Народно благостање
Страна 168
ОГАЂА.
Случајно у истом броју „Политике“ у ком је објављен пројект закона O промету пшенице у земљи изашло је опширно саопштење о похватаним фалсификаторима пломби Извозног друштва. „Политика“ вели да је изјава једног од злочинаца бацила тамну сенку на органе Извозног друштва, који су се старали о наплати таксе и проверавали исправност пломби.
То се могло у напред да зна. Данашњи пшенични режим толико је комплициран и импровизиран да су могли да краду сви који су имали ма каква посла с њим. Није крао онај који није хтео. Фалсификовање пломби било је само један од начина којим је однесено неколико стотина милиона. Нека би искуство имало бар ту једну добру страну, да нас научи да импровизиране фискалне организације служе искључиво шверцерима, да државну администрацију, која има ма какву реперкусију на економски живот, треба разградити а не изграђивати. ;
У нашим чланцима од 30 јануара и 6 фебруара ми смо дали следећу карактеристику данашњег житног режима : Сељак добија 100 динара за пшеницу, потрошач плаћа 4 динара брашно, држава из својих сретстава доплаћује губитке на извозу, а неваљалци праве милионе на штету Државне касе, односно народа. Казали смо да житни режим не треба укинути, већ упростити. То је усвојио г. д-р Крамер, Министар трговине и индустрије, у пројекту закона поднесеног Народној Скупштини. Он не укида житни режим — и то је нарочито за похвалу, — већ га враћа на базу од 27 јуна пр. год. : задржава монопол спољне трговине за државу односно Извозно друштво, а у унутрашњем промету васпоставља слободну трговину. |
Реформа житног режима
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
i | 5
Држава не намерава да напусти произвођача пшенице. ,
На против, она мисли да утиче на цену пшенице на тај начин што ће куповати за извоз по цени, која ће бити над оном у слободном међународном промету. Без тога цео први члан не би имао смисла. Питање о томе колику ће цену плаћати за извоз, сасвим правилно, није решено законом, већ ће је с времена на време одређивати Министри трговина и финансија. У њиховим рукама дакле налази се будућа политика цена жита. Теориски постоји могућност да они сведу цену далеко испод 160 динара и да укину сваку премију за произвођача. Ми се надамо да до тога неће доћи јер се зна да ће држава да узме од произвођача за мало целу суму, коју буде жртвовала на подржавање цена. Будућност ће у осталом показати шта ће бити са ценама пшеница до краја ове кампање. Закон изрично оглашава да режим важи само до краја ове кампање. То не значи да ће у идућој кампањи бити потпун дезентересман државе. Али ако би се ма што урадило, морало би се још сад на то мислити. . Члан други прописује да се произвођачима има платити куповна цена половина у готовом, а половина евентуално У обвезницама, које ће се примати у порез. Овај пропис не можемо да разумемо: кад се обвезнице већ примају за порез, онда значи да држава има да рачуна са мањком прихода према предвиђеном буџету и да мора да тражи покриће за тај мањак. Кад је тако, зашто -се онда уводе обвезнице, зашто се сад одмах не тражи и не ангажује исти приход, који ће се ангажовати за покриће дефицита 2 Или се мисли да један део обвезнипа остане у оптицају > Према данашњојситуацији те би се обвезнице продавале испод половине номиналне вредности. Значи да би сељак добио само три четвртине одређене цене. Или држава хоће и може да подигне цене пшеници или не. У другом случају треба укинути цео режим, а у
Бр. 11
првом избрисати обвезнице, јер је то оно што је нанело највише штете нашем народу, почев од реквизиција 1786. године, па преко ратне штете, аграраца, беглука све до бонова Привилегованог извозног друштва.
Други део предлога односи се на ликвидацију дугова Извозног друштва за већ преузету робу. Новац за то потребан набавиће се путем паушалног порезивања трговачких млинова са највише 300 динара по тони, односно 0,30 динара по кгр. брашна. То треба-да донесе 150 милиона динара.
(Са овим делом пројекта се никако не можемо да сложимо. Порезивање по капацитету млинова је са гледишта пореских принципа једнако француском порезу на врата и прозоре из ХУШ века. То је исто што и порезивање по величини гардеробе, вредности одела и т. д. Порез може да порезује само пореску снагу, а капацитет млинова данас нема никакве везе са пореском снагом. Ми сматрамо да ће овај порески облик пре свега понова да укочи администрацију, да ће дати маха злоупотреби (сад треба наћи специјалисте за оцену капацитетау и да неће донети очекивани приход.
Најпростије, најсигурније је ићи већ утрвеним ста-
зама и разграђеним путевима. Због тога понова предлажемо _
да се тога ради уведе прирез на све облике пореза по приходу.
Da je Brijan živeo i umro pod vladom sultana Abdul Hamida, mi bismo došli na pomisao da le umro nasinom smrću. То· ЧКко је veliki gubitak za celo čovečanstvo njegova smrt u ovome trenutku, — za vreme rada konferencije za razoružanje, u oči sudbonosnih parlamentarnih izbora u Francuskoj i t. d. Brijan je bio najpopularniji čovek u Francuskoj. Za onoga za čiji bi se on program angažovao na na izborima bio bi on ogroman kapital. Možda ba on bio rešavajući. Brijan je bio genijalni boem, koji se isto tako mogao odati umetnosti kao što se odao politici. Politika je bila u doba kada je on stupio u javan život najprivlačnije polje rada za mlade intelektualce. On nije bio čovek od stvaranja i napora. Voleo je život i isti savesno delio između boemstva i političke delatnosti. Rasipao je svoje životne snage više u boemstvu nego u političkom radu. On nije znao šta je to negovati zdravlje. On nije komandovao svojim životom, nego ga je život vodio. Zbog toga se tako brzo istrošio. On je bio najbolji govornik u zemlji, u kojoj se retorika veoma ceni. U tome je ležala njegova moć. A i u njegovoj bonomiji, jer su ministri pretsednici u Francuskoj za poslednjih dvadeset godina ljudi od kompromisa, ljudi koji umeju da povežu što veći broj ljudi suprotno položenih pravaca i struja. Programatski se nikakva veza ne može postaviti, već samo lično. A Brijan je u tom pogledu bio savršen.
U politici programi neigraju nikakvu ulogu. Političar koji se veže za program onemogućava karijeru. Politika je taktika. Kao što je Kins rekao za Lojda Džordža, političar treba da ima najmanje jedno čulo više od običnog čoveka, da njime saznaje raspoloženje naroda i da prema njemu podešava зуој program. To je razvijeno do savršenstva u Francuskoj. A u tome je bio najveći Brijan u trećoj republici.
Ali je zato imao u pogledu spoljne politike program koji je bio njegovo veruju. Samo njegovo bavljenje u Ministarstvn spoljnih poslova u Francuskoj značilo je mnogo za celo čovečanstvo. Kad je Brijan lanjske godine u svojstvu Ministra spoljnih poslova u Ženevi podviknuo' da on garantuje da u Evropi neće biti rata, onda je i poslednji skeptik mogao mirno da izbriše iz svojih kombinacija mogućnost rata. ||
Zbog toga ga oplakuje ceo svet.
+. Aristid Brijan