Народно благостање

Страна 106

зиром на исхрану свога становништва и набавку сировина за индустрију. Они увозници, који су због тога морали да добију девизе, тражили су више него што су требали, из страха, да после неће добити, и јер су их добијали по официелном курсу шилинга, што је деловало као увозна премија због дисажиа шилинга у иностранству. Редуциран је само мали део увоза и мање потребних животних намирница и луксузне робе. Али овде су уговори о клирингу постали ометња, јер они нису познавали разлику између неопходно потребних и мање потребних добара. На другој страни је сужен извоз ,девизним уредбама. Иностранство је одговорило репресивним мерама. И коначно је још дошла забрана, да се не сме: извозити за шилинге, јер се је Народна банка надала да ће добити девизе за читав извоз. То је онемогућило извозне премије, које су једно време постојале код извоза за шилинге, због дисажиа код шилинга у иностранству.

Све ово је допринело, да су место побољшања трговинског биланса наступиле катастрофалне последице, да пасивни салдо трговинског биланса износи 64% читавог извоза; са 868 милиона шилинга, он је већи него пасивни салдо 1930. године, који је износио 859 милиона шилинга. Код појединих артикала извоз је опао: за 27% код сировина, за 27.8% код готових фабриката, за 35% код стоке и животних намирница. Међутим, увоз сировина је пао само за 12%, а готових фабриката за 13%. Увоз животних намирница је још порастао за 4%. Међу производима, чији је увоз порастао, налази се колонијална роба и јужно воће, дакле производи, чији увоз се је у првом реду хтео спречити.

За аустриско девизно стање овај развој догађаја мораће имати тешке последице. Прошлих месеци могле су се девизне потребе покрити још резервама Народне банке. Ове су сада пале на минимум. Јасно је, да извоз, који је мањи за 800—900 милиона шилинга од увоза, не може да даде девизе потребне за увоз. Приходи осталих позиција биланса плаћања, — промет странаца, међународни финансијски послови, транзитни саобраћај — исто су тако опали. Нејасно је, како ће Аустрија набавити девизе за свој неопходно потребан увоз и за годишњу амортизациону и каматну службу својих иностраних зајмова, која се цене на округло 340 · милиона шилинга.

Advokat Dr. Salaban bavio se godinama naukom. Velikom istrajnošću uz saradnju diplomatskih pretstavništava raznih država i poznatih lica iz sveta

Misteriezni Dr. Salaban

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

međunarodno pravo”. Na osnovu.ovoga postao je članom „In-

·ternational Law Association” u Londonu.

Ali nažalost od nauke se danas živeti ne može. Do tog gorkog iskustva je i Dr. Cornell Salaban konačno došao. — A ipak živeti se mora!

U takvim slučajevima svako traži izlaz prema svojoj moralnoj i intelektualnoj snazi. |

intelekt Dr. Salabana prošao je školu naučnog rada. A moral? — Možda on u ovom pravcu nikad nije bio rigorozan a možda ga je i život naučio da je to jedan veoma relativan pojam. , -

Jednom reči Dr. Salaban dao se na falsifikovanje kovanog novca. Mislilo se već da su prošla vremena zato, jer u DOslednje vreme čuje se samo još o falsilikovanju novčanica. Velike teškoće uspešnog falsifikovanja kovanog novca i nesrazmerni troškovi koji su s njim skopčani učinili su taj posao sasma nerentabilnim. Međutim velika tehnička spretnost i visoka inteligencija omogućile su Dr. Salabanu da i kod falsifikovanja srebrenog novca dođe do svoga računa. I to ne malog! Komadi od 2 M. — samo ove je Salaban falsifikovao — stajale su ga svega 0.50 M. A to je nečuveni procent zarade! Konstatovano je do sada u opticaju 32.000 falsifikovanih komada.

Kako je to falsifikovanje tako dugo moglo ostati sakriveno pred policijom? Nije lako bilo u trag ući našemu Salabanu. Uz inteligenciju on je obdaren još retkim svojstvom da vešto prema potrebi menja svoje uloge. Danju je provodio život kao otmeni gospodin, koji je svoju porodicu opkolio svim mogućim luksuzom, noću je provodio kod „studija” kraj mašine za kovanje novca u podrumu usamljene vile, a u jutru išao bi zajedno sa svojom ženom, odeveni kao palančani na pijacu rasturajući falsifikovani novac, kupujući bezbroj puta za 10 feniga zelenje za supu.

Istraga je do sada ofkrila razne male grehove Dr. Salabana kao prevare u Hamburgu, Norveškoj i t. d. To je valida bila početna škola sa materijalnom bedom borećeg se naučnika. Interesantno je samo da Dr. Salaban neće ni da čuje o daktiloskopiranju, što istragu mavodi na misao da ima posla s vođom bande falsifikatora.

Svakako: Dr. Salaban može. da posluži primerom koliko je opasna inteligencija. čoveka ako je stavi u službu asoćijalnosti. Nameće se samo pitanje da li je Dr. Зајађап џорзје: Нр predestiniran za zločinstva? A možda je i u svojoj borbi za naučnu karijeru čašu do dna iskapio ubedivši se da na tom putu ne može sebi i svojoj porodici osigurati potrebni minimum za život? Najverovatnije je da su pomanjkanje istrajnosti u naučnom radu do momenta kad ovaj može dati ono što je najpotrebnije za život, slaba moralna snaga i želja za luksuznim ·

međunarodne pravne nauke izdao je Dr. Salaban „Učbenik za | životom učini Salabana falsifikatorom.

возом

ОБАВЕЈ

NOVČARSTVO

— Република Еквадор укинула је златно важење.

— У последњој седници управног одбора Банке за међународне обрачуне установљен је губитак банке на јенама због напуштања златног важења у Јапану у висини од 5 мил. швајцарских франака. Са конференције јужно-американских емисионих банака у Лими предат је Банци за међународне обрачуне извештај у коме се истиче неопходност враћања златног важења и моли се банка за помоћ како би се омогућио рад у том правцу. Краткорочни кредити дати

Немачкој, Аустрији, Мађарској и Југославији, који су били !

предмет решавања на претходној седници сада су дефинитивно пролонгирани,

ПТАЈНА СЛУЖБА

— Na mesto pok. Paul M. Warbottrga na položaj pretsed-

nika Manchatan Co, došao je dosadanji podpretsednik Stevart Baker, a na njegovo mesto sin pok. Warbourga James Warbourg. | ; -- Banća d' Italia iskazuje za 1931. godinu čistu dobit od 77.81 milion lira prema 73,5 u 1930. godini. Ovaj porast je u glavnom posledica povećanog meničnog portfelja od prosečno 3008 na 3745 miliona lira. Od čiste dobiti država dobija od 1922. godine stalno 13.87 miliona lira. Dividenda je do 1935. ograničena na 10% od uplaćenog kapitala, koji iznosi 300 miliona lira; specijalnim rezervama, koje pripadaju akcionarima dodeljeno 8.60 miliona lira a 24.70. miliona rezervama та. cionog instituta. - 14