Народно благостање

Страна 164

ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бре 11

Jedina зтедпјееуторзка država koja |e sve do 1927. godine bila na polici, bila je Austrija. Kao Što, je to lepo istakao maš prijatelj g. Jelinek iz Beča u članku „Predistorija austro-nemačke carinske unije od 11. aprila 1931. godine”, broj 19, sliranma 225, AUstrija se od prvog dana svog samostalnog života svakom. nudila za privredno zbliženje: Italiji, Čehoslovačkoj, Madžarskoj, dok najzad nije sa Nemačkom zaključila carinski savez. Ali ie u međuvremenu i u Aqstriji nastao veliki obrt. Očajavajući o svoju privrednu sudbinu i pateći stalno od pasivnosti trgovinskog bilansa počela je ona, u početku neodjlučno, da neguje agrarni protekcionizam. U prvi mah se to odnosilo samo na stočarstvo; ali se docnije proširilo i na žitarice. Političari su uspeli da organizuju seljake u političke stranke i danas je u Austriji baš kao i u Čehoslovačkoj agrana stranka vrlo moćna. Stvoren je dakle nov politički faktor, koji je iz privrednih razloga protivan svakoj kombinaciji s agranim srednjeevropskim državama. Čim je pukla vest o namerama Francuske da zbliži Malu Antantu s Austrijom i Madžarskom, austrijski agrarci su održali mnogobrojne zborove uvek sa parolom, da bi to značilo propast austrijske poljoprivrede. |

HI. Kakvi su izgledi danas?

Ne može se рогес! да зи u srednjeevropskim državama privredne prilike poslednje godine pretrpele toliko pogoršanje, da ne bi nikakvo čudo bilo ako bi” one danas palile ono, što su juče obožavale, a obožavale ono što su juče palile. Nesumnjivo da |e desperatno stanje u Austriji i Madžarskoj i da Di obe bile voljne na neverovatne kombinacije radi poboljšanja svog ekonomskog stanja. Pa ipak ni u jednoj od srednjeevropskih država nije nastupio nikakav obrt u pitanju međusobnog zbliženja. Ako bi one sutra imale slobodno da odlučuju o carinskom savezu na teritoriji Srednje Evrope, sve bi glasale protiv*) Ne treba da pravimo nikakve iluzije, isključeno je da dođe do dalekosežnog ekonomskog zbliženja među njima.

Veli se da je Francuska intervenisala u ime Engleske i Italije. Engleska je uvek bila za obaranje carinskih barijera: regionalno, evropski ili svetski. Što se tiče Italije, mjen je položaj vrlo delikatan. Ona je pokazala mnogo volje da pomogne Austriji i Madžarskoj i podnela je dosta žrtava. Ali je svakako videla da je i za Maliju opasno spasavati dva davljenika. Pa ipak držimo mi da ni Italija ne bi pristala na carinski savez međ srednjeevropskim državama. Ona je dala pristanak na sporazum međ njima putem preferencijala.

Francuska formula ekonomskog zbliženja putem preferencijala je пеодгедепа. Ро dosadanjoj praksi preferemcijal je smamjenje vrlo malog broja carinskih stavova nešto ispod najmižeg ugovoOrnog stava. Dve su dakle karakteristike preferencijala: vrlo mali broj artikala i vrlo malo sniženje carinskih sta-

vova. 95% celokupnog međusobnog robnog prometa obavlja se pod režimom najvećeg povlašćenja; prele-j rencij|al obuhvata 1 do 5% celokupnog robnog prometa izmeđ država saugovorača. A Što se tiče sma-,

| *) Istina izvesne ličnosti u Mađarskoj razvijaju poslednja , dva meseca neobično grozničavu akciju u korist srednjeevrop-, skoj ekonomskog zbliženja. To su oni ljudi, koji već godinama rade na tome — po našem mišljenju — bez ubeđenja, jedino , u cilju da stvore argument pred Evropom o miroljubivosti i, gotovosti Mađarske da paktira sa svojim susedima. A možda radi priptemanja ferena za obnovu habsburške monarhije. |

njenja prelerencijalnog stava, ono iznosi obično 10 do 20% od ugovornog stava. Na pr. carina na #10 iznosi danas u većini evropskih država oko 200 dinara od tovara. Ugovorom ona se obično svodi na 150 dinara, a preferencijalom na 120 u krajnjem slučaju na 100 dinara. Carina od 100 dinara |e 110% cene pšenice na svetskom tržištu.

Ako se misli na ovakav proferencijal, onda |e to jedna igračka. Takvi preferencijali već odavna postoje u Srednjoj Evropi, na pr. između nas i Čehoslovačke i Austrije, izmeđ Madžarske i Austrije s jedne i Italije s druge strane. Oni nisu mogli da pobolišaju ekonomsko stanje Srednje Evrope.

Naravno da preferencijali mogu da budu mnogo dalekosežniji, da obuhvataju mnogo veći broj artikala i da osetno smanie carinske stavove. Takvi prelerencijalni ugovori približuju se carinskom savezu. Razlika bi bilo. samo. u tome, što bi bilo toliko carinskih saveza, koliko i ugovora; ne bi postojao |edan srednjeevropski carinski savez. Carinski savez nije ništa drugo do jedan dalekosežan preterencijal, jer on ne inplicira potpuno ukidanje carinskih ograda izmeđ država, koje su” u savezu (kao što je to bilo i u austromemačkom carinskom savezu).

Radi dalje analize problema mi ćemo pretpostaviti dva modaliteta: prelerencijal ravan carinskom savezu i preferencijal kao dodatak uz ugovor na bazi najvećeg povlašćenja.

Prvi oblik po našem mišlienju nema nikakvog · šansa. Svi oni razlozi gore navedeni, koji su do sada sprečili ostvarenje srednjeevropskog carinskog saveza, politički i ekonomski, i danas su ma snazi. Nijedna srednjeevropska država neće da uđe u odnos sa susedima, Кој bi bio ravan ukidanju carina. A iz tehničkih razloga njihova priprema bi trajala duže no što će tra{ati svetska privredna depresija. Treba pregovarati istovremeno desefostruko. Deset delegacija treba da rade bez ikakve veze međusobom. Mad bi se ti pregovori priveli kraju i kako bi raznovrsni morali biti rezultati tih pregovora? Tehnika bi se dala samo toliko poboljšati što bi industrijske zemlje pregovarale istovremeno sa svima agrarnim zemljama; pošto bi se moralo očekivati da carinski stavovi jedne države za pojedine artikle budu isti za sve u uvozu toga artikla zainteresovane države. Izmeđ Čehoslovačke i Madžarske vode se pregovori za nov trgovinski ugovor skoro godinu dana; znači da bi zaključenje jednog dalekosežnog preferencijala trebalo da traje tri godine. Jedne bi države pri tome bile popustljivije, druge otpornije. Nikakve koordinacije ne bi moglo da bude, pošto se radi o bilateralnim ugovorima. Nakratko dalekosežni preferencijalni ugovor međ država Srednje Evrope spada u red utopija.

Ostaje dakle preferencijal kao izuzetak. To bi bila mera bez ekonomskog značaja. Niti bi ona rešila austrijsko pitanje, a to je, kao što smo videli, glavni motiv francuske inicijative; niti bi se privredno stanje Srednje Evrope popravilo. A to je ono što se sa sviju stra-

'na želi. IV. Preferencijal nije u opšte rešemie Preferencijal je relativno skorašnjeg datuma, ali je on prestareo. Kad su jugoistočne еуropske države postavile u Ženevi zahtev pre-

lerencijala na žito, mogao je on da. bude od уеlike koristi po njih. Danas su se privredne prilike u pojedinim državama i evropski trgovinsko=politički reži-.