Народно благостање

5. март 1932. | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 149

Tek što je evropska štampa zabeležila plemeniti gest Najmanje pak ima zasluge g. dr. Rakovački za uspeh u dr.Špalingera preduzimljivi beogradski lekar g. dr. IHć-Rako-| borbi protiv beogradske lekarske komore. istina је да је оп vački zatvorio je hitno svoj elektroterapijski atelje i odleteo u uspeo da proftivstaje njezinoj ЗЕН ali to nema nikakve veze London, da bi prvi došao do Špalingerovog seruma i prvi ga | više sa medicinom.

upotrebio u Jugoslaviji. Jedan deo naše štampe je oduševljeno Međutim sa Špalingerovim serumom g. dr. Ilić-Rakovački pozdravio ovaj akt mladog lekara potsećajući istovremeno javno | Se strašno prevario u računu. Doćiće on brže iz Londona no što mnjenje na to, da je Om prvi doneo Cajlajsov aparat u BeO-| ie tamo otišao. Velika je razlika između Cajlajsa i Špalingera: grad i prkoseći ostrakizmu Beogradske lekarske komore i opas- prvi je trgovao sa svojim pronalaskom a. drugi se žrtvovao. nim pretnjama jedne strogo staleške i kartelski organizovane | pxvi je svršio svoj posao a drugi želi da svrši posao čovečandružine izdržlivo i nesmeflano stavljao neizlečive i nervozne siva. Na kratko serum profesora Špalingera neće biti predat bod uapon Visoke frekvencije. O - ..·|na upotrebu privatnoj lekarskoj praksi dok se me ispita onako ____ Mi ne možemo da se pridružimo ovom pohvalnom mi | ако to traži naučna metoda. A ako se na taj način dobije pošljenju o mladom beogradskom lekaru. Šio se tiče пјевоуе | zitivan rezultat, onda će jednog dana lek biti predat slobodnoj okretnosti i jake inicijative, to je stvar Čisto poslovna koja po trgovini tako da će istovremeno svi lekari koji to budu želeli definiciji sa nacionalnim interesima mema nikakve veze. Takav moći da ga upotrebe. Čovečanstvo je toliko zloupotrebljeno od lekar može istina da bude od velike koristi po narodno zdravlje, stane pronalazača raznih seruma da Englezi neće dopustiti da ali i od velike štete. Ta je okretnost svakako za njega VO | + isto bude са. Špalingerovim pronalaskom. \

korisna.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ;

једап од аушћ агештепаја |лој. Зато су увозне земље спремне, да .са Француском склаengleskih pristalica zaštitne ca-|najy уговоре о контингентирању. Најбројнији су ·уговори нпе је разутш бЏапз рјасапја, | између Француске и Немачке. Прво је овај систем примењен koji se mora popraviti aklivi-|Ha сировине, као угаљ, дрво, азот и т. д., а затим на готове гапјет оомтзкос БЏапза ро- |фабрикате. Уговори су склапани између претставника франmoću zaštitnih carina. Argumenat je vrlo зјађ, како !0 рока- |цуске и немачке индустрије. Контингенти, које је Француzuju brojevi o engleskom bilansu plaćanja, Које је објауПо |ска одобрила крећу се између 20—80% досадањег увоза. зада englesko ministarstvo finansija. Prema njima, 1931. go- Међутим, практично спровођење ових уговора наилази dine engleski bilans plaćanja bio je pasivan za 110. пиНопа |на огромне тешкоће. Могуће је, уз релативно мале сметње, funti, dok je 1930. godine bio aktivan za 28, а 1929. с. та 103 само код оних контингентираних артикала, чији су продуmil. funti. Glavne рогаејје, Које зи росотбаје епојезк! БПап5!центи организовани у картелу, као у немачкој индустрији plaćanja su prvo prihodi od svih inostranih investicija; oni ви"! угља или азота. Друкчије је, где се производња налази у pali prema 1930. godini za 55, a prema 1929. ха 85 пиНопа рукама многих малих и самосталних произвођача, тако, да је funti. Drugo su prihodi od brodarstva, koji su u poređenju sa 1930 HeMoryh добровољни споразум о'извозним контингентима. god. pali za 25, a u poređenju sa 1929. god. za 50 miliona ин. | То вреди за већину артикала, за које је Француска: са НеTreće, bankarske provizije. One su manje za 15 miliona prema 'MaHuKOM cKHOnMNMA yrOBODe, H. пр. за фину жељезну робу, 1930. g., a 35 mil. prema 1929. godini. Sve tri pozicije su дакје | покућство и кухињски прибор. Овде се уопште не може pogoršale engleski bilans plaćania prema 1930. о. ха 95, ајзамислити нормално функционисање система контингенртета 1929. 5. та 170 mil. Фипн. Росогбапје (тоомшаког ЊЕ |тирања, без једне посебне организације за контролу спољне апза Као što se vidi ne igra nikakvu ulogu. Pasivni saldo tr-|rproBHHe. Bea be, HaBO3HHLM GH OMNHM стално у неизвесности, govinskog bilansa porastao је ргтета 1930. о. зато ха 25 пи-|да ли ће њихова роба бити пуштена преко страних граница. liona, a prema 1929. о. '7а 30. miliona funti. Чим би се контингент исцрпео, роба би се задржала на граМајџажлии галог разјупози епојезког РЏапза расапја |ници, а тиме би настали велики трошкови лежарине. За-орje opadanje svetske frgovine. Ovo je prouzrokovalo зтапјепје ,ганизацију контроле спољне трговине, ако се њоме жели prihoda engleskog brodarstva i osim toga pridonelo je, da su спречити запостављање појединих произвођача, настају слеengleski фина озтотаи 1 да 5и гшттапа епојезка ртеди- |деће задаће: Она мора установити, колико су поједини протеса u inostranstvu. Ovde carine ne mogu pomoći. One će na- MaBobaum pe MaBoaMmsH. Мора поделити контингент: на појеsuprot, samo pridoneti дајет ради зуефзке Фтроуше, а fime дине произвођаче, и испитати да :ли се њихов стварни извоз će prihode od brodarstva i inostranih investicija još dalje sma- | слаже са додељеним контингентом. Зато је потребан велики njiti. Na taj način kompenziraće se sve Mkoristi, koje pristalice | anapaT, са јаким државним овлашћењем. Увозни контингенти zaštitnih carina misle dobiti. ograničenjem uvoza. воде дакле повећаном утицају државе и поскупљењу произ| ; водње и трговине, јер овакав апарат никада не ради јефтино.

Систем контингентирања уво- | Pirotskoj zadruzi a. d. uhap-

Опасности контингентира- за претставља, као што смо а : и ња увоза | већ раније опширно изло- Оре ђапкагска ајега šeni su 'direktor, - knjigovođa жили, у основи забрану уво- Е banke sa još četiri člana upravЕН за. Контингенти су изнимке, E nog:odbora zbog ufaje. U pitanju Најиз грађенији је француски систем. Овде се тако ради, да | - je uftajena, suma od 5,5 miliona

се прво утврди колики део унутарње потребе може да по- вата. Реал банке; koji je u isti mah bio i njezin direktor, крије домаћа индустрија. У доба, у коме многе земље гуше | таједпо sa članovima uzimali su iz bančine kase novac osfavувоз апсолутном забраном увоза — увозницама и девизним | ајис! пејфртаупе тетсе. U banci nije bilo nikakve kontrole прописима — систем контингентирања изгледа чак повољан. | ј05 од 1928. godine a sam. pretsednik kao direktor odobravao Он још увек осигурава увоз у одређеној количини, и ако Ma-| ije sebi kao i članovima uprave zajmove kako.je i koliko ko