Народно благостање

Страна 148” НАРОДНО. Принудне ортанизације под данашњим законом 0 радњама немају никакве санкције према, својим члановима, они их чан не могу искључити из чланства, У осталом морално васпитање је данаб ствар породице, донекле школе и осталих моралних фактора. Привредна удружења немају са моралом никакве везе. Она су чисто економске категорије.

Кад човек пажљиво проучи све параграфе новог закона, о радњама, онда му се намеће питање : чему служе те принудне заједнице 2 Оне немају никакве власти у погледу стицања права, на обављање ма какве радње ; немају права мешања у односе између чланова и њиховог особља, између чланова и осталог света, и између чланова међусобно. Даље оне немају право да искључе недостојног члана. Њихова, се права своде на неговање духа заједнице, на достављање власти оних који обављају бесправан рад, на бирање чланова испитног одбора, на унапређење привредних интереса својих чланова, на вођење статистике радњи и упослења помоћног особља, да, дају податке властима, да оснивају фондове и хумане

ВЛАГОСТАЊЋЕ "___Бр. 10. установе. Све су то функције које могу да врше коморе, које су полуслужбени уреди.

5 887 каже да надвор над привредним удружењима врше коморе. Значи да су принудна удру“ жења једна. врста подкоморских организација. То је пак, потпуно ивлишно. Коморе су данас једине ортанивације појединих привредних редова и оне су као такве потпуно довољне, Оледствено ми не можемо да објаснимо појаву принудних удружења, у закону о радњама другојаче до тежњом коморске бирократије, која је имала огромни утицај на израду овог закона, да се умножи, прошири и формира у један компактан „сталеж“. Покушаји за то постоје већ неколико година, Натој јавности је познато дакоморска бирократија приређује сваке године са много ларме конгрес секретара Комора. То је једно њихово приватно задовољство. Постоје у другом свету конгреси комора. али конгреси секретара комора не постоје нигде. То је измислила, наша коморска бирократија. Ако бог да, да принудна удружења, ојачају онда ће да се отворе многобројна секретарска места, А коморски фашио постаје тиме све јачим.

А mm BB . II II Е ZAŠTITA NARODNOG ZDRAVLJA Osuda profesora Dajke na dve godine zafvora. — Špalingerov serum, ,„,Sotozin“ i g, dr. IHć-Rakovačhi.

1. Osuda profesora Đajke na dve godine zatvora

U Libeku se pre mesec dana završio jedan dug i dramaličan sudski proces. Na optuženičkoj klupi nisu sedeli prestupnici: tri lekara i jedna bolničarka bili su optuženi za uništenje više mladih života. Tužili su ih roditelji 320 odojčadi.

Predistofija mu je duga. Još pre par desetina godina su Kalmet i njegov saradnik Gerin uspeli da stvore pomoću g0уедео ftuberkuloznog bacila serum koji je uštrcavanjem služio kao preventivno sretstvo protiv tuberkuloze. Od supstance koju su oni stvorili pravljeni su kasnije svi preparati. Tim je lekom u Francuskoj pelcovano 52.777 dece. U Severoameričkim državama i na Istoku faj je broj još veći. Postoji statistika 100.000 slučajeva u kojima se on pokazao pofpuno neškodljivim.

Naučnik, poznati ispitivač tuberkuloze, stani profesor Dajke, baš u oči svog povlačenja bude pozvan da učestvuje u primeni Kalmetovog preparata u Libeku. Medicinski natsavetnik dr. Alštet i još nekoliko lekara trebali su da podele posao sa profesorom. Oni su razvili veliku propagandu među roditeljima, da bi ovi svoju novorođenčad donosili na рејсоуапје Kalmetovim preparatom. Zdrave je trebalo u napred obezbeđiti od moguće zaraze, a bolesne izlečiti. Razume se da je autoritet lekara — naučnika — bio dovoljan da otfstrani svaku 'Đojazan od takvih eksperimenata. I roditelji su pohrlili, čekaonice profesora Dajke-a 4 dr. Ališteta napunile su se nevinom odojčadi.

Propaganda je dakle uspela. Lekari su uzeli materiju iz prasupstance u Parizu, odakle su pravljeni svi dosadašnji pre parati. Ali umre jedno pelcovano dete. Pri sekciji našao se tuberkulozni bacil. To je slučaj, mislili su lekari. Nastavili su Dosao. Ali su bili zaprepašteni kad su videli da deca jedno za drugim umiru. 76 odojčadi je umrlo, a 240 ih je teško obolelo. Lek je dakle bio ipak ofrovan! I zbilja to se utvrdilo hemijskim ispiнуапјет. |

Sud je bio u velikoj nedoumici. Ustanovilo se da uvođenje Kalmetovogz preparata po sebi ne pretstavlja nikakvu krivicu. Lekari su u najboljoj nameri vršili svoj nesrećni posao. Na koji је način preparat postao ofrovan, nije se ipak tačno uivrdilo. Izgleda da su lekari pogrešili što su ga me{nuli zajedno sa

ostalim lekovima, od 'kojih je i-ovaji postao opasan. Sem toga su pogrešili što ga pre nisu probali na životinjama, da bi se i sami uverili o njegovoj neškodljivosti. | _

Pravda je bila stroga, ali neumitna. Osuđeni su: profesor Dajke na dve godine zatvora, dr. Alištet nešto blaže. Ostali su oslobođeni, jer su radili samo po nalogu ovih. Ovim je DOtvr-= đeno da je čovječji život skup, i 'da i lekari mogu za njega odgovarati. Pravda ie nametnula odgovornost i onim koji su dosad s te strane bili u privilecisanom položaju. To ima da bude jaka brana protiv svih nepromišljenih pokušaja na živom čoveku, koji često imaju vrlo nehumanu pozadinu.

П. бранпсегоу serum, „Sotozin” i g. dr. \lić-Rakovački

Novine su već zabeležile novi pronalazak seruma protiv · tuberkuloze. U Londonu je, naime, Lord Kriju saopštio jednom skupu najuglednijih lekara'da ie profesor Henri Špalinger dao glavnim medicinskim naučnim ustanovama Svoju formulu Za. pravljenje antituberkuloznog seruma. Nju je on već davno Dpronašao i pre mekoliko godina dao stručnjacima na ispitivanje, ali je svoje otkriće čuvao u tajnosti, da ne bi došao ha svet kao lek pre no što se dobro ne ispita. Špalinger je potrošio sve svoje imanje i oko 100.000 funti morao uzeti na zajam, samo da bi tačno ispitao vrednost svoga pronalaska. Na žalost njegovo. materijalno stanje ga je sprečilo da do kraja ispita pronalazak. Zbog toga ga je predao medicinskim. ustanovama па. daljnje ispitivanje. Kod ovoga seruma se ističe kao. novina i. naročita vrednost da je bez živih mikroba i zbog toga sasvim bezopasan. i Ovaj slučaj ne donosimo kao senzaciju i ne pada nam ioš na um da tvrdimo da se konačno došlo do već toliko traženog leka protiv tuberkuloze. Hteli smo samo da pokažemo sa koliko se predostrožnosti i pažljivosti radi kad su u pitanju ljudski životi. Tako se postupa svuda; ali tako nije postupao iedan beogradski praktičan lekar. Mislimo na famozni „Sofozin”. Preporučio ga je niko drugi nego pretsednik Društva za ·'Suzbijanje tuberkuloze. Tvorci njegovi su mislili da |e reklama dovoljna da svaku smesti učini lekovitom. Mi smo prvi ustali protiv toga gcešelta, i u brzo je „Sotozin” zabranjen.