Народно благостање

12. март 1932.

Mi Jugosloveni imamo jedan razlog više da oplakujemo njegovu smrt, jer je on među mnogobrojnim našim prijateljima u Francuskoj, bio jedan od najvećih.

Док Бријан скоро петнајест година млађи од Томе Масарика умире од уремије, дотле овај слави осамдесет другу годину живота са пркосним здрављем. Док је Бријан био боем Масарик је био стоик. Масарик је свој сопствени продукат, наравно од дана кад је формирао свој поглед на свет и живот. Масарика у животу није руководио ни случај, нити је подлегао слабости, његов је живот рационализиран. И приватан и јаван живот његов је резултат његове сопствене воље. Док је Бријан био уметник, Масарик је научник. Уметник се покорава природи, док научник тражи да влада њом. Масариково челично здравље резултат је систематске неге. Бријан је живео од интуиције, Масарик од сазнања. Бријан је ишао за лепим, Масарик за истином. |

Велики људи немају право да расипају свој живот. Они су дужни да га рационализирају. Уметност је неограничена слобода, а наука је принуда; уметност фантазија, а наука норма ; уметност служба Мефистофелу, наука влада над њим.

Па ипак су они два највећа савремена државника. Као такви важе данас у целом културном свету. Француски министри претседници нису никад били пред тако тешким задацима, па ни за време рата, као што су они пред којима се налази Масарик од постанка Чехословчке републике. Зато је посао француског министра претседника био много лакши, него Масариков. Али зато је дело Масариково колосално.

Масарик је судбина Чехословачке.

Тома Масарик

=. о Јаје у нашој извозној трговини долази на друго, треће или. четврто место по својој вредности. Тако је извезено: у милионима:

1927. 1928. 1929. 1930. 1931.

512,4 433,2 483,6 5112 400

Горњи преглед показује не само велики значај јаја за целокупну нашу спољну трговину (вредност извоза јаја претставља осми или десети део целокупног нашег извоза) већ у исто време је оно њезин најстабилнији део. Најзад јаје је данас најрентабилнији облик пољопривредне производње.

Последњих месеца је извоз јаја нагло падао, прво због све веће хиперпродукције у целоме свету, друго због све већих царинских баријера у земљама увозницима, и треће због јаког опадања цена. Од свију држава које увозе наша јаја најважније су Немачка и Швајцарска. То су, после Енглеске, нај-

Нове сметње нашем извозу јаја

већи увозници јаја у опште. Међутим истовремено баш ових.

дана и у једној и другој држави уведене су мере које делимично имају, а делимично би могле имати, катастрофално дејство по наш извоз јаја.

Немачка је ових дана закључила допунску конвенцију уз трговински уговор с Италијом у коме се ова, уз извесне накнаде, одрекла свог уговорног права на снижени царински став јаја при увозу у Немачку. Немачка је за то поднела велике жртве да би што пре добила пуну слободу за повећање царинског става на јаја на 30 марака за 100 кгр. Тај је царински став донесен још пре годину дана, али није могао ступити на снагу због тога, што је Немачка била везана према Италији и према Југославији. Италија је нашла конпензацију за учињену концесију и њој изгледа није било тешко да се одрекне права. Она у ствари није извозница јаја већ је транзитна земља, т. ј. увози из других земаља за. своју потрошњу, а извози своје боље квалитете. Немачка влада је

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 169

предузеле кораке у Београду да се и Југославија добровољно одрекне везаног царинског става за увоз јаја у Немачку, који износи 6 марака. По себи се разуме да ће Немачка наићи на несавладив отпор од наше стране. Колико ми видимо, нема концесије коју нам Немачка може учинити, а која би накнадила наш пристанак на повећање царина на јаја за 500% — с обзиром на то, да је извоз јаја код нас тако важан, тако стабилан и тако рентабилан. Царина од 30 марака на 100 кгр. значи оптерећење од 0.25 дин. по јајету, које данас кошта код нас 0.70—0.80 пара, а које ће пролетос бити још много јефтиње. Све што би се могло учинити то је да пристанемо на један споразум, којим би Југославија дошла до преференцијалног повлашћења за извоз јаја, то јест да омогућимо на који било начин, да се наше право на снижену увозну царину на јаја у Немачку стави ван домашаја каузуле највећег повлашћења. То не би било тешко сад кад се спрема једна огромна акција у корист преференцијалних царина у Средњој Европи.

—'

Истовремено је Швајцарска предузела једну меру која такође може бити недогледно штетна по наш извоз јаја. Швајцарска води већ неколико година политику, која ће се завршити потпуном аутархијом. Она је учинила исту грешку коју и Енглеска, наиме допустила је да у њој цене остану више него у свим земљама, тако да је швајцарски извоз, због падања цена у земљама, у које она увози своју робу, све тежи. У место да предузме мере сличне онима које је предузела Немачка, она је инаугурисала систем економске изолације, стварајући у Министарству народне привреде једну секцију, која има за циљ да даје дозволе за увоз. Колико можемо да видимо из кратког саопштења, ту дозволу не може у опште да тражи страни поданик, већ само швајцарски; међутим

|до сада је целокупан наш увоз јаја у Швајцарску ишао ис-

кључиво преко наших трговаца. Значи, ако се не нађе Швај|царац, који би се заинтересовао за увоз југославенских јаја, самим тим би овај био потпуно онемогућен. Увоз јаја у Швајцарску у будуће је могућ само под условом да се добије дозвола од поменутог уреда и за количину, коју она буде одобрила. :

e Ми смо већ кратко јавил»,

После Ђанинијеве да се је борба између Уокера

победе и Ђанинија у Трансамерика Корпорејшн завршила победом последњег. Америчке новине доносе сада о току скупштине детаљне извештаје.

Ђанини је заступао на скупштини 15:44 милиона акција од укупних 24.5 милиона акција које се налазе у оптицају ; од 250 хиљада акционара, 200"хиљада дало је пуномоћ 'Ђанинију. Он је изабран за директора, и вршиће своју дужност без плате. На овај начин уштедиће друштво 100 долара годишње. На место Бачигалупиа за претседника је изабран Мистер Грант, који је пре био потпретседник Атеrican Trust Comp. y Сан Франциску. Он ће добијати плату од 20 хиљада долара годишње, место 60 хиљада долара, колико: је примао његов претходник Бачигалупи. Осим тога изабрани су још само двојица нових функционера и то Ј. А. Crooks 8 Њу-јорка као секретар и Јатез Е. Сауаспаго као потпретседник. :

После избора дошло је до помирљивих изјава Уокера и Ђанинија. Први је изјавио, да као највећи акционар Трансамерика Корпорејшн жели новој управи сваки успех. Ђанини је одговорио, да се нада да ће се заборавити борба о управу друштва.

Затим је Ђанини дао једну опширну изјаву, која акционарима обећава боља и лепша времена:

„ја не гледам на најважније задатке пред којима друштво стоји са осећајем победилачке славе, него са осе-