Народно благостање

12. март 1932.

mi toliko izmenili, da |e preferencijal postao bespredmetnim. Kao što smo mi već nebrojeno puta istakli u „Narodnom Blagostanju”, protekcionizam, a naročito agrarni, izišao je poslednju godinu i po dana iz oblasti carinsko-političke i latio se novih mnogo elikasnijih sretstava. To se najbolje može da vidi na pr. sa. pšencom koja je bila kolevka prelerencijala. Čehoslovačka i Austrija su potrošači inostrane pšenice. Obe države imaju Visoke carinske stavove, ali sve i kad bi one potpuno oborile te carine, ni jedan vagon pšenice više no što je to danas slučaj ne bi mogao biti uvezen., u te dve države. Čehoslovačka ima propise o tome,, koliko se strane pšenice sme da upotrebi od strane domaćih mlinova. Tim utvrđenim odnosom izmeđ domaće i strane pšenice pri mljenju maksimiran je uvoz DŠenice u Opšte. Pored toga postoji naročiti odbor, koji određuje mesečne kontigente uvoza strane pšenice. Bez njegove dozvole ne može se uvesti ni jedan vagon. | u Austriji je kontigentiran uvoz pšemice.

Šta nam dakle vredi ukidanje carina pri sistemu kontingentiranja uvoza? A to nije sve. I kad se dobije dozvola za uvoz i kad se proda roba, još uvek nije SVršen posao. TreDa uvoznik da dobije protivrednost za svoju robu — naravno u stranoj valuti — međutim u obema zemljama postoje odbori za dodeljivanje deviza sasvim nezavisno od odbora za kontingentiranja, čiji je zadatak u glavnom da ne dadu devize. Prema tome za uvoz pšenice u Čehoslovačku i Austriju mnogo su veće smetnje sistem kontingentiranja i gazdovanja devizama nego najveći carinski stav.

Slično je u Austriji s uvozom stoke. Tamo je pre kratkog vremena donesen zakon o regulisanju dogona stoke u gradove, koji je u stvari najčistiji sistem kontigentiranja. Bez dozvole ureda za kontrolu dogona stoke ne može se uvesti ni jedan vagon. To je prva smetnja. Druga mnogo teža leži u ugovoru o kliringu. Još dok je o tom ugovoru pregovarano mi smo istakli da će on u stvari biti kreditiranje Austrije od strane naših izvoznika. Tako је i-bilo. Naši su izvoznici stoke u Austriju sve svoje i tuđe kapitale zaglavili kod austrijske Narodne banke u Beču bez ikakvih izgleda da u skoroj bu- · dućnosti realiziraju svoja potraživanja. To je izgleda znatno pogoršala deoba izmeđ tranzakcije pre i posle 20. januara. Naši su izvoznici pretvorili dinare u šilinge i. dali Austriji na zajam po nisku kamatu i na neodre-' депо угете. То је najbolji način potpune obustave izvoza stoke u Austriju.

Kad je postavljen zahtev ргејегепсјјаја еугорзка trgovinska politika nalazila se u znaku jakog protekcionizma: visokim carinama održavana je visoka cena u zemlji. Danas je trgovinska politika dobila sasvim drugi cilj: ostranjenje uvoza i snabdevanje sopstvenim proizvodima. To je došlo kao posledica pasivnog bilansa plaćanja i materijalne nemogućnosti plaćanja uvoza u stranoj valuti. |

___Sta znači preferencijal kod ovakvog stanja stvari? Ništa. Danas se mogu uništiti sve carinske barijere izmeđ država Srednje Evrope, pa da promet dobara međ njima bude ipak potpuno paralisan. Zato је оуођпо

НАРОДНО БЛАКООФАЊЕ

Страна 165

uštezanje deviza za uvoz. Možda paraliza prometa ne bi momentalno nastupila, jer bi se svet još malo dovijao, ali bi to bio poslednji čin tragedije svetskog robnog tržišta. V. Politička strana pitanja |

Korak francuske vlade kod država Srednje Evrope izazvao je neverovatno uzbuđenje u Nemačkoj. Inače ozbiljna nemačka štampa kipti histeričnim člancima protiv ovoga francuskog koraka. Nama je neobjašnjivo to držanje Nemačke. Više no detinjasto |e saopštenje iz Berlina, da je odgovor Nemačke na Burešov apel, kojim se izjašnjava gotovom da da preferencijalni ugovor, paralisao francusku akciju.

Pre svega Nemačka pada u veliku nedoslednost kad tvrdi da se ekonomskim zbliženiem putem mprelerencijala izmeđ pet u reči stojećih država Srednje Evrope ugrožava politička samostalnost Austrije i Madžarske. Sasvim je drugojače gledala Nemačka na političko dejstvo carinskog saveza, kad je zaključila isti sa Austrijom. Onda je smatrala da je carinski savez čisto ekonomska mera i da on nema i ne može da ima nikakvih političkih ciljeva. Nemačka je promenila svoje gledište, Mi stojimo na stanovištu da je carmmski savez nesposoban da uništi političku i nacionalnu samostamost ugovornih naroda. Mogu se pojedinci ubiti, ali narodi ne. Istorija XIX veka to najbolje pokazuje. Nacionalizam je toliko ušao u krv narodima, da je dobio božansku otpornu moć prema svima opasnostima. To pokazuje istorija politike manjina posle rata.

Nesumjivo je da ima i danas naroda, koji bi rado proširili svoju teritoriju, ali teško da ima jednoga ko bi na to pristao pod uslovom da se povećaju nacionalne manjine.

Za Nemačku treba da je jasno da ni najintimniji carinski savez nije opasnost po nacionalnu samostalnost i da nema načina za brzo asimiliranje nacionalno stranih elemenata. Nemačka treba da je na čisto s tim da se ni jedna srednjeevropska država ne bi odlučila ni

po koju cenu da primi u sastav svoj Austriju ili Ма-.

džarsku. Postoji kod izvesnih zemalja političko uverenje,

· da Austrija ne treba da se spoji sa Nemačkom, ali nema

države u Evropi, koja bi pristala da Austriju ili Madžarsku primi u svoj sastav. Naročito ne danas. Nemačka je trebala da zna raspoloženje srednje-evropskih država i prema kombinacijama međusobnog ekonomskog zbli| ženja. Isto tako je Nemačka mogla da zna da ekonom| ska antanta putem preferencijala ne može imati nikavih | posledica.

| - Najzad Nemačka je trebala da zna da zbliženje pet . u reči postojećih država znači uortačenje ljudi bez kapi, tala. Njihova međusobna razmena dobara — pod pret. postavkom da njihova kupovna snaga dalje ne opada . — može da apsorbuje najviše 30% njihovog izvoznog

правити трн: радите листе тла

| КЕ Ена јр ке „АНЕ ла гара а ка <<

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА сРИЛИЈАЛ У БЕОГРАДУ

Централа у ПРАГУ 52 филијале

У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Капитал Кч. 235,000:000

Телег, адреса: АНГЛОБАНКА — Тел. 23402, 23403, 23404, 23405

У Иностранство ЛОНДОН БУКУРЕШТ

000 Резерве Кч. 140,000,000 |— И СОФИЈА — —