Народно благостање

фебруар 1932,

Повериоци траже: |

1) Обавезност кривичних увиђаја | у им поравнањима ван стечаја. Државно тужиоштво треба да у сваком принудном поравнању поведе по "званичној дужно= сти- кривични: увиђај. Тек на темељу његовог уверења, да

не постоји кривично дело, поравнање би требало да се одо-.

бри. То значи, кривични испит свакога дужника, кога је задесила несрећа да је постао инсолвентан и да мора: тражири: поравнање. Повериоци имају и по садашњим закочским олредбама могућност да траже против дужника кривичну истрагу, ако постоје индиције кривичног дела, дакле, довољно: су заштићени против долозног поступка са стране дужника: Овај захтев противан је теорији и пракси кривичног- права и вређа његове основне принципе, да се-без ин-

диција кривичног дела не може против никога повести. кри--

вични поступак. Практично, он не значи ништа друго, него један моменат, у читавом низу других, који иду за укидањем принудног поравнања, без формалног укидања.

2) Други захтев по реду и по важности за судбину принудног поравнања је увођење принудне ликвидације. Ова је страшно оружје у рукама појединих поверилаца, који могу, по овоме предлогу, да свој пристанак на квотативно поравнање услове принудном ликвидацијом. Шта остаје онда од поравнања 2 Сви дужници, солидни или несолидни изложени су уцени сваког појединог повериоца. Овим се онемогућава принудно поравнање и ништи одредба да повериоци решавају по принципу већине. –

3) Даље се тражи повећање минималних квога од 40 Ha 50%-и од 50 на 60%. Прво за рок од 1 годину, друго од 1 и по године. Ни овај предлог не иде у корист, него на штету принудног поравнања, и ако не у тако великој мери. Пракса вансудских поравнања пре доношења закона о стечајном поступку од !. априла 1930. године, показала је, да су сва изведена на бази између 40 и 45%. Данас тражити повишење минималне квоте према томе није ништа друго него. отежавати принудно поравнање и терати дужника под стечај.

4у У вези са овим предлогом је и онај о скраћењу рокова исплате квоте од :2 на 6 месеци и од 18 на 12 месеци, Данас нико не плаћа пре 6 месеци, а има и дужих рокова. А баш је главна задаћа принудног поравнања, поред смањења дуга, пролонгација, да би се дужник могао санирати и одговорити преузетим обавезама у поравнању.

5) И ако је повериоцима јасно, да се принудним поравнањем жели за дужника постићи противан ефекат него стечајем, они ипак траже и секвестрацију дужникове имовине, од момента када се поднесе стечајни захтев по повериоцу, па до отварања поступка за принудно поравнање. Тиме се прекида пословни континуитет дужника, што је од необичне важности за испуњење преузетих обавеза. Штета је дакле двострана: и за дужника и за повериоце.

У предлогу Друштва за заштиту веровника имају два захтева, који би се могли усвојити без штете за принудно поравнање, али наравски само у томе случају, ако. се горњи предлози не уваже, јер иначе су ови беспредметни. То су:

4) Пооштрење законских одредби у погледу вођења књига. До сада је било потребно за судско одобрење по-+ равнања, да се је могло установити стање дужниково, маKap H на основу неуредно вођених трговачких књига. Сада се тражи, да они, који траже поравнање, морају да имају уредно вођене књиге, ако су то по закону дужни. |

:2)' Мораторијум. Закон предвиђа да дужник може

учинити понуду само у квотама. Према томе, онај, који је |:

моментано неликвидан, а може платити 100%, присиљен је да понуди квоту, дакле мање, него што би могао, само да AODHiJ пролонгацију плаћања,

"Горњи предлози су типичан пример докле могу пред-

лози интересената да буду противни општим интересима.

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ__

О ТрЕНа 12

—Mu смо у полемици са г. Маутнером о Привредном већу

нагласили да „су увек у сукобу; општи и посебни интерес,

и да овај последњи стално јуриша на први, који држава треба

да брани, што је у толика. теже, јер “су сви посебни инте-

"реси добро организовани и спремни за. борбу. Имају посебно плаћене бирое; који маскирају и прикривају право лице ин-

тереса, кога: заступају. ; Захтев Друштва 8a ·aamrHTy BeEpoBHMHKa:-je -IHajHOHKH. Својим предлогом оно стварно тражи укидање поравнања ван стечаја, које по својој функцији у целом “свету значи омогућавање солидним дужницима да наставе своју привредну делатност а повериоцима да добију па тим од својих потраживања. . | У разним цивилизацијама (uo. је разно институиран облигациони однос: Према томе, какви је био однос политичких снага и дух времена: Канонско право, у духу хришћанске науке, негира право: поверилаца. Противно од канонског, било је право у античко доба посве на страни поверилаца. Државна власт је била у њиховим рукама. Дужник је могао за дуг да буде продат у ропство, осуђен на смрт или на одраду свога дуга. Требало је дуго времена док се развило модерно облигационо право, које једнако штити и повериоца и дужника, и које је раставило личност од имовине. У савременим правним схватањима наилазимо и на такова, која траже јачу заштиту дужника према повериоцу. Наравно, цивилно-правну. И поравнање ван стечаја је резултат модерног облигационог права „Али је ипак његов битни разлог постојања економски. Зато је и главно питање, на које се има одговорити, када се одобрава поравнање, да ли ће дужник моћи после извршеног поравнања радити, развити посао и одговорити преузетим обавезама. Ко на ово питање може и треба да одговори 2 Јасно је, да то не може бити ниједан од интересената.

У свету, где примена. принудног поравнања има благотворан утицај, постоје стручна лица, судски заклети вештаци, који су по своме специјализованом знању појединих грана привредног живота меродавни да оцене, дали један посао има услова за даљи развој. Ови могу бити објективни или субјективни. Први су: општа привредна ситуација, коњунктура поједине бранше, конкурентска способност. прг-

дузећа, саобраћајне и транспортне прилике које олакшавају ·

или отежавају посао, а други: лична способност дужника, његово пословно искуство, и т. д. Код нас је ово најважније питање занемарено. Главно је извући, што већу квоту. Наравски то компромитује институт поравпања ван стонаја. Место да се тражи мишљење стручних лица, ми питамо врачаре, које по симпатичном или несимпатичнох лицу дужника решавају, да ли његов посао може да одговори економским захтевима .поравнања, Место да се проучи цео комплекс питања, „стручњаци“ прелистају површно књиге, и предлог за поравнање је готов. Ту треба тражити разлог за неуспех поравнања ван стеачја. Док не добијемо стручте вештаке, уско везане. са привредним животом, дотле ће закон. о принудном поравнању ван „стечаја да користи релативно великом броју "несолидних дужника, а штети у истој размери повериоце, Мерама, које предлаже југ. Друштво за заштиту веровника, принудно поравнањг се укида, а не побољшава се примена једне:корисне, модерне M социјалне правне установе.

права Живорад сопственик камиона притеран оскудицом, дао Oглас. у новине да га продаје. И ко ће се други јавити, него. његов пријатељ Чеда. Али овај неће да узме ауто док га не испроба., И тако су утврдили. дан када ће ради пробе ићи у оближња села да превезу неку ракију. Дабоме легалним путем. И освану дан, они одоше, натоварише ракију. И сељаци HM помогоше, Али

Шверц као извор нацио.налног дохотка