Народно благостање

Страна 38 1 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______ -_Бр. 3

рила да њој није до тога да спречава увоз, већ да спасава публике. Он је покушао да се правда и констатоване непостабилност валуте и да због тога не може дати девиза, ко- вољне чињенице објашњава на следећи начин: | јих нема, без обзира на то какво ће то имати дејство на. | 1. Да га надлежни органи не помажу у његовој полиувоз. Али како има добара које Аустрија мора увести, Др. "тици спасавања шилинга и као пример за то наводи дн да је Рајш, претседник аустријске Народне банке, пронашао је кли-– | Трговачка комора дала 1700 цертификата разним лицима, ринг и понудио га државама које су незадовољне његовом која се баве транзитом и извозом, а на основу којих су ослодевизном политиком. Ми немамо ништа против увоза, гово- | бођени од обезбеђења валуте од извоза. рио је он, ако он не апелује на наш девизни сток, па како се | 2. Приватни клиринг је учинио да резултат није попутем клиринга увоз плаћа извозом то смо ми вољни да за- вољан. Гако на пр. швајцарски увозници робе из Аустрије кључимо уговор у том смислу, који је добио име уговор о. не полажу у опште швајцарске франке на рачун аустријске клирингу. Пословно посматрано, клиринг је првокласни трик "Народне банке у Швајцарској, већ плаћају непосредно своза сузбијање пасиве трговинског биланса. | јим лиферантима, а ови крију швајцарске франке добивене Преговори о клирингу ишли су врло тешко. Аустрија 'од продате робе. Приватан клиринг се јако развио. Може се је готово према свима земљама сем Југославије, као што рећи да се велики део аустријске спољне трговине обавља "рекосмо, била пасивна. Према томе је клиринг, како смо ми 'само путем приватног клиринга. Грешка лежи, вели он, у то већ у ранијим чланцима изложили, требао да значи за |трећој уредби о девизама, којом је забрањен пренос иностраодносне државе сауговорнице напуштање једнога дела сзог!ног потраживања у шилинзима код аустријских банака (без увоза у Аустрију. Али је одлучност Аустрије била тако не- | ододрења Народне банке) а остављено је слободно прензпоколебљива да су државе и на то морале да пристану. Ме- | шање потраживања у шилинзима који се налазе код приватђутим, није могла ва све државе бити примењена иста |ника. Д-р Рајш тврди да тај приватан клиринг (чија је главна формула. особина да се шилинг обрачунава за најмање 10% јефтиније С Југославијом је однос био најпростији. Интерес обеју | но што то ради Народна банка) омогућава убацивање свакодржава се своди на обезбеђење међусобног робног промета. | врсне робе у Аустрију, робе која није никако потребна — а Истина Југославија је била нешто активна, али је она при- |такве робе има данас доста у светској привредној депресији. стала да жртвује један део свог извоза да би се остали већи Наслањајући се на ове аргументе Д-р Рајш је успео део могао нормално да развија. Аустро-југословенски уговор |под претњом оставке да протури измену треће уредбе. Пре о клирингу, који је већ закључен, обухвата искључиво про- |неки дан објављена је четврта девизна уредба чије су главне мет робе. Што он још није ступио на снагу узрок су разна одредбе следеће: накнадна зановетања од стране г. Рајша, који би могао ко- Аустријска се роба не сме извозити у иностранство за мотно, у интересу Аустрије, да се повуче са свога положаја. |шилинге, већ само за злато и друго забрањује се сваки приНа веће је тешкоће наишло питање клиринга са Мађарском, | Батан клиринг. Ниједан странац не може располагати својим која би морала, примајући клиринг само за робу, да се од-;потраживањем у шилинзима ма код кога она била у Аустрији. рекне половине свога извоза у Аустрију. Мађарска је успела | Четврта је уредба изазвала читаву буру незадовољства | OBU "OTP да Ce арера из Kupjpadji ДА КАЗНУ ЈН у Аустрији. Прво је казано д-ру Рајшу да он пати од једне део њеног извоза и да га лустрија плаћа валутом. Тако је–рикс-идеје, наиме, да се помоћу монополисања трговине деHOySCı 97905 они И ТАКАРА У УТО M MMA У а MODRC да утиче на кретање увоза. Немогућно је знатч плати доларима. То | | 0 Pa не обухвата ни | ве путеве кроз које пролази човек при трговачким трансакцелокупан промет робе. Исти је требао да е примењен и! _. _ i | ; Ha. O LEO O 7 O 0 па из Пољ- 0 . O | | O O a 0 ЕР АНЕ ске у Аустрију имао да буде плаћен доларима, — али је у АНА 0 1 с ИЕ M У БА директно роба за робу, услед чега је немогућно спречити последњем моменту и ту настала тешкоћа. Трећи облик кли- увоз догод увоз робе може да нађе робу интересантну за ринта је закључен са Швајцарском. Према њој је Лустрија|| извоз. (о жели да спречава увоз, тај мора да се служи дибила активна, а поред тога има она других обавеза, сем оних ректним мерама, т. |. забраном BOJA јер се роба не може од извоза. Из тога је искомбинирана једна врста клиринга, преносити у Пен и писму и према ом лако је контролипо коме се половина вредности робе извезене из Аустрије У | сање њезиног кретања. Ко хоће да увозом утиче на метално Швајцарску не ставља на расположење швајцарским увозни- | окриће, тај не може преко девиза контролисати увоз, већ цима, већ аустријској Народној банци, која то употребљава преко забране увоза може утицати на девизе. за исплату разних дугова аустријских у Швајцарској. Готов Даље се замера четвртој уредби да ће онда бити узрок је клиринг и са Италијом чији текст још нисмо добили. смањењу извоза. Чињеница ла је у приватном клирингу шиМи смо још од почетка тврдили да клиринг није ни- | инг био јефтињи но што га обрачунава Народна банка, слукакво сретство за регулисање робног промета међу држа- | кила је као извозна премија. Аустријски извозници су мовама, он шкоди и једној и другој страни. То су потврдили ли да форсирају свој извоз. Они су своја потраживања у аустријски уговори о клирингу. Њихов се резултат каракте- | пилинзима за извезену робу продавали у приватном Иг

рише овим двам | м чињеницама: а ; | | OMA ОРАННАТНИМ ПАРАПИНЕМА рингу онима који су увезли робу у Аустрију. Сад ови от1. Увоз не само да није угушен, као што се то очеки- падају O

вало, већ је шта више порастао, а извоз, који је требао да Забрана приватног клиринга нарочито ће тешко деј-

напредује, опао. - 36 у \ 2: И ако је целокупан извоз стављен под контролу На- ствовати на наш извоз у Аустрију. Нашој јавности није ни родне банке, ипак је месечни принос у девизама од извоза познао Да 5 Пепи ПКРАЈМА ИЗНОЗНИЦИ УСПЕ били да разцигло 10 милиона шилинга, сума која изостаје далеко иза вију приватни клиринг са Аустријом у невероватно великом праве вредности извоза, обиму што значи да је и наш извоз у истом обиму могао бити одвијан. Са забраном приватног клиринга, а услед не-

Из свега излази да главни циљ клиринга: спасавање 1) ila Ne шилинга није успело. Не само да је ноторно познато да ши- ступања на снагу Убовара О КЛИВИНГУ, а daRO3 MODK

линг у иностранству вреди мање но у AycrTpHjuH, Beh je 3naTHO | —__ ____-_ , ; и девизно покриће пало на бедну суму од 317 милиона ши- 1) При закључку броја сазнали смо, да је Аустрија линга, а међутим месечна потреба за девизама Аустријске | одступила од својих екстравагантних захтева у погледу клирепублике износи 100 милиона шилинга. То је изазвало огор- |ринга и транзита тако, да ће уговор ступити на снагу (не чен напад на претседника Народне банке Др. Рајша, који 115. 0. м. како јављају листови) већ око 20. Коњунктура за прилично диктаторски води девизну политику Аустријске ре- стоку на бечком тржишту за сада је врло повољна, _