Народно благостање

Страна 102

naka morali su opasti u 1931. godini zbog bankarske · krize. Tako ukupni ulozi kod privatnih banaka iznose u decembru 1931. godine 1457 miliona dinara manje no u istom mesecu 1930. godine. Ali pri tome treba imati u vidu — i mi smo to češće isticali — da je pri= lično jako smanjenje. uložaka kod naših banaka počelo još pre 23. septembra — kad je izbila akutna bankarska kriza. Tako pad uloga po knjižicama počinje jula meseca, uloga po tekućim računima aprila, a opadanje poverilaca još u februaru mesecu 1931. godine. То гаnije povlačenje uloga na celoj liniji bilo je i suviše povoljno zemljište za razviće bacila nepoverenja i samo se iako može objasniti da jedan događaj, koji je nama prilično daleko, t. j. depresijacije engleske funte, iza“zove toliki poremećaj kod nas. ] žiro- "depoziti Narodne banke pali su od 1053 miliona prosečno u 1930. godini na 526 u 1931. godini. Ulozi kod privatnih banaka pokazuju najniže stanje u oktobru a zatim se popravljaju. A i žiro-depoziti kod Narodne banke iznose u oktobru samo 214,4 miliona, a krajem decembra već 777,9 miliona. Privatni ulozi kod Državne Hipotekarne banke su opali za 60 m.liona, od 649 na 589 miliona, ali javnopravni ulozi pokazuju povećanje. I žiro-depoziti kod Poštanske štedionice koji su u decembru 1930. godine iznosili 978,7 padaju u septembru 1931. god. na 700 mil.ona, a u decembru se DU penju na 799,6 miliona dinara.

У. OM, prihodi

Kod ovakvog razvića narodne privrede prirodno je da i državni prihodi moraju opasti. Ogroman pad uvoza (od skoro 30%) morao je imati za posledicu i veliki pad prihoda od carina. Manjak iznosi do kraja godine 322,2 miliona dinara (1487,8 na 1165,2). Najveći je pad u oktobru (52 miliona dinara) a najmanji! u februaru (9,5 miliona). Prihodi od taksa pokazuju prilično otpornu snagu, manjak iznosi svega 188 miliona dinara (od 1331,5 na 1152,9). Najveći je pad u septembru i oktobru (po 17 miliona dinara), dok je u julu mesecu bio čak i višak od 5 miliona dinara. Isto tako veliku otpornu snagu pokazuje ·prihod od trošarina: manjak iznosi 110 miliona dinara (od 915,3 na 805,6). Kao što smo već ranije videli i prihodi od monopola pokazuju veliku otpornu snagu, jer ukupan manjak iz-' nosi 142 miliona dinara odnosno svega 6%. Isto tako prihodi državnih preduzeća· pokazuju slab manjak.

VI. Rezime izvesne grane poljoprivrede kod nas u teškom su položaju već od dužeg vremena. Najstarija je kriza hme-, ljarstva, zatim vinogradarstva, potom opijuma i t. d. U 1931. godini tim se bolesnim poljoprivrednim gra-| nama pridružilo stočarstvo, dotle najprospernija 0

НАРОДНО БЛ АГОСТАЊЕ

Бр. 7

privredna grana. Žitarice bi trebale da budu u povolj-

nijem položaju, pošto je država garantovala minimalnu cenu za pšenicu, koja je zadovoljavajuća, i pošto je to povuklo i ostale proizvode iz iste grupe. Što je pak i ta poljoprivredna grana u krizi uzrok je rđavo iunkcioniranje žitnog režima.

Iz svega ovoga izlazi da je u 1031. godini najveći deo naše poljoprivrede ušao u krizu. Dva su zla od kojih je ona patila: jedno je i suviše niska cena a drugo je nemogućnost unovčenja koja naravno ima nepovoljno dejstvo i na cene.

Jedan veliki deo naše unutrašnje trgovine stradao je još 1929. i 1930. godine, što nije umeo. da se snađe pri neprekidnom padanju cena proizvoda, kojima je trgovao. Jedan deo naše industrije i to najvažnije, izvozne, u krizi je već od 1930. godine usled depresije na svetskom tržištu. U 1931. godini njoj se pridružuju još totalno i delimično i druge industrijske grane koje rade za domaće tržište, kao što pokazuje katastrofalan pad broja osiguranih radnika kod Ljubljanskog ureda.

Vremenski posmatrano može se 1931. godina za mnoge proizvode podeliti u dve periode. Druga perioda, poslednja četiri meseca, pokazuje naglo pogoršanje. Može se reći da je od septembra meseca počelo pogoršanje jačim tempom no ikada dotle. Sve su cifre nepovolinije počev od septembra pa je tako bilo i sa stečajevima i sa državnim prihodima. Glavni uzrok našoj privrednoj depresiji dolazi spolja. Kriza na svetskom tržištu oličena u neprekidnom padu cena učinila je da su cene mnogih naših domaćih industrijskih i poljoprivrednih proizvoda pale na nivo ispod rentabiliteta. Drugi uzrok je najnovija trgovinska politika naših suseda. Mi se nalazimo opkoljeni državama čije se valute nalaze u ropcu i koje za spasavanje istih preduzimaju brutalne mere protiv uvoza. To naročito važi za Grčku, Madžarsku i Austriju a to su tri naša velika kupca. Ekonomski povoljnije stoji Čehoslovačka, ali je na putu u pogledu devizne politike da stane u red s ovim trima državama. Kontingentiranje, određivanje niskih procenata primešavanja i trošenja robe stranog porekla, nedavanje deviza za uvoz, sve je to na putu da ubije izvesne važne grane naše narodne privrede.

Kod ovakvog stanja može se reći da je razviće državnih prihoda još i suviše povoljno.

Ali ne treba gubiti iz vida da su neki od tih uzroka počeli da dejstvuju u drugoj polovini 1931. godine i da se sistematski pojačavaju. Izlazi da je 1930. godina bila jedna od najsjajnijih kao što smo već više puta tvrdili, da 1931. godina prestavlja jednu kosu liniju

| opadanja celokupne narodne privrede i da je 1932. go-=

dina primila od decembra 1931. godine teško nasledstvo. 1932. godina biće za ceo svet гаји 0ово пица:

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Вода, електрицитет и гас су данас три неопходна артикла становницима већих градова. Њихово снабдевање су већ скоро свугде преузеле општине (код нас у Београду долазе у обзир само прва два артикла). Али то не значи да се сва три једнако третирају. Вода је због своје далеко веће важности већ одавно стекла засебно место. Она је после ваздуха човеку најпотребнија, а у природи постоји као слободно добро. За хиги-

Проблем таксирања воде у Београду

јену, здравље човека и чистоћу његове околине вода је толико важна да су се од увек јавне установе трудиле да осигурају грађанству што већу количину и под што лакшим околностима,

Питање воде постављено је у градским општинама онда, када се због њихове величине снабдевање није више могло вршити јавним бунарима и чесмама. Провођење воде у све домове становника: створило је од једног сасвим слободног добра економско. Снабдевање грађана водом вре шено је у почетку преко приватника, којима су општине да