Народно благостање
= НАРОДНО ВБ ТАРОСТА ЊЕ И РА Да
550. “Страна 147:
В. Бајкић _ А а
МАН ИРА ПАО АЕ
ЗАКОН О РАДЊАМА _
"— На прагу ступања на снагу новог закона о радњама —
(први
Марта. 9. ступа на снагу закон о "радњама, који
св од стране многобројних интересената назива, нај- |
важнијим привредним законом послерата и који се обележава од стране појединих организација интересената њиховом тековином, Са нуно права ! Видеемо мало доцније зашто. По : Извршење закона спада у ресор Министарства, трговине и индустрије. Он је у њему рађен дуго времена, а активиран је указом, на коме је потписан Г. дер Коста Кумануди, као министар трговине и индустрије. По извесним приватним информацијама г. Кумануди није са одушевљењем извршио тај акт ; на против он се није слагао са, извесним његовим одредбама и само је под стицајем политичких околности, које су вешто искористили интересенти, дао свој потпис. Та је верзија врло вероватна, Г. Кумануди је био обожаватељ француског државника, из осамнајестот века Тиргоа. Он је о њему написао врло успелу студију у „Финансиском Прегледу ортану Министарства, финансија, у.току 1902 године. Ако се 'не варамо та је студија отштампана у засебну књигу. Тирго је био противник сталежа, и привилегија. Он је као министар финансија. Луја ХМ! покушао да, укине сталеже и да уведе слободу рада. Његових 6 едиката сматрају се за највећу државничку мудрост ХМШ века. Један од тих едиката укинуо је еснафе и привилегије занатлија и прокламовао слободу рада. Када. је покушао да укине сталешко уређење у општинама, оборен је са власти и његови су декрети оповвани. То је било тачно пре 155 година. _ Нови закон о радњама враћа у живот еснафе. 5 354 тог закона, прокламује да лица која обављају неку трговачку или занатску радњу имају се „удружити у циљу унапређења, привредних и стручних интереса у привредна удружења, . 95 358 каже да нико не може добити овлашћење односно дозволу за вршење ма какве радње, ако претходно не плати принудном удружењу уписнину. Власти надлежне за решавање по оваквим поднесцима не могу их узи-
мати у поступак ако није приложен доказ да, је пла-.
ћена уписнина и чланарина, Чланство: не може да престане ни својевољним иступањем нити искључењем, већ само престанком радње и падом под стечај. а
Не постоји апсолутна слобода индивидуе, јер би то значило анархију. Аристотел је још казао да је човек политичка животиња, односно социјална, како би се то данас казало., Човек је члан многобројних удружења, заједница. (ве се те заједнице Ммоту поделити у две групе: у принудне и добровољне. У принудне заједнице спадају само оне јавноправног карактера, као што су држава, општина и т. д. Индивилуа, мора припадати једној држави, бити У саставу једне општине. И ту престаје принуда; сви су остали облици заједнице добровољни, факултативни. To je основни принцип данашњег друш-
_твеног уређења, без обзира на, облик владавине. То
чланак)
се зове лична, слобода, а у привредној области слобода рада. Сасвим је друкче било у сталешкој држави, тамо је сваки рођењем својим припадао једном сталежу и био за њега, нераздвојно везан. Најопаснији облик сталежа, били су еснафи. |
Наш закон о радњама, уводи еснафе, али им не даје никакве власти. Чак у 9 362 изрично прописује да принудна удружења не могу никоме под којим било видом ограничавати оснивање радње и натурати цене ни прописивати нешто о држању ученика и помоћника, о набављању сировина, и алата, као ни о примању муштерија. Тиме је изрично одузето престојећим еснафима, оно. што их је у средњем веку чинило реакционарним и антисоцијалним. Не Постоји дакле опасност повратка средњевековних еснафа.
! Али ако принудне организације немају другога,
задатка, до неговање и развијање духа заједнице и узајамног помагања и унапређења привредног интереса својих чланова савршенијом методом рада, онда принуда није потребна, јер, би 99 од сто интересената добровољно приступило тим органезацијама. Данас је корист од ортанизадије толико јасна, свакоме, да би је свака, привредна, грана устансвила, и кад не би зато постојала законска, обавеза, Принудне организације су данас више социјалне но економске установе, То су фашистичке творевине, јер најсавршенији облик принудне организације по при-
Принудне привредне организације су основица сталешког уређења државе. Како је данас пак сталешко уређење државе једна утопија, то су те организације обично политичка оруђа. Зато је такође најбољи пример у Италији. Али се не може рећи да је наш закон о радњама имао тај диљ пред очима. Редактори његови свакако нису били слободни од, извесне болећивости према. средњевековном еснафу. То се најбоље види из параграфа, 362 тачке 1. која гласи : „задатак удружења трговаца и заналтлија је... да одржава и унапређује поштовање сталешке части.“ А тачка, 4. истог члана каже: „да се има: да, стара о моралном васпитању својих чланова.“
Сталешка, част постоји само у сталешкој држави, где су неједнака, права, појединих сталежа. У том случају је наравно у толико већа част, у колико је већи сталеж, То се види из Душановог законика, у разлици казне за повреду истог права властелина, и отрока. Данас: нема више сталешке части. јер су сви грађани једнаки у погледу права и поштовања. Данас постоји један појам части за сваког грађанина, бев разлике на. социјални положај и имовно. стање. У сталешкој држави оно што је било дозвољено фукари, није било допуштено руфетлији. Данас важи морални кодекс један за све.
Још је наивнији пропис да се принудна удру жења, имају старати о моралном васпитању чланова. И то је могло бити само у средњем веку, кад је
еснаф "могао да деградира свог члана искључењем.
вредним интересима, изведен је у карта дел лајворо.