Народно благостање

. 30. јануар 1932.

ствар. Они су, сасвим појамно, једва дочекали при-

_ лику да намере државе за помагање сељака, иско-. ристе не само за пропаганду већ и за проширење " вадругарства у целој земљи, а специјално у облику _житних задруга. Претставници задруга су сматрали · да је дошао моменат да без остатка, остваре сртанизацију произвођача пшенице слично канадској организацији. Они су у једној претставци изнели своје "идеје и на први поглед се види да је њихова намера "била, да, се акција државна, изведе исључиво путем " абијања свих произвођача у житне задруге. Главни _ нреставник задруга г. Борђевић је био веома одлучан и веома, офанзиван. Он је порицао морашше квалификадије млинарству и трговини за испуњењз тиквог једног деликатног задатка као што је државна, интервенција у корист произвођача пшеница, Цела, се дискусија свела у ствари на одбрату од стране представника млинарства према којима је г. Борђавић био нарочито агресиван. План земљорадничких задруга, био је потпун, он није заборавио ни финансиско питање, јер се знало да, та интервенција тражи финансиске жртве. У том питању задруге су слале на гледиште да целокупан губитак који је предвиђен на око 200 милиона динара, треба, да поднесе потрошач. Конференција, је други дан завршила свој посао са онолико исто нејасности и збрке појмова ба колико је и почела. Због тога, је цео њезин рад бачен у архиву и акција државе отпочела је сутра дан по завршетку рада конференције претстазком, коју је поднело Привилегавано извовно друштво и ва коју се може рећи да је садржавала, конкретан позитиван и технички врло лако изводљив план. Аутор преставке не може се похвалити стилом, јер је она писана доста нејасно, али при пажљивом читању се могу наћи следеће основне идеје:

Треба откупити по цени од !50 динара целокупан извозни вишак. Тиме ће се аутоматски по-. пети и цена на унутарњем тржишту за, исту висизу. По себи се разуме да цена не може бити иста за, све квалитете, већ се иста мора да, подеси према, стандарду појединих крајева, према, којима су израђени и берзански узанси. Даље има се одмах у почетку увести степенаста цена за доцније рокове, која би се сваких петнајест дана, повећавала, за онолико колико од прилике износи земаљска каматна, стопа. Тако на, пр. ако је цена за 15. август 150 динара за 1. децембар би била, 169, а, за април 177. То утврђивање цена, за доцније мотивирано је потребом да, се спречи сувише велика, понуда одмах после жетве. У погледу финансиском полази се од претпоставке да ће извозни вишак бити 35 ватона, да ће се продати

·" по 90 динара, и за то је потребан укупан капитал од 600 милион динара. Али пошто ће се извоз посте"пено развијати, то је довољно 300 милиона динара, јер се може претпоставити да, ће се у току кампање капитал бар двапут обрнути. Може се добити од страних банака, на бази докумената, око 140 ми-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

" пиона, динара тако да би за први мах потребни капитал износио од прилике 160 милиона динара.

Страна 71 11. Режим од 27. јуна

Кад што рекосмо претставка је поднесена, 26., а 27. је потписан Закон о увозу и извозу пшенице и разних пшеничних брашна. Тим се законом прокламује државни монопол за, спољну трговину пшеницом, ражи и пшеничним брашном. Овај је монопол био потребан пре свега збот тога, што би у противном ушли у дејство везани царински ставови према, Италији и Албанији. Ако се не би увео монопол, онда би се иностранство могло користити поменутим царинским ставовима и како је равлика између цена на светском тржишту и оне која је предвиђена у земљи скоро 60 динара, то би навалила пшеница, из иностранства. Шутем монопола ми смо паралисали дејство везаних паринских ставова, као што је Немачка путем монопола увоза кукуруза, одстранила,

дејство везаних царинских ставова, за кукуруз према

Југославији. У исто време се проглашава законом да је Министар трговине и индустрије овлаштен да преко својих организација и установа. које за, погодне нађе обавља монопол увова, и извоза. поменутих артикала. О финансиским срествима и закону није било ни речи.

Затим је дошао правилник којим је Привилетовано акционарско друштво за извоз земаљских производа овлашћено на искоришћавање монопола увоза и извоза пшенице, ражи и разних пшеничних брашна и то не за сопствени рачун, већ као комисионар за рачун државе. На вођење послова имало је утицати Министарство трговине и индустрије преко свога делегата. Правилником је цена утврђена на 160 динара од товара за произвођача, за робу стављену у ватон или шлеп, додајући при томе трговцу односно посреднику још 3 динара зараде. Како је већ при самом доношењу закона цена скочила преко 160 динара у извесним крајевима, толико се сматрала да ће бити ефикасност интервенције, то је друштво овлашћено да може робу продавати и у унутрашњост земље да би одржало цене на истом нивоу.

Финансиска страна. додирнута, је само у толико, што је држава одлучила ставити на расположење новчана, срества за куповање пшенице која би била, понуђена, |

Законом од 27. јуна и правилником после тога, Као што видимо, статунран је шшенични режим у Југославији на бази слободне трговине у унутрашњости и монопола за увоз и извоз у корист државе, а преко Привилегованот извознот друштва и при утврђеној цени од 160 динара за произвођача, а, 163 за посредника, под условом финансирања стране државе, (не додирујући ни у колико питање покренуто у преставци Привилегованог извовног друштва, о лествичарском одређивању цене за робу која би се имала доцније лиферовати.

(Наставиће се).

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филпал: НОВИ САД

_ Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804,

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОАД.

КГлевникеа тл резерве 1277. 90.020 ддиениаакреа

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.