Народно благостање

19, март 1932. Ристом и која је доста успела. Тај се део Политичке Економије и иначе најрадије чита и од лаика. И оно је преведено на врло много језика. Последњих година наравно да је оно надмашено новим сличним делима у разним напредним земљама.

Теоријско конструктивни и методолошки врло успешан рад Жидов лежи у области кооператизма. Кооператизам је економски систем који треба да замени данашњи капитализам. У томе Жид није имао много успеха. Може се рећи да га готово ни један угледнији економист није усвојио. Али је у толико одушевљеније он прихваћен од задругарства извесних земаља. И у француском задругарству кооператизам је нашао прилично присталица, јер је врло згодан за задружне раднике да свој посао вежу за политички живот. Кооператизам је истакнут као привредни систем на место капитализма, који изумире и социјализма који долази.

Интересантно је да је кооператизам поникао баш у Француској, земљи у којој је задругарство имало најмање услова за развијање. Пре свега из фолклористичких разлога: Француз је највећи индивидуалиста. Затим и из економских: задруга је пре свега начин за набавку капитала а у том погледу Француз није оскудевао од половине ХЛХ века. Ни задруга за уновчавање производа није толико била потребна, јер је Француз услед стагнације становништва као произвођач био изложен слабој конкуренцији и с тога постизавао релативно високу цену. А потрошачка задруга је реквизит пролетаријата, кога је у Француској било најмање. Задругарство је оруђе капиталистичке привреде под режимом либералне економске политике. Оно је при апсолутној апстиненцији државе према националној производњи савршен облик самопомоћи малога човека. Жид је један капиталистичко-либералан институт претворио у антикапиталистички. Ту лежи и неуспех доктрине кооператизма.

Жид има и других заслуга на научном и у јавном жи-

воту Француске. Он је до пре 20 година био најчувенији, француски економиста у иностранству. Та слава је дошла!

као награда за његову куражну борбу против диктатуре манчестерства у Француској. Политичка економија није играла велику улогу на француским универзитетима, она је била потиснута од правника, — чак су је где-где правници и пр-=давали. Али су економисти у јавном животу Француске играли врло важну улогу. још у ХЛХ веку је основано у Паризу Societe d Есопопје ропшане, којој су припадали сви економисти и које је имало диктатуру економске речи. Друштво је у погледу теоријском стајало неотступно на манчестерском гледишту проглашавајући либералну доктрину за догму. Оно је у исто време вршило притисак на све оне који су покушавали да нове правце Политичке Економије акредитирају у Француској. Немилосрдно су уништаване каријере људи који су то покушавали. Вршена је строга цензура над онима који су бирани за наставнике на универзитетима за Политичку Економију и тражена је либерална ортодоксност и потчињеност друштву, као код каквог религиозног реда.

Жид је био први, који је с успехом објавио рат тој групи која је петрифицирала економску теорију у Француској. Он је први био који је сачувао положај на универзитету и онда кад је устао против либералне доктрине и предавао по сасвим новим методама нову теорију. Жид и Рист су срушили либерализам Лероа Болијеа и Ива Гијоа.

Политичка Економија у иностранству била је скандализирана диктатуром те париске групе економиста, који су

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Стрела 185

| слободне трговине у Бриселу од 1905 године један је про-

фесор апострофирао Пол Лероа Болијеа цитирајући књигу нашег уредника „Пје Tranzosische Напдејроник.“, у којој се тврди да је Лероа Болије на једноме збору на коме се кандидовао за народног посланика, а у чисто виноградарском пределу, гласао за заштитну царину на вино. По учењу француских либерала то је крајња јерес. Исто је тако апострофиран Ив Гијо такође на основу поменуте књиге, у којој се тврди да је он седео као министар јавних радова у влади Жила Мелина, која је извршила прекршај са некадањом либералном француском трговинском политиком и озаконила чувену двоструку царинску тарифу (1892. године)..

Можда је та злоупотреба монополског положаја припомогла пионирском раду Шарла Жида и доцније Шарла Риста. У сваком случају Политичка Економија признаје Шарлу Жиду заслуге што је разбио лед који се деценијама био ухватио над економском теоријом у Француској и отворио врата новим модерним теоријама. Што је данас Политичка Економија добила други значај на француским универзитетима но што је имала за време владе либералних догматичара има се захвалити највише Шарлу Жиду.

Не мање су Жидове заслуге на културном, сопијалном и политичком пољу. Жид је као и Брентано, чешће наступао као публициста у актуелним културним, социјалним и политичким питањима. Шарл Жид је био левичар, убеђен, непопустљив, све до своје смрти. Његов социјално-политички смисао је био јако развијен онда кад се у Француској није хтело ни да чује за радничко законодавство. Најзад је Жид устајао против свију реакционарних, културних и политичких појава у Француској и енергично ратовао против свију струја које нису биле у складу са демократско-социјално-политичко слободоумном доктрином. Био је пацифиста и то један од

највећих. Био је противник високих царинских баријера и | живо сарађивао у друштву за Европску Џаринску Унију.

Шарл Жид је био један од најсамосталнијих духова Француске. То је велика заслуга јер се у Француској почело већ одавно јавно мнење да униформише. То је за време рата била прека потреба, али једном стечено искуство у рату ол политичара радо је употребљавано и после рата за уклањање критике и акредитирања официјелног гледишта кроз целу земљу. Жид је увек стајао по страни. Он је сачувао самосталност свога мишљења и у важнијим тренуцима подизао свој критички глас.

Лично Шарл Жид је био сјајан, предусретљив и љубазан, пажљив до неограничености. МИ писац ових редова има најлепше успомене из личног додира са покојним Шарл Жидом.

Сад кад је Кригер затворио очи и последњи европски репортер је знао да његова пословна експанзија неће добро да се сврши. А за исте људе је он,још пре неколико месеца био највећи финансиски геније. Новинари су данима чекали у предсобљу његових приватних апартмана на неколико речи, а годишњи извештаји његових подузећа прештампавани су као јеванђељске финансиске истине,

Истина овде онде су се чули гласови неповерења | према Кригеру. Има међу европским новинарима и таквих који могу да докажу да су још пре годину дана писали да

истовремено стајали у дослуку са Наше Ртпапсе, радо шпеку- је Кригер хохштаплер и да се треба чувати његових хар-

лирали на берзи и у опште акапарисали целу економску штампу за рачун појединих капиталистичких група и свој“

ита! То нарочито важи за париске финансиске револверске листове. Госпођа Ано је три дана пре смрти Кригераве пи-

лични. У научној критици на страни је запажено да либе- „сала да је његов супарник Нобел казао, да је он истог ка_рални догматичари у Француској нису били тако доследни у "либра као и Харди и Левенштајн, и да ће завршити. 'самосвојој теорији како су то тражили од других. На конгресу "убиством као и последњи. На основу овога мадам Ано може