Народно благостање

_ Страна 166

| 9 у

Бр. 11

viška. Nemačka i JHtalija su glavni kupci najvećeg dela proizvoda tih pet država. Znači da one dve imaju u rukama sudbinu prosperiteta tih pet država. Italija je na pr. potpuno razumela stvar. Politički posmatrano italija bi imala toliko isto razloga koliko i Nemačka da se buni protiv podjarmljenja Šustrije i Madžarske. Nasuprot Nemačkoj Italija je dala svoj pristanak na plan francuske vlade. To je bilo vrlo mudro, jer bi bilo više. no sigurno da bi taj srednjoevropski blok morao isto | vremeno da otpočne pregovore s Nemačkom i нанот

i to na bazi preierencijala. Drugojačije se situacija ne a zamisliti. A to znači da bi se ipak sve svršilo preferencijalnom vezom većeg broja država Srednje

VI. Zaključak

Srednja Evropa je teško bolestan organizam, koji može lako zarazu preneti na ostalu Evropu. Pojammno je što se pitanje Srednje Evrope nalazi stalno na dnevnom redu pred evropskim divanom. Ali se do danas ništa nije preduzelo za lečenje te bolesti. Preferencijal međ srednje-evropskim državama takođe je larma ni oko čega. Može doći do njegovog ostvarenja, ali. će on biti površan i neefikasan. Pre deset godina moglo je intimno ekonomsko zbliženje između ovih pet država da bude presudno po njihovo blagostanje. Danas to više ne može da bude. Njihova kupovna snaga rapidno opada i njihovi platni bilansi postaju sve pasivniji. Ono što njima danas treba to je vezati ih sa drugim |akim tržištima, koja bi kupila njihove izvozne viškove i time povećala njihovu kupovnu snagu. A do toga sigurno neće doći. Posle toga mi možemo da skinemo s dnevnog reda najnoviju senzaciju evropske štampe: zbliženje ekonomsko podunavskih država kako glasi najnoviji izraz, — i ako nisu u kombinaciji sve podunavske države.

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Primedba: — Gornji članak je napisan na prvu vest o francuskoj intervenciji u Srednjoj Evropi. KRazviće događaja potvrdilo je potpuno naše poglede, ali je istovremeno donelo ı izvesne promene koje treba da registrujemo. To je pre svega držanje Nemačke. Čim je francuski ambasador u Berlinu pozvao i Nemačku na saradnju nemačka štampa je promenila svoje držanje: vše ne podržava tezu o zadnjim političkim ciljevima ' Francuske. Nemačka se izjavljuje gotovom da sarađuje u ovom pitanju. Mi smairamo za dužnost da konstatujemo taj obrt, premda od toga ne čekamo mikakvu promenu u sudbini samoga pitanja.

Drugi važan događaj je italijanski memorangum. Njegova

EVD ON O bono MULO OI. i 00 Ран Кет M , glavna karakteristika je čitav niz znakova pitanja. U njemu

se izrično kaže da je tehnička strana ostala otvorena i da fu leži težište. U tome se ona potpuno slaže sa našom tezom. Dalje veli Italija da je ona podnela velike žrtve za Austriju i Madžarsku, što smo takođe istakli u našem članku. Isto ie tako saglasan memorandum sa nama u gledištu da međusobno ekonomsko zbliženje ne može biti spas, bar ne za Austriju i Madžarsku, koje su finansijski doterale do pasa. A u pogledu pitanja odnosa prema ostalim državama ltalija takođe isfiče potrebu da treba istovremeno. da se pregovara i sa zapadnoevropskim državama koje troše srednjeevroske proizvode.

U međuvremenu se izjasnio i čehoslovački ministar predsednik i svojim pogledom potpuno potvrdio naše gore izloženo gledište. G. Udržal je kazao:

„Ne želimo mi ni pedalj tuđe teritorije... U pogledu Dunavske federacije i raznih oblika srednjeevropskih Коорегаcija zadržavamo mi pravo da se sami odlučujemo u saglasnosti naših interesa i našeg iskustva. Naše se Ministarstvo spoljnih poslova nije ničim obavezalo.” ;

Jedino se austrijski muinistar poljoprivrede d-r Dolfus izjasnio za saradnju susednih država putem preferencijala. A

· to, kao što znamo, još ne znači ništa.

| ON JJ}

Д-р Самуило С. Квен, Београд.

КАРТЕЛ ШПИРИТУСА НЕ ПОСТОЈИ, АЛИ СЕ ОН ПО СИЛИ ЗАКОНА МОРА ДА ОБРАЗУЈЕ ДО 1. АПРИЛА ТЕК. ГОД.

Г. д-р Когн је београђанин. Он је ту скоро положио у Греноблу докторат из Политичке Економије. На сугестију нашег уредника он је узео за докторску тезу режим шпиритуса у Југославији. Пре кратког времена објављена је његова теза под насловом „[е regime d'alcool en Уопоозјаује." Радећи своју тезу д-р Коен је правио анкету по пелој земљи, прикупљао податке од интересената и саслушавао их.

Д-р Коен ни његова фамилија немају никакве везе с индустријом шпиритуса.. Њега цело питање интересује само академски.

Не могући да се сложи са г. В. Г., који у чланку „Постоји ли још картел шпиритусаг' објављеном у „Политици“, од 4 о. м. тврди да постоји, д-р Коен је написао доњи чланак, у коме доказује да овај код нас не

постоји, али да мора да се образује у најближој бу- |

дућности. > ж > Као већина, индустриских грана и индустрија, алкохола, спада у оне, које су почеле да се развијају тек у уједињеној Краљевини,

У предратној Србији постојао је државни мокопол производње алкохола, док је у другим покрајинама наше државе, које су биле у саставу аустроугарске монархије, производња алкохола била, слободна. По изједначењу фискалног законодавства код нас, индустрија шпиритуса је добила апсолутну слободу производње, ув плаћање трошарине.

Одмах после рата Орбија је имала једну фабрику шпиритуса, ону у Београду, која није радила, а и доцније с прекидима, У Хрватској, Словеначкој, Босни и другим покрајинама, постојало је неколико пољопривредних пецара које нису могле задовољити целокупњу унутрашњу потрошњу. Услед тога су почеле ницати нове фабрике шширитуса, модерно уређене и с великим капацитетом, тако да је производња, 1994/25 год. доститата, цифру од 9.281.455 хек. ступњева, док је 1919/20 износила, 2.689.460 хек.")

1) Dr: S: Лоле Le NOO de Talcool en MOM OI стр. 59, 5 | ii i | M ЕЦ 5