Народно благостање

13. фебруар 1932. "НАРОДНО главно огњиште. Али ми ћемо на ово још да се осврнемо у једном опширнијем чланку. Без сумње се проф. Рајш у свом 9-годишњем раду као претседник Народне банке показаб као личност дорасла ситуацији и његова оставка мора се објаснити тиме „да се за тешко стање, које сада влада у Аустрији мора наћи кривац. 6 ЗЕН

На место проф. Рајша позван је посланик хриштанске социјалне партије, бивши министар финансија Др. Виктор Кинбек. Он ће по свој прилици на место генералног директора позвати свог бившег најближег сарадника у министарству финансија Др. Јуха, који је за време краха Кредитаншталта био министар финнасија. Именовањем Др. Кинбека за претседника увлачи се политика у Народну банку.

После многог одуговлачења, штетног и за Кредит- |

аншталт и за привредно стање читаве Аустрије именован је

по предлогу комитета иностраних поверилаца за генералног | директора Кредитаншталта Андрианус фон 2Хенгел. Како!

претежни уплив у комитету иностраних поверилаца припада Англо-интернационалној банци, то је разумљиво, да се као најпоузданија личност за њену заштиту интереса нашла у фон Хенгелу, бившем функционеру Амстердамске банке и досадањем претставнику иностраних поверилаца код Кредитаншталта. Изменом у статуту банке увепаће се број чланова азвршног одбора од 5 на 7, да би се осигурала већина Аустријанцима, јер се од иностранаца предвиђају као чланови извршног одбора још Мр. Шустер и проф. Рист. После ових формалних измена приступиће се одмах заједно с Народном банком и владом преговорима са иностраним повериоцима. ;

Предвиђа се основна реорганизација банке. До сада су позната 3 правца у којима се предлози 0 реорганизацији крећу: |O

1. Ослобођење свих обавеза и стварање нове банке

= главницом од 300 мил. шилинга. Стари повериоци нами-,

рили би се државним облигацијама, а исплату пензија преузела би држава. |

2. Банкарски послови напуштају се у корист других банака а стварне активе-уједињују се у индустријски холдинг, Стари повериоци намирују се ca 40% новим акцијама и облигацијама. | | |

3. Претварање у холдинг друштво са банкарским одељењем, које би обављало без пронирења кредита банкарске послове концерна и које би после санирања опет функционисало као нормална банка.

И речно бродарство у целом свету пало је у кризу и то из

-- два разлога: прво што је моторизирање бацило у саобра-

= ћај нове бродове јер је оно

скорашњег датума и друго што су велика индустријска подузећа често формирала сама сопствену речну флоту, а наравно да је главни узрок смањена понуда робе за транспорт услед светске привредне депресије. У Немачкој долази још трећи узрок а то су многобројна фамилијарна мала бро'дарства у коме раде сами чланови фамилије и тиме показују велики социјални „еластицитет. Немачка има највеће "речно бродарство у свету а финансиско стање пак њезино је тако да на политику субвенционирања не може ни да мисли, За то се вентилирају следећа два плана као најреалнија. Први је план врло оригиналан. По њему треба да сваки

Планови за лечење кризе речног бродарства у Немачкој

(брод смањи запремину употребљиву за транспорт. Тиме би |

се прилагодила транспортна запремина смањеној понуди за транспорт. На то одговарају критичари да је пре свега само извођење те идеје технички врло, тешко и друго да трошкови остају Исти и да према томе лечење кризе није .ефикасно. Најзад постоји могућност форсирања искоришћавања те смањене тонаже тако да би понуда тонаже. инак остала

БЛАШО ТАЊА 0 Страва 105. _ иста. Тај би систем могаб функциовирати само под условрм повећања подвозних ставова, а то би пак "појачало конкуг ренцију железнице-и других саобраћајних средстава. „По другом плану све се бродарство има да организује у картел чији би задатак био да се искључе из саобраћаја мање: рентабилни бродови, Али како у Немачкој има 1.500 речних бро'дарских предузећа, то је идеја картела врло тешко остварљива, управо картел би се могао устварити само уз државну принуду. Наравно да би се држава на то одлучила само под условом да задржи утицај на картелне- подвозне ставове. (Овај би план био најреалнији кад би он избацио. из. саобраћаја: мање рентабилне тонаже, чиме би се смањила. укупна понуда тонаже и трошкови. 0 ; "LO O

U zadnje vreme dobro informisana inostrana štampa porno tvrdi, da su izvesne srednjo'evropške kombinacije u toku. Naročito se spominju Sledeče: 1) savez na osnovi preferencijala između država Male Antante i Austrije, Madžarske i Bugarske. Ovu kombinaciju podupire Francuska. Francuski državni sekretat Berthelot se je, po nalogu vlade, u Londonu informisao o engleskom držanju prema ovoj kombinaciji. Ali Engleska Se izjasnila protiv preferencijala, i predlaže carinski savez i 2) talijanska kombinacija, t. ]. savez Halija—Austrija—Mađarska. I ovde smo predvideli razvoj događaja. Još pre godinu rekli smo, da će razvitak konačno doći dotle, da će trgovinsko-politički odnosi pasti pod uticaj političkih. Italija je kao što smo javili, već pokušala da ostvari jedan trougaoni preferencijalni ugovor Italija —Austrija—Mađarska. Sada izgleda, da se taj sistem dalje izgrađuje. Ne može se poreći, da bi to bio dobar posao, za Mađarsku i Italiju. Ali

ostalim srednjo-evropškim državama.

Pošto obadve kombinacije isključuju Nemačku, može se reći, da u srednjoevropskom pitanju iri velike sile vode međusobnu borbu. Dolazimo u iskušenje, da ofrcanu frazu, Вајкап balkanskim narodima, sada upotrebimo za Srednju Evropu: Srednja Evropa — Srednjo-evropejcima. Ako se želi održati misao o privrednom zbliženju i privrednom savezu mora Se doći do oVOD ZalhteVa. |

Аустрија већ годинама 60лује од огромне пасивности свога трговинског биланса. Њен извоз опада још од 1928 оу = · године, када је код скоро свих других држава стално растао. Напротив, увоз је веома дуго био релативно висок. Две мере требале су. да,помогну: велика царинска реформа средином прошле године и девизне уредбе. Али су обе, противно очекивању, довеле до тога, да се је пасивност трговинског биланса повећала. Нова царинска реформа је имала за последицу повишење ниво-а цена у Аустрији, јер је повисила царине на скоро све про“ изводе. Индекс трговине на велико порастао ie 1931. го= дине за скоро 7%, а индекс животних намирница за 2%, док је исти у свим осталим земљама пао. 10, је поскупедо аустриску производњу и оптеретило извоз. Томе још придолази, да је Аустрија ради нових царина отказала велики број трговинских уговора.а у новим морала је да пристане на много веће царине за. своју робу него што су „биле

Исто тако. и девизне одредбе су неповољно деловале. Статистика је потврдила наше мишљење, које смо више пута изнели, да аустриске девизне уредбе нису у стању. да смање увоз, поготово да одрже извоз на старој висини. Додуше, постојала је одредба да се девизе дају. само за увоз небпсходно потребних артикала, али највећи део аустриског увоза је неопходно потребан. Аустрији га се не може одрећи, с. 6

Пасивиост аустриског трговинског биланса

s druge strane moralo bi to izazvati jaku zategnutost među