Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 67

30 јануар А |

Evgetn Mautner, Beograd.

VEĆE

— Kakva bi trebala da bude njeđova orBanizacija i njegov sastav —

Ustanova Privrednog veća bila je predviđena već Vidovdanskim ustavom od 1921. godine. Međutim ni vlade ni narodne skupštine nikako nišu mogle da зе 7аgreju za tu ustanovu. Smetnje su bile jače od strane skupštine, koja je zazirala od jednog tela, koje bi trebalo da bude ma i moralni zakonodavni faktor. I tako Privredno veće, ili, kako se onda nazivalo, Privredni savet nije formiran.

Ustav od 3. septembra 1931. godine predviđa takođe obrazovanje Privrednog veća, a u prestonoj beseri, kojom je otvoreno zasedanje Narodnog predstavništva 18. januara ove godine, označeno je njegovo uvođenje u Život kao jedna od prvih zadaća zakonodavnog rada. Imamo dakle opravdanog razloga VerOvati, da će se sada Privredno veće zaista i ostvariti.

Privredno veće ima da bude savetodavno telo i za vladu i za Narodno preistavništvo. U nj treba da uđu glavni pretstavnici sviju privrednih grana. То sti osnovna načela, na kojima će počivati zakon o Privrednom veću. Ranije, kada je bilo reči o stvaranju Privrednog saveta, pojavila su se bila mišljenja, da bi mu trebalo dati jači autoritet. Tražilo se je, da on ima neku jaču ingerenciju na privredno zakonodavstvo nego samo Savetujući glas. Čl. 165 nemačkog ustava daje Privrednom savetu (Reichswirtschaftsrat) i Dravo iniciative. t. j. on može i sam da predlaže zakone, a vlada je dužna da njegove zakonske predloge podnosi parlamentu na pretresanje. Smatramo, da će u nas autoritet i ttica/ Privrednog veća biti dovoljno jaž, isko bude imao samo savetođavnii funkciju, pretpostavliajući naravno, da će imafi takvu organizaciju i takav lični sastav, da će zaista moći pravilno da funkcioniše i da će njegova mišljenja biti zaista objektivna i stručna.

Organizacija Privrednog veća treba da bude takva, da se sva pitanja, s kojima ono treba da se pozabavi, pretresaju svestrano, sa gledišta opštih privrednih interesa cele zemlje, bez regionalnih i specijalnih staleških tendencija. Ali pre svega je važno, da se zakonski tačno utvrdi, koje zakonske predloge i predmete u opšte treba predlagati Privrednom veću na mišljenje. Logično bi bilo, kada bi se svaki zakonski predlog privrednog značaja, potekao ot od vlađe ili iz Narodnog preistavništva, pre parlamentarnog preftesa podnosio Privrednom veću na mišlienje, eventualno sa utvrđenim primerenim rokom, do koga bi ono svoje mišljenie imalo da podnese Narodnom pre{stavništvu. Kao zakonski predlozi privrednog značaja imali bi se smatrati svi oni, koji spadaiu u nadležnost ministarstava: finansija, trgovine i industri{e, poljoprivrede, šuma i rudnika, saobraćaia i građevina, a ministarstva socijalne politike. u koliko se radi o soci{alnom zakonodavstvu. Važno je pitanie, da li i državni budžet treba da bude predlagan na mišljenje Privrednom veću. Po našem mišlienj|u to bi bilo veoma potrebno, eventualno uz ograničenje, da se Privredno vece ima da izjasni samo o budžetima pri· vrednih resora i o budžetu prihoda. Samo ako savetodavna kompetencija Privrednog veća bude potpuna, moćiće se od njegovog rada očekivati neke koristi.

Da bi Privredno veće moglo pravilno da fiunkcioniše, ono bi trebalo da bude podeljeno ti otseke: finansijski (budžet, porezi, monopoli, državna privreda, Valutna politika), bankarski (banke, štedionice, osiguranje), trgovinski, industrijski, zanatski, poljoprivredni, saobraćajni i socijalni. Pretsedništvo Privrednog veća sačinjavali bi: pretsednik, izabran od plenuma, i pro-

|| čelnici otseka, izabrani od pojedinih otseka. U pretsed-

ništvu bi se nalazio biro, pod upravom sekretara, uz potrebni broj pomoćnog personala. U pojedinim otsecima ne bi morao biti podjednaki broj članova, nego prema potrebi i obimu odnosne struke. Tako bi na primer industrijski i poljoprivredni otsek bez sumnje trebali da budu veci od saobraćajnog ili socijalnog.

Vlada ili Narodno pretstavništvo imalo bi sve zakonske predloge privrednog značaja da upućuje pretisedništvu Privrednog veća. Ono bi ih predavalo na rad pojedinim ofsecima. Mišljenje otseka dostavljalo bi se svim ostalim ofsecima, koji bi mogli da stavljaju svoje primedbe. U pretsedništvu bi se onda..na osnovu toga materijala izradilo opšte mišljenje Privrednog veća i

predložilo plenumu. U koliko se u pojedinim slučaje-”

vima ne bi mogla postići saglasnost, mišljenje bi se dalo sa odvojenim mišljeniima pojedinih otseka. Odvoienih mišlienja pojedinih članova ne bi moglo da bude. Zakonom treba predvideti, da na sednice plenuma ili nojedinih otseka mogu biti pozvani i vladini delegati, koji će na zahtev imati da daju sva potrebna obave-

štenja i podatke o materiji, koja se pretresa. Inače, sve

potrebne podatke prikupljaće biro Privrednog veća.. Zakonom bi trebalo predvideti i to, da Privredno veće

sve svoje elaborate mora da publikuje u zasebnim, periodičnim izdaniima. To bi naročito korisno uticalo i na Narodno pretstavništvo, a i na samo Privredno veće.

Od ne manie važnosti kao organizacija rada biće i lični sastav Privrednoz veća. Bilo bi od velike koristi, kada bi pored privrednika praktičara, koji će biti delegirani od privrednih oroanizacija, i pored pretstavnika nameštenika i radenika, u Privredno veće ušli i privredni stručnjaci izvan orgamizaciia, i privredni oublicisti. Može se pretpostaviti, da će delegata važnijih privrednih organizacija biti do čefrdeset. Pored toga trebalo bi obezbediti pravo vladi, da ona delegira desetoricu privrednih stručniaka i publicista, naravno ne državnjih činovnika, i da i pretsedništvo Privrednog veća ima pravo da kooptira desetoricu članova. Razume se, da članovi Privrednove veća ne bi primali nikakvu nacradu. Bito Рпутедпог veća imao bi da vodi sav kancelariiski posao, da stilizuie elaborate, prikuplia sve potrebne podatke i da upravlia publikaciiama Privrednog veća. Šefa toga biroa, sekretara Privrednoge veća, nostavlialo bi pretsedništvo. Mandat članova Privrednog veća trebao bi da traie četiri do šest vodina. Na taj rok imalo bi da se bira i pretsedništvo. Obnova bi trebala da se utvrdi po sistemu turnusa, tako da bi se svake dve godine obnavljala izborom ili imenovahjem polovina, odnosno trećina članova. j

U okviru jednoga kratkoga članka mogu naravno