univerzitetima nije tako intenzivno obrađivala nauka ao poslednjih dana. Dok su mnogi narodi počeli da opadaju зато zbog toga što su knjigu zanemarili, u Nemačkoj se sve više čita knjiga. Ceo se kulturni svet zgranjava pred nemačkom produkcijom knjige i to naročito naučne. Cene su nemačkih knjiga najveće, ali isto tako i pročđa. Nemac formalno odvaja od ustiju da bi kupio knjigu. A пета primera u svetu da se akademska omladina nalazi u tako beznadežnom položaju kao što |e slučaj sa nemačkom, jer je za 80% više no sigurno da posle svr-

| šene škole nema ni najmanje šansa da nađe siužbu od-

govarajuću svom školovanju, već se mora da vrati ponova labričkom radu, kojim se izdižava. Ali ona ne prekida vezu sa naukom, naprotiv i dalje radi i uči, u očiglednoj nameri da se oda javnom životu i da po-

stane vođa naroda. Već se u parlamentu pojavljuju ti

ljudi.

— Sve je to odista interesanino, |a уат тпого blagodarim na informacijama.

— Nema na čemu. ja sam istina došao da slušam i da se dokumentujem ali je ovog puta ispalo obrnuto. Biće mi prijatno ako sam mogao ma koliko da Vam budem koristan.

BE BM

РАЗОЧАРЕЊЕ

Аустро-Угарска је била пре рата чувена са својим дефицитарним трговинским билансом у извесним годинама чак до 3 милијарде златних круна. Човек долази у искушење да помисли да је Аустријска република наследила ту болест, јер и она стално болује од јако пасивног трговинског биланса. До скора су сви суседи били у активи према њој. Тиме не мислимо рећи да је пасивни трговински биланс узрок њезинога економског ропша. Други су узроци по среди о којима смо ми опширно писали.

__Велики је удар претрпела аустријска народна привреда кризом Кредитаншталта, Ова је избацила из колосека аустриску новчаничну банку која је била приморана да у до сада нечувеним размерама прима у есконт папире Кредитаншталта било непосредно било уз државну гаранцију. По-

У КЛИРИНГУ

оштрење светске привредне депресије природно се највише осетило на аустријској народној привреди и због тога не треба да се чудимо што су њезини управљачи а нарочито аустријска Народна банка, почели да прибегавају егзотичним мерама. Читаоцима је добро познат скроз социјалистички закон о трговини стоком, по коме један уред у Бечу одређује ко ће и колико стоке да довезе на градска тржишта. Али нас овде интересују специјално трговинско-политичке мере.

Прва је егзотична мера била монополисање читавог девизног промета путем реквизиције свију девиза које имају становници Аустрије, без обзира на порекло, и у вези с тим недавање девиза увозницима. Та посредна забрана увоза изазвала је узбуђење и протест на свим странама, али је Аустрија остала чврста при својој политици. Она је гово-

| | |