Народно благостање

У О _HAPOJIHO ВЛАГОСТАЊЕ 0

hteo. On je držao oba ključa od glavne bančine, LO i uprav- |

ljao imovinom kao svojom. Kako se vidi po tužbama. do sada podnesenim. bančini. funkcioneri su prema MOO licima 42 vršili utaje i prevare.

Interesantno je da je pretsednik odnosno direktor banke vrlo luksuzno živeo. Često je putovao, razume se, samo Orijentekspresom. Kada je lumpovao trošio je, kako novine kažu, upravo toliko koliko je potrebno jednoj osrednjoj porodici da živi godinu dana. Znao je često iz Pirota doći u Beograd Orijent-ekspresom da vidi premijeru u Narodnom рогогštu. (Pa još kažu neki da se narod ne interesuje za pozorište!!). Izgleda da ni ostali nisu bolje sačuvali taj teško zarađeni tuđi novac. Istina oni ga nisu prolumpovali, ali su ga većinom izgubili u trgovini.

Kontrola je OSnov Za pravio funkcionisanje odnosa роverenja kako kod države tako i kod opštine i banke. Kod banke postoje tri vrste kontrole: nadzorni odbor, nadzorna vlast (u ovom slučaju banovina) i generalna konfrola nad celim svetom — javno mnenje. Nadzorni odbor i nadzorna vlast imaju da odgovaraju za nevršenje svoje dužnosti. Ali koliko malo mora biti. svesti o dužnosti svakog pojedinca da bdi nad sumnjivim ljudima u Pirotu, kad su krivci svakodnevno davali dokaza o sumnjivosti izvora prihoda! Kakav je to furski duh fatalizma po kome se svaki čovek uvlači u sebe samog i zatvara oči pred. pojavama koje očigledno naglašavaju ugrožavanje opšteg interesa? Ako mi budemo smatrali da su banke prćija njihovih orgaha, a ne narodna svojina kojom ovi upravljaju kao punomoćnici, onda ćemo ređati jedan za drugim bankarske skandale.

= Већ дуже времена аустриски Златни и папирни шилинг нотира у иностран-'

TIIHJIHHF ству 20 до 30% испод златног . паритета. Упркос томе, служ-: бени курс у Аустрији остао је : исти. Аустрија Неће официјелно да призна пад своје ва-!! луте, који би нанео држави и привреди нове терете, | јер су и једна и друга веома задужене у иностраној валути. Даље, то би изазвало огромну панику и бекство из шилинга, јер је аустриско становништво већ доживело ин-) флацију.

Аустриска влада се боји, да би тада шилинг и даље, падао, и не би се задржао на девалоризацији од 20 до 30%, као што је био случај са енглеском фунтом. До сада је у. Аустрији привремено успело задржати курс шилинга на овој висини многобројним девизним прописима. Ови су омогу-. ћили Народној банци, услед ригорозног присилног сакуп-. љања свих девизних резерви привреде, да за извесно време. финансира увоз и плати амортизацију и камате за иностране дугове. Али и ове резерве су потрошене; извоз није могао да | у довољној мери набави нове девизе Народној банци. Зато је забрањен извоз за шилинге, да би Народна банка за читав | | извоз добила страну валуту. Али последица тога било је. јако његово назадовање, јер је извозник добијао од Народне | банке за валуту шилинге по службеном курсу. Тиме је отпала досадања извозна премија, која је постојала код извоза за шилинге,

С друге стране форсиран је увоз, јер је увозник добијао девизе по службеном курсу шилинга. То је био разлог, да је пасивни салдо трговинског биланса у задња три месеца 1931 године непрекидно растао. Ту лежи и највећа опасност за стабилност шилинга. Да би се ублажило унеколико штетно дејство девизних прописа, извозници су добили извесне олакшице. Они су смели сада да са увозницима непосредно обрачунају њихову валуту, коју су добили за извоз. То се је морало · додуше извршити по службеном курсу, али су увозници морали извозницима дати неку посебну премију. Тиме је Народна банка делило признала

стварни курс шилинга, |

"девизних прописа. дипломатским претставницима и помоћника министра трго- · вине Шилера, представницима стране штампе, које су иза--

говински биланс. Сада се у Аустрији расправљају две мере, којима би могао да се одржи досадањи курс шилинга. Влада се још колеба између њих,

Прва је дефлација. То значи пре свега јаку. контракцију кредита и платежних „сретстава, да би се извршио при-

тисак на цене, и повећао извоз. То је потребно, јер је са-

дањи оптицај новчаница од 1:100 милиона већи за 200 милиона, него пре краха Кредит-аншталта када је привредни волумен био знатно већи. Али дефлација би истовремено

"значила и снижење плата и надница ; сужење кредита при-

силило би многе предузетнике, да обуставе рад у својим фа-

"брикама. Ова мера је дакле из социјалних и политичких разлога опасна. Осим тога је велико питање, да ли-ће-снижење .

цена довести до повећања извоза, с обзиром на протекционистичке мере већине суседних држава. ·

Зато је вероватније, да ће Аустрија приступити О мери, да одржи курс шилинга, наиме, пооштрењу досадањих Према изјавама канцелара ·Буреша

звале велико узбуђење, припрема се још веће ограничење увоза. Али и тада је питање, хоће ли Аустрија још дуго моћи да држи данашњи службени курс шилинга. Она се не

"може посве одрећи увоза. Као што смо већ често пути на-

гласили, њој су потребне. сировине и животне намирнице. Али у овом случају и извоз мора пасти, ЈЕ ће УН земље

· приступити репресалијама.

Pomoć Istočnoj Ргизкој је пајbrutalnija intervencija u 5152 mu nemačkog agrarnog ikredita. Kao što smo predvideli mere za zaštitu dužnika sve više se šire uništavajući sistematska poljoprivredni kredit.

Potpuni otkaz novog kredita poljoprivredi od strane indtu„strije bio je povod poslednje uredbe o založnom pravu па 2еveni prinos za potraživanja liferanata veštačkog đubreta i semena. Rajh je zajedno sa sindikatima za veštačko đubrenje preuzeo jemstvo do 90% i radi toga će osnovati garantni fond od 90 mil. maraka. Ova uredba važi za čitav Rajh osim Istočne Pruske u kojoj su potrebni izdaci za buduću žetvu osigurani več novembarskom uredbom.

Da li sadašnje stanje i količina Еве đubrenja opravdava novu uredbu? Od 1928/29. opada postepeno upotreba đubrenja. Mi mislimo, imajući na umu zakon o opadajućem prinosu zemlje, da bi za opštu privredu bila manja šteta od. eventualnog prelaza na ekstenzivnu obradu žitarica nego od vešta-

Dalje razduženje poljoprivrede u Nemačkoj

čkog podržavanja intenzivne obrade ovakvim merama. Nova ·

uredba označava principijelnu mnegaciju prava prve hipoteke i premda iznos tih potraživanja nije veliki ipak se time: potkopava osnova kredita. Danas u Nemačkoj nije isključena svaka povreda prava poverilaca.

Uredba o konverziji dugova od 6. februara OdicGUie паčin razduženja ostatka agrarnih dugova na području Istočne

Pruske. Novembarska uredba poništila je prispelu kamatu, sni- ·

zila kamatnjak na 4:/,% i dužni kapital na 50%. (Vidi. N. B. br. 48 od pr. godine). Sada se radi o preostalih 50%. Nemačka Rentna banka će izdati 41, % obligacije koje će se amortizirati u 1935. i 1938. godini amortizacijom od konvertiranih dugova i prihodima od posebnog doprinosa industrije koji je ostao na snazi i posle ukidanja Dozovog plana. Veličina prihoda ovoga poreza je veoma nesigurna i u koliko je primanje ovih obligacija u visini do 50% potraživanja obavezno za poverioca to

je u stvari dalja eventualna eksproprijacija prava poverilaca. To važi i za slučaj sigurne amortizacije ji poverilac. gubi za

svaki slučaj na razlici u kamati. Da bi poverioci ipak mogli: delom -da unovče svoja nova.

Ова олакшица наравно. није | довољна | да побољша тр-