Народно благостање

__Страна 122

sedom zahtevali poravnanje i kome se ono ne odobri — O OVOme odlučuje sud — ima pravo na petogodišnji moratorijum uz 5% kamate. Za siromašne seljake s najvećim posedom до 5 ћа, | ministar predlaže obaveznu konverziju uz sniženje duga za polovinu.

Ovaj predlog će bez sumnje povećati popiilarnost g. Аг- | getoianu među seljačkim masama, što će mu biti od velike ко- | risti kod sledećih izbora. | Kako su većim delom poverioci poljoprivrede banke, to. je g. Argetoianu i za mjih našao kompromisno rešenje, jer su one naročito pogođene fime što novi zakonski predlog isključuje | svaku garantiju države i izdavanje obligacionog zajma, za koji, smo mi u samom početku rekli da je zbog stanja međunarodnog. | novčanog tržišta nemoguće .(N. B. br. 48). Da se izravna | 50% sniženje duga projekt predviđa da se sve latenine rezerve banaka uključe u amnestiju poreza. Ako i to ne bide umirilo ulagače, to bi se u tome slučaju primenio 3 godišnji moratogijum. Ovom merom bi se ulagačima vrlo тај pomoglo. Oni bi samo tri godine kasnije doznali da im je novac propao, jer se banke i posle tri godine kod današnjih prilika ne bi mogle uspešno izvući iz položaja u koji su zbog konverzije došle.

"Teško je kazati je li ovo zaista definitivna forma zakon-.

skog predloga ili će se još nekoliko puta izmeniti. Svakako 15. · februara prestaje zakon o suspenziji svih procesa i ekzekucija ·protiv poljoprivrednih dužnika, što znači da oko toga roka treba да se donese kakvo rešenje da ne nastupe veoma teška vremena za: seljaštvo do donošenja novog zakona.

Beč, koji je tako poznat zbog svoje diskrecije, uživa opet 1 jednom javnom skandalu. Kreditanštalt, Penfant terrible, Кој već nekoliko meseci zanima austrijska javnost, povod je ovom skandalu. U novembru prošle godine delovala jie kao bomba vest da je u kritično vreme pre sloma Kreditanštalta postojao fond · za podmičivanje novina. Pred generalnu skupštinu u maju i avgustu izdato je svaki put po 300.000 šilinga 1. |. 4.8 miliona dinara, da se pred javnošću sakrije stvarni položaj Kreditanštalta.

Posle dugih i burnih debata u finansijskom i budžetskom

· odboru austrijskog parlamenta istraga je prepuštena bečkom novinarskom udruženju. Ovo je bez sumnje vrhunac skandala. Krivac se poziva da sam sebi sudi! Rezultati istrage su takvi tome i ispali. Od 800 članova, koliko ima udruženje bečkih novinara mprimilo je samo 5 članova +. |. 0.6% iz označenog fonda 5000 šilinga. U međuvremenu se od fe sume vratilo fondu 3000 šilinga tako da su od ukupne sume od 4.8 mil. din. novinari primili samo 16.800 din.! Blažen ko veruje! Šta više, novinarsko udruženje traži satisfakciju za sve članove koji su nevino uvučeni u ovu aferu.

Udruženje korespondenata nemačke štampe u Beču ustanovilo je posle zajedničke istrage sa udruženjem bečkih novinara, da se i u njenim redovima ne nalaze šugave ovce. Interesantno je samo ida je preko državnog presbiroa, koji je uostalom također bio podupiran fondom Kreditanštalta sa svotom od 88.00 šilinga, otišlo za inostranstvo oko 5000—6000 članaka. Međutim sada se ne mogu naći mi autori ni primaoci ovih članaka.

Valjda nijedan evropski grad posle rata nije fako bogat korupcionim skandalima kao Beč. On je bio poznat zbog svog strogog morala. Uvek se je ispitivalo do kraja i kažnjavao krivac. — Međutim se mnogo promenilo. Poznata je činjenica, da u pogoršanju opštih privrednih prilika raste i korupcija. Ali to što se u Beču u poslednje vreme radi prelazi sve granice. Tu

Optuženi kao sudije

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| bp:Š se već može govoriti o otvofenom povlašćenju korupcije. Slučaj iščezlog miliona 'kod Posfsparkasse nikad nije bio rasveiljen. Frica Ehrenfesta koji je posle sloma Kredianštalta pobegao u . Španiju, austrijska policija goni besprekidno i nikako ga ne | može da nađe. Njegovi ortaci u Austriji znaju već od kolike je važnosti za njih da se Fric Ehrenfest ne nađe. To je arno · najbolje objašnjenje što se on ne može pronaći.

Slučaj, o kojem smo danas pisali najbolja 'je ilustracija za našu tvrdnju da u Austriji cveta korupcija. Novinarstvo je optuženo za podmićivanje i tom istom novinarstvu finansijski odbor Narodnog veća predaje istragu. Interesantno je samo da se u ovom slučaju uzelo pod zaštitu čak i inostrano novinarstvo, što je siguran dokaz da su svi uživali u А поп fondu Kre· ditanštalta.

Trgovački stalež se nalazi svuda u vrio teškom položaju. Uzrok leži u opštem privrednom stanju. Porezi rastu, kirija je ostala nepromenjena, dok se

Жтооута па тајо iraži krivca

ПЕНЕТА Rzı

· promet zbog snižene kupovne sposobnosti potrošača sve više

smanjuje. No kao obično u takvim slučajevima od stabala ne vidi se šuma. Za fo je najbolji dokaz diskusija oko uvođenja Sistema koncesija u Nemačkoj, koja je svu javnost zainteresirala. Srednje i male trgovine u Nemačkoj ne vide u krizi uzrok svoje bede nego jedino u konkurenciji od strane velikih irgovačkih kuća. Prema tome se i Sva borba upravila na otežavanje položaja velike trgovine. Osobiti porez na iliale kao dodatak poreza na promet uveden u 1928/29. god. i porez na velike trgovine na detalj, kojim su pogođene sve trgovine čiji godišnji promet prelazi sumu od 1 milion: maraka nije ničim olakšao težak položaj trgovine na malo. Zbog toga i najnoviji zahtevi trgovačkih komora u Wirtembergu, Tiringiji i drugim državama idu za uvođenjem sistema koncesija. Traži se koncesija za sve radnje s jedinstvenim cenama, za filialne prodavaonice živežnih namirnica i za potrošačke zadruge. Izdavanje koncesija. ne bi vodilo obzira samo o ličnosti i pouzdanosti koncesionera nego i o potrebi za otvaranjem takve radnje, Dužnost traženja koncesije bi imale ne samo nove radnje nego i postojeće i to u·foku od dve godine.

Vlada Rajha predala je ove zahteve trgovačkih komora na ispitivanje privrednom savetu radi eventualne izmene zakona o radnjama, našto je vlada ovlašćena poslednjim dekretzakonom. Zanimljivo je samo da se obim prometa po vrednosti kod velikih trgovačkih kuća u 1931. g. više smanjio nego li u srednjoj i maloj trgovini. Udeo trgovačkih kuća u opštem prometu ne iznosi više od 5% ako se tome pribroji još promet filiala i potrošačkih zadruga to se tek ima 20% od opšteg prometa. Ovo je jasan dokaz da je sasvim neispravno tumačenje da je zbog konkurencije sa strane velikih trgovačkih kuća srednja i mala trgovina zapala u težak položaj. Upravo u oblasti trgovine, na suprot industriji, mala i srednja trgovina će uvek održati dominantan položaj zbog većeg elasticiteta u pri-

'lagođavanju zahtevima potrošača.

Ograničenje putem uvođenja privredne policije kako to predlažu trcovačke komore radi zaštite srednjeg trgovačkog staleža potseća na politiku езпаја. Ovo bi značilo isključenje slobodne konkurencije iz oblasti trgovine. Ako uzmemo u obzir da i danas još proces kojim prođe jedan artikl od proizvođača do potrošača pojede gotovo isto toliko koliko i proizvodni troškovi, postaje jasno od kolike je važnosti baš u trgovini slobodna konkurencija. Samo se od nje može očekivati postepeno sniženje troškova putem racionalizacije trgovačke delatnosti.