Народно благостање

INTERVENCI

L. OGRANIČENJE

Slično zabonodauvstuo u NemačE

(MAKSIMI

____Šlq je fo ulog na:štednju ? _- Revolucija. dosadanje 'prabse. —

RANJE) KAMATNJAKA

Centralni problem. — Još neholiho primedaba. — ZabljučaP,

1. Slično zakonodavstvo u Nemačkoj ~

Običaj je da se u Političkoj Ekonomiji pri govoru o kamatnoj stopi poziva na prošlost. To je metodološki pogrešno. Sasvim je drugo nešto kamatna stopa pre pojave bankarstva u masi i pre razvića novčarstva u obimu u kome ga imamo poslednjih sto godina. Nekada je davanje novca na zajam bilo sporadično, a praktikovano

od pojedinaca i najčešće uz maksimalnu kamatu. Od.

kako se pojavilo organizovano bankarstvo i novčano tržište zajam je postao jedan od stubova proizvodnje a primanje i davanje zajma postalo je predmetom zanimanja čitave jedne privredne grane. Kad је рге пекоliko stotina godina donošen zakon o zabrani kamatne stope, on je pogađao vrlo mali broj poverilaca. Danas pak svaka državna intervenciia u oblasti kamatne. stope ima odjeka na celokupnu nacionalnu proizvodnju u najširem smislu reči. Dok je zajam kao takav u privrednom životu naroda igrao neznatnu ulogu vrlo često je intervenisala vlast u toj oblasti. Međutim poslednjih 80 godina vlast je ostavila da se ona samostalno razvija. Kamatna stopa živi već sto godina pod režimom potpunog nemešanja od strane države, ||

Zbog toga se nemačko zakonodavstvo o Ката пој stopi od decembra meseca prošle eodine na ovamo može smatrafi za redak pojav u istoriji kapitalističkog režima. Mi smo u „Narodnom Blagostanju” referisali o glavnim etapama toga zakonodavstva, ali nismo imali mogućnosti da se upustimo u proučavanje njegove načelne strane i njegovog dejstva na narodnu 'privredu.

Како је kod.nas pred parlamentom projekt zakona o ograničenju kamate, to je potrebno da bacimo jedan pogled na jedinstveni primer u Nemačkoj, koji |e prethodio projektu našeg zakona. .

Četvrtim dekret-zakonom od 6. decembra рг. 2. nemačka vlada je odredila obaranje падтса, plata, cena izvesnih proizvoda, kirija | kamatne stope na hipotekame i dugoročne zajmove za 25%. Sve fe mere zajedno pretstavljaju jedan do sada nečuven pokušaj da dr-

žavha vlast prinudom obori nivo cena'u zemljt obaraz

jući cene najvažnijih produkcionih elemenata. Obaranje

kamatne stope-za 25% za dugoročne zajmove smatrala

je vlada za: neophodan: korelat обатапји 5ући сета 115

rija, naročito poslednjih, jer bi u protivnom kućevlasnici

došli u težak položaj, pošto je svaki kućevlasnik hipotekarno dužan. A prema poveriocima.čije je pravo time

očigledno povređeno pravdala:je vlada: јај акћ |угде- | njem da će posle svih ranije preduzetih mera kao i ovih

od 6. decembra nastupiti pojeftinjenje života i time poverioci dobiti naknadu. „ . | | -

Nepuna dva meseca posle četvrtog dekret-zakona.

moralo je biti regulisano pitanje kamate na kratkoročne | zajmove. Za maksimiranje ove kamatne stope govorio · je jedan specijalan argumenat, naime, da bi regulative | štedionice koje upravljaju milijardama uložaka na šted= ·

nju došle u vrlo nezgodan položaj pošto one jeduu čet-

vrtinu svojih kapitala ulažu dugoročno. Prema tome smanjio bi se prinos od potraživanja za 25%, a od dugovanja bi ostao nepromenjen. Morao je dakle doći za” kon o maksimiranju i kamatne stope na uloške i ostale”

kratkoročne zajmove.

. Nemački zakon ustanovljava jednog komesara za”. bankarstvo i Centralni kreditni komitet.. U poslednjem su zastupljene sve bakarske organižacije. U koliko komitet ne bi mogao po pojedinim pitanjima da зе 5109 | Котезаг ха bankarstvo ima atribuciju diktatora: on od-

ređuje kamatnu stopu. Pod pritiskom ovakvog komesara za bankarstvo može se reći da su nemačke banke

zgurane u prisilan kartel za regulisanje kamatne stope. .

Kod regulisanja kamatne stope za 'kratkoročne zajmove centralni značaj ima pasivna kamatna stopa, kamata koju plaćaju banke na depozite. Ona iznosi po računima slobodnih od provizije najviše 3%, a 3", po гаčunima po kojima se plaća provizija. |I sve to za depozite po viđenju. Depoziti sa rokom od najviše dva meseca mogu se ukamatiti sa najviše 4'/, %, a ona preko sa 5%. Za iznose od preko 15.000 maraka postoji također malo otstupanje. A za prave uloge na štednju još uvek stoji normalan stav od 4% ·•sa otkazom od najdalje do mesec dana, a 5%. preko toga (ali će ta stopa da se spusti usled sniženja stope Rajhsbanke).

Kao što iz ovoga vidimo utvrđuje se minimalna pasivna kamata i to prema prirodi depozita i roku otkaza (postoje izvesna mala odstupanja za bankare, izvesne male banke i izvesne slučajeve po predlogu mesnih odbora). Aktivna kamatna stopa maksimirana je sasvim nezavisno od pasivne; ona je u vezi sa diskontnom Ssto-

'pom Rajhsbanke: od nje ne sme biti viša od 2%, a ро-

red toga se dopušta i kreditna provizija od maksimum 1/6% mesečno. (Dopuštena. je i jedna mala provizija obrta i provizija za prekoračenje kredita). Svaka druga davanja dužnika poveriocu zabranjena su. Tako danas maksimalna aktivna kamatna stopa iznosi nešto preko

9%, dok pasivna kamatna stopa na tromesečhe depozite · iznosi od prilike 5%.

2. Šta je to ulog na štednju?

trebalo nazvati ,xZakon o ograničenju kamatne stope”, maksimira istu na potpuno mov načim. Kod kreditnih

ustanova ona ne sme biti viša od dvostrukog iznosi pasivnog kamatnjaka, — onog kojeg plaćaju kreditne

105 |

„Predlog zakona o visini kamatne stope” koji bi'