Народно благостање

30. јануар 1932,

а то се чини сваки дан, онда куку ономе, чији су златни Динари.

— Шта да се ради» Да ли да се спусти ниво наше валуте на ниже, што многи траже 7

—- Нипошто! јер тим се оно мијешање златног и инфлационог Динара не би отклонило, а с тиме ни оно, што зовете „кризом“. Постала би она тако рећи, кронична.

Ми треба да идемо путем, који нам казује сам практични живот. Сељакови су продукти сишли одозгор на ниже; треба то исто да буде и са свим осталим компонентама материјалног живота, па тако посве природно и са фабрикатима, који се одиста умјетно одржавају на висини, ма колико се друкчије говорило и писало, Што прије то боље; што простије то јефтиније. Другог излаза нема.

O чему се, даклен, ради: Не о умјетном дизању се. љакових продуката на више, него о спуштању на ниже ар. тикала, које он купује, спуштању уклањањем свега онога, чиме се умјетно одржавају на висини.

— Према томе и у нас би требало учинити, што се учинило у Немачкој са присилним наредбама.

— Има и других мера, које може бити боље одго:

варају за наше прилике.

Останимо код оног примјера сељака са 300 Динара

Сељак тај са 300 Динара има потреба, рецимо, 0, 3.000 Динара, треба му даклен, помоћ од 2.100 Динара. К да му је да 2 Држава као и за пшеницу 2 Али то не би бил; помоћ, ако не би била трајна. Пошто држава не тргује ! не ствара капитале, требало би у њезином буџету, меха низмом прихода навити тако; да оних 2.7000 Динара улаз перманентно све док траје потреба њихова расхода. Како т' постићи 2 Опорезовати фабрикацију артикала, које сеља) купује, са једним плусом од 2.100 Динара сваког поједино: требовања.

Цифре су само шематске и немају претензије не тачност. Или: лишити индустрију повластица, нарочито за. штитне царине у циљу јаче понуде с те стране, Или: комбиновати порезни шараф и јачу понуду ит. Д.

Ниједног часа неће држава требати да даје помоћу сељаку са 300 динара, јер ће артикли доћи на пиво, који је у подношљивој релацији са његовим продуктима. Мислим на релацију међусобних цијена. Домаћа и страна конкурен. ција учиниће већ своје, једино би требало гледати, да стране конкуренција не буде са менталном резервацијом; да по: тисне домаћу индустрију и онда оде опет у вис са цијенама. То се да спријечити.

Како видите, иде без обарања динара; иде тако да нам је у најмању руку данашњи динар потребан. Да и не говорим с обзиром на спољну трговину и несталност нашег трговинског биланса.

— А шта мислите о нашем новом зајму, хоћемо ли га добити 2

—- Знам по асоцијацији мисли, куда циљате. Читали сте у једном нашем листу, како нам је потребан нови зајам, да би покрили пасивум нашег тргов. биланса. То су грешке или детињарије. Не праве се зајмови за то. То се постиже другим средствима: радом и штедњом,

Неки дан је био у Београду један Француз, наш одлични пријатељ, и рекао нам, да смо зидали много, али ништа монументално. Из те потребне констатације ваља известе наук: Кад не зидамо „Немањићки“ не треба ни трошити „Немањићки“. Нашто по бановинама палаче од коју десетину милиона кад нису монументалне, кад има да задовоље само практичну потребу; нашто препарандије од више милиона кад се могу правити са неколико пута мањим износом, за те искључиво практичне сврхе; нашто нерентабилни путеви и нерентабилне инвестиције, кад за истим парама богораде друге рентабилне потребе практичног живота, На-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 13

што све сувишно у администрацији кад се без њега може бити и више постизавати.

У тим уштедама, у рационалном раду и добро смишљеној спољној трговини наћи ће се потребни елементи за активирање нашег трговинског биланса.

Kratkoročno privatno zaduženje Nemačke utvrđeno je u julu prošle godine na 12 milijardi maraka, a pre toga je bilo 15 milijardi, pošto je u oči jula za kratko vreme vraćeno 3 milijarde — što je u sivari i bilo uzrok bankarskoj krizi od 13. jula pr. god. Nemačka je uvela moratorijum pošto bi dalja otplata kratkoročnih kredita upropastila valutu. Tim povodom su se skupili poverioci u Bazelu i posle kraćeg većanja složili se na tako zvani Bazelski sporazum od avgusta prošle godine, po kome se odriču prava otkaza i povlačenja svojih potraživanja iz Nemačke do Кгаја februara ove godine. Još mnogo pre isteka ovoga roka bilo je poveriocima jasno da se nemačko ekonomsko, stanje pogoršalo i da ioš manje može biti reči o realiziranju njihovih potraživanja. Posle mnogih pregovora u Berlinu postignut je sporazum izmieđu inostranih banaka i prestavnika nemačkih dužnika o novoj prolongaciji. Ugovor obuhvata 5, milijardi maraka pozajmljenih od strane inostranih banaka nemačkim bankama i industriji. Od toga su dve milijarde rembursni krediti, 1,3 avansi u gotovom nemačkim bankama i dva neposredni krediti industriji i trgovini. | Centralno pitanje je bilo da li je Nemačka u stanju da alati u zlatu. Decembra 15. metalni i devizni stok Rajhsbanke iznosio je samo još 1.160 miliona maraka u koju sumu spadaju 530 miliona reeskontnih kredita iz inostranstva. Očigledno je ja Nemačka može platiti u zlatu samo od viška izvoza. On je istina u prošloj godini bio skoro tri milijarde maraka, ali će ove godine svakako biti mnogo manji. Pri tome se imalo u vidu da služba dugoročnih inostranih zajmova Nemačke iznosi godišnje milijardu i po maraka. Iz tih su razloga inostrani poverioci napustili ideju da još sad utvrđuju plan amozrtizacije svojih 'kratkoročnih poiraživanja. Po novom sporazumu svake četvrt 20dine sastaju se poverioci i dužnici radi utvrđivanja tromesečne kvote za otplatu.

Nemačka je želela da konsoliduje svoje kratkoročne dugove, ali na to nisu pristali poverioci. Međutim u ugovoru se nalaze dva modaliteta konsolidacije. Nemačke banke koje su dobile blanko kredite mogu deponovati Кајћзђапа! hartije od vrednosti za 50% od dugovanog iznosa, a ova pak na Osnovu tih papira izdati certifikate 6%-tne, 10-godišnjeg roka sa polugodišnjom amortizacijom. Ovaj je predlog došao od strane Amerikanaca, koji se nadaju da će moći te certifikate da lom-

Druga prolonmgacija nemačkih RKratkoročnih privatnih kredita

·bardiraju u novostvorenoj banci za saniranje Reconstruction

Finance Corporation. Drugi modalitet sadrži mogućnost za poverioce da raspolažu svojim potraživanjima u markama pod uslovom da iste sume plasiraju na pet godina u hipoteke, hartije od vrednosti ili nepokretnosti. Ali to ne sme preći godišnje 15—20% tih kredita. Time je data mogućnost poveriocima da postave razliku između jakih i slabih dužnika. Predlog je došao od strane Švajcaraca, pošto njihove banke mogu tu tranzakciju da iinansiraju.

"Ugovor o prolongaciji traje godinu dana, ali se može ofkazati uvek kad se otkažu Rajhsbanci inostrani rediskontni krediti, kad Nemačka proglasi moratorijum i ako bi se ekonomsko i međunarodno stanje tako promenilo da bi sporazum bio 0OZbiljho ugrožen. Poslednja odredba je došla i zbog toga što su poverioci hteli zadržati pravo da u slučaju diskusije o prioritetu reparacija prema njihovim potraživanjima imaju odrešene ruke.

ПОШАЉИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА 1932. ГОДИНУ!