Народно благостање

Страна 184 НАРОДНО smanjenja potrošnje; pridonelo generaliziranju krize, može, obrnuto, buđenje privredne delatnosti u pojedinim privrednim · granama postati laktor ponovnog oživljenja čitave privrede.

Za prvi momenat je misao Aftaliona uverljiva. ла | ако se ima pred očima, kako je pre rata depresija bila normialno prebrođena. Ona je uvek bila zamenjena poletom ako su postojala dva uslova: likvidnost na tržištu kapitala i novčanom | tržištu s jedne, i inicijativa proizvođača s druge strane. U Fransuskoj postoji likvidnost na novčanom fržištu | tržištu kapitala, ' i na mesto inicijative fabrikanata, treba sada država da nastu- | pi sa velikim narudžbinama. Za Aftalionov plan govori još i to, da francuska država, kod sadašnjih odnosa na francuskom tržištu kapitala, može vrlo jeftino dobiti zajam. Uprkos коте, |“ postoje protiv Aftalionovog plana prigovori vrlo ozbiline prirode. '

U prvom redu opasnost za državni budžet. Za javne radove dolazi u glavnom u obzir izgradnja saobraćaja n. pr. novih kanala, železnica, puteva, melioracije u poljoprivredi n. Dpr. isušivanje jezera, gradnja nasipa, i javne gradnje. Povećanje proizvodnje u državnim preduzećima ili gradnja novih državnih. fabrika, samo bi pojačale sadanju hiperproduciju, i ruinirale privatna preduzeća konkurencijom državnih. Zato se samo u glavnom i misli na prve zadatke. Ali ovde se radi o javnim” radovima sa vrlo dugim invesficijama. Dugo će trajati, dok kanali ili isušena jezera budu davala prihode. Vrlo često ovaki radovi se uopšte ne rentiraju sa stanovišta privatne privrede nego su preduzeća koji rade sa dubifkom. To doduše ne govori protiv nacionalno-ekonomske rentabilnosti ovakih radova, koji koriste posredno , n. pr. vezivanjem daljih područja pomoću no-. vih saobraćajnih sretstava, i time kompenziraju gubitke. Ali za državni budžet to znači da u svakom slučaju za čitav niz godina nastaju veliki izdaci za kamatnu i amortizacionu službu podignut od zajma. Već postojeći deficit francuskog budžeta se povećava. Država se mora pobrinuti za nove prihode, zašto u prvom redu dolazi u obzir povišenje poreza. Ali to znači novo ' opterećenje francuske privrede i povećahje proizvodnih froškova, čime bi mnoga preduzeća postala nerentabilna. Sadanja kriza se ne može uporediti sa predratnom. Ona se razlikuje od. ove njenim razmerama, trajanjem: + pre svega opštom krizom poverenja. Tako dugo, dok u opštem razvoju ne nastupi obrt u ovome pravcu, bezizgledno je, da javni radovi, pa Mili još tako veliki mogu da izazovu polet u privredi. Borba protiv opštih privrednih tendencija je bez izgleda. Za Francusku dolazi još sledeće u obzir: francuska kriza je velikim delom posledica krize izvozne industrije. Francuska Je više nego što se misli vezana za svetsku privredu. Njena spoljna trgovina po stanovniku nije manja, nego nemačka, i nije mnogo manja nego engleska spoljna trgovina. Francuski izvoz bio je 1931 godine manji za 13 milijardi mego 1930 godine, i 20 milijardi prema. 1929 godini. Zaoštrenje krize koji odavde nastaje, ne može se nikada ukloniti javnim radovima. To uviđa i Aftalion, jer kaže, da se kriza u Francuskoj miože samo tada definitivno otstraniti, ako se istovremeno prebrodi kriza i u svefskoj privredi. On smatra zato potrebnim, da i drugim državama preporuči izVOđenje javnih radova. Ali to je u većini država nemoguće, kao što smo već spomenuli zbog pomanjkanja novčanih sretstava. U jedinoj zemlji, koja bi bila u stanju, da: slično kao Francuska, pristupi izvođenju javnih radova, u Americi, još i danas ne postoje potrebne ideološke pretpostavke za ovako jako mešanje javne ruke u privredu.

Javni radovi mogu samo tada imati uspeha, kada je već prebrođen vrhunac depresije, i kada postoje simptomi poleta. Tada mogu pomoći oživljenju privrede. Da se već sada vide simptomi poleta, potreban je veliki optimizam. On je potreban i zato, da se sada može uopšte verovati u polet analogan pred-

ratnom. Ako se povećavaju državne narudžbe u doba, kada se privreda nalazi još u daljnem opadanju, one mogu samo još pooštriti krizu. IL to zbog opterećenja državnog budžeta, što

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 12 mora voditi novim porezima i daljem opierećenju privrede, zbog toga, jer otežava likvidaciju krize. Ova se sastoji u tome, da se usled smanjenja tražnje obustavljaju nerentabilna preduzeća. Samo se na. ovaj način. može ukloniti hiperprodukcija. Država javnim radovima· otežava ovaj proces, jer pokušava поvim narudžbinama da veštački održi produkciju na njenoj visini. A to se baš naročito mora pobijati sa stanovišta Aftaliona, ! koji suštinu sadašnje krize vidi u hiperprodukciji.

1

U poslednjem broju pisali smo o bugarskom projektu razduženja sela kao najmanje revolucionarnom među do sada poznatim sličnim zakonima ili zakonskim projektima. Međutim, ministarski savet je prihvatio jedan drugi zakonski predlog na mesto prvoga koji će podnefi skupštini, i za koji se može kazati upravo obrnuto. Ovo je prvi poku-

Gore nego boljševizam

| šaj razduženja čitave privrede. Zbog toga ga i donosimo jer

smo od samog početka tvrdili da se mere za zaštitu dužnika ne mogu preduzeti samo u korist jedne privredne grane. Pre ili posle će i sve ostale zatražiti istu zaštitu i [0 рофрипо оргауdano. Po novom projektu može svaki dužnik zatražiti obustavu izvršenja, ako je u stanju da odmah uplati 10% celokupnog · dugovanja, a ostalu svotu u jednakim ratama po 10% svakih 6 meseci. U slučaju da dužnik jednu ratu ne plati na vreme, izvršenje se vrši i dužnik nema pravo da ga po drugi put obustavi.

Pored toga projekt predviđa jednu vrstu prinudnog poravnanja. Svaki dužnik, čiji je dug veći od 200.000 leva, a pasiva. prelazi. aktivu, može zatražiti kod suda sniženje duga. Sud o tome rešava. u prisustvu dužnika i poverilaca. Ako pasiva ne prelazi 30.000 leva nadležan je pojedinačni sudija, u svima drugim slučajevima rešava okružni sud. Dug može najviše da se snizi za 30%, a kamata ne sme preći 8%. Sniženje diga isključuje se u slučajevima kad sud ustanovi da je dužnik zapao u loše imovno stanje zbog rasipanja i lakomislenosti u vođenju poslova.

Od sniženja izuzeta su potraživanja Narodne banke, Poljoprivredne banke i Centralne kooperativne banke.

Za vreme sudskog postupka dužnik ne sme vršiti nikakve isplate pod pretnjom zakonskih posledica (3 godine zatvora i gubitak na pravo svih olakšica koje se zakonom previđaju). U slučaju da bi se ipak kakva isplata izvršila ona ne važi i mora se povratiti.

Ove odredbe vrede za sve dugove koji postoje kad zakon stupi na | Jedino trgovci nemaju prava da se njima koriste.

Ovaj OD је bez sumnje dosledniji od onih koji predlažu samo razduženju sela. Izuzimanjem triju najvećih državnih banaka možć se kazati da je dejstvo zakona ograničeno na privatne poverioce.

Мало је економиста чије је име тако познато међу и најмлађим економистима целога света као што је са Жидом. Он има то да захвали пре свега свом уџбенику из Политичке Економије, који је преведен на готово све језике и којим се млади људи најрадије служе за спремање за испит. Жидов уџбеник спада у пропедевтику Политичке Економије. То је једна смеса сазнања и куриозитета из економског живота и других области обрађена више приватно — но социјално-економски, Томе је донекле крива Жидова тежња да уџбеник учини приступачним скоро свакоме човеку. Наука је наука, за њу се тражи извесно оспособљење, нарочито методолошко. Други узрок распрострањености његова имена лежи у делу „Историја еко-

"номских доктрина“ коју је израдио са професором Шарлом