Народно благостање
а
12. март 1932.
У. Вајс
. EKONOMSKO 21
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~.
Страна 163
УИРЕМЈЕ МАГЕ АМТАМТЕ
AUSTRIJE Г МАРХАКЗКЕ Zašto je Етапсизра uzela inicijativu, ___ Место са svi dosadašnji pobušaji ostali bez uspeha — Каро: зи - izgledi danas — Preferencijal nije 1 opšte rešenje, — Politička strana pitanja, — ZabljučaP,
I. Zašto je Fraacuska uzela inicijativi
Evropska štampa ima najnoviju senzaciju: francuska vlada je intervenisala u ime svoje, Engleske i Italije, kod pet srednje-evropskih država preporučujući im ekonomsku antantu, odnosno ekonomsko zbliženje, рцtem preferencijala. Čim su povučene granice austrijske republike, još u prvoj polovini 1919 godine, Francuska je stala na gledište da se izmeđ država naslednica Austrougarske treba da sprovede ekonomsko zbliženje. Ona je to unela čak u Senžermenski ugovor u poznatoj klauzuli da države naslednice mogu do 1925 godine zaključivati međusobom preferencijalne trgovinske ugovore. Ona je to svakom zgodnom prilikom urgirala kod odnosnih vlada. I mi smo dvaput imali da izdržimo pritisak u tom pravcu, naročito od strane DOkojnog Lušera. 1919 godine, prilikom našega zahteva da nam se dodeli što veća kvota u reparacijama. Isti je slučaj bio sa Čehoslovačkom. Nastupilo je ono čega se Francuska najviše bojala i što je želela da spreči. Saveznici su- je istina ' iskreno pomogli u radu na uništenju [02 поуосг carimskog "гауета; ап је time samo mal deo posla bio svršen: Austrija je Čovek koji nema zdravih nogu i čim ostane bez naslona, pada u naručie onome koji mu je najbliži. Ekonomsko stanje Austrije je neopisano očajno. Pre dva meseca proglasila je ona kliring: kao jedino sredstvo za robni promet s inostranstvom, a pre nedelju dana saopštio je njen kancelar svima vla-
dama, da je kliringe otkazao, da je Austrija ostala bez deviza da se mora naći drugi način za regulisanje tr-! govinskih odnosa, u protivnom da će nastupiti stanje,' koje niko u Evropi ne može da želi, a za koje niko, u Austriji ne može da odgovara. |
Pre mesec dana zabeležili su neki pariski lstovi da se u pariskim hotelima nalaze šest inostranih ministara linansija, koji traže od Francuske zajmove. Madžarskoj je dala Francuska zajam od 350 miliona franaka, a tako reći sutra dan morala je da pristane na moratorijum fransfera za sve madžarske obaveze u stranoi valuti. Prilikom interpelacije na francuskog: ministra finansija o tome zajmu, kao i onome datom Jugoslaviji, kazao je с. Flanden u Narodnoj skupštini, da Francuska ne treba da dopusti da se na teritoriji Srednje Evrope jedna država skrha. To je isto kazao g. Tardje, predsednik vlade u Senatu prilikom diskusije o projektu zakona, kojim francuska vlada daje garantiju za Čehoslovački zajam od 600 miliona тапака. То је bio odgovor njegov na pitanie jednog senatora, kakva je golema nevolja naterala Francusku da prvi put u svojoj istoriji garantuje zajam strane države.
Kad je došlo do toga da jedna Čehoslovačka, do skora jedna od najprospernijih država u Evropi, mora političkim sredstvima da se služi da dođe do 'zajma od tričavih 600 miliona Pranaka, onda znači da je stanje u Srednjoj Evropi krajnje kritično. |
Francuska se oseća politički i finansiski pozvanom da spreči haos u Srednjoj Evropi. Ona је zato podnela
velike. Žrtve, pa je sasvim. pojamno, da pofraži način saniranja Srednje Evrope i sopstvenih зпара. | ništa prirodnije по да зе рп tome seti svog starog recepta: ekonomskog zbliženja srednjeevropskih država. Ona je verovatno vršila nežni
pritisak u tom pravcu na Čehoslovačku prilikom po-
menute finansijske tranzakcije. Isti je slučaj bio sa rumunskim ministrom finansija Arđotejanom prilikom njegovog bavljenja u Parizu, kad je rumunski monopol dobio pozajmicu od 150 miliona iranaka. Svi su izgledi da je diplomatski pripravljen teren bar kod država Male Antante, pre no što se javno nastupilo.
MH. Zašto su svi dosadašnji pokušaji ostali bez aspeha?
Izuzev Austrije do 1927 godine, sve su ostale srednjeevropske države bile bez rezerve protiv ma kakve ekonomske intimnosti međ sobom. Na prvom mestu Čehoslovačka. I pre svega iz političkih razloga. Ona ie imala tek da izgradi supsirat novo stvorene republike; trebala je stvoriti čehoslovačkog republikan– ca iz čehoslovačkog radnika, nemačkog i českog veleposednika i iz raznih nacionalnih manjina. Za taj posao bilo je pre svega potrebno da se veza sa mefropolama čehoslovačkih manjina (Nemačkom, Austrijom i Madžarskom) svede na hajmanju meru. Trebalo je prekinuti veze izmeđ jednih i drugih Nemaca i Madžara. Prilike su takve bile, da je agrarna reforma pružila glavni kontigent novih građana čehoslovačke republi-
ke; u novostvorenom malom seljaku a i u dobro pla- ·
ćenom radniku ležala je budućnost Čehoslovačke. Otuda najveći deo političkih stranaka Čehoslovačke је agrarni ili socijalni. Tako je Čehoslovačka već tri godine centar evropskog zelenog fronta. Čehoslovački agrarac (га саппзки zaštitu; on je odsudno i pod svim okolnostima protivan ma kakvom zbliženju s agrarnim zemljama srednje Evrope. Čehoslovačka industrija izvozi relativno malo u pomenute zemlje. Ona u stvari izvozi u svih pet delova sveta. Zbliženje s Austrijom moglo bi samo da oteža položaj nekih industrijskih grana. Nakratko, čehoslovačkoj politici je bila potrebna samostalnost, što veće udaljenje od Austrije i Madžarske, a ekonomski bi imala više štete no koristi od zbliženja sa susedima. Taj položaj Čehoslovačke bio je glavna prepreka zbliženju srednjeevropskih .država.
Ne manje je protivna bila Madžarska i to iz čisto političkih razloga. Madžarska je imala sve do pre kratkog vremena najprostiju i najdosledniju političku lozinku, koja je bila merodavna za celokupan spoljni život zemlje: revizija ugovora o miru. Kod takve situacije ekonomski interesi zemlje dolaze na poslednje mesto. Politika je imala primat; i sve je bilo u službi iste. Negovani su politički savezi i pripremalo za veliki momenat.
O Jugoslaviji i Rumuniji nema šta naročito da se kaže. Njima je do pre godinu dana ekonomski išlo sjajno i one su svu svoju snagu bile posvetile unutrašnjim političkim problemima. Ni one nisu osećali nikakvu potrebu za ma kakvom intimnošću as susedima,