Народно благостање
Страна 196
ustanove na uloge na štednju. Kod svih ostalih poverilaca maksimalna kamatna stopa može biti najviše 2% ispod najmanje aktivne kamatne stope ikreditnih ustanova u istom ili m najbližem mestu. Sva lica: ovlaštena na primanje uloga na štednju dužna su da objave svoji!
redovnu kamatnu stopu za uloge na štednju kao i even-| “по 1 2602 (оба 510 “се one izabrati veću stopu za бата | iz straha da joj ne bi konkurencija odvukla ulagače. Taоф! маше! | kamatne stope kod uloga na štednju koje se često po desetinama. čodina provlače kroz bančine knjige. |
tuane promene iste. Na osnovu toga će nadzorna vlast kontrolisarti visinu aktivne kamatne stope. 7 Visina aktivne kamatne stope zavisi
one na uloge na štednju. Prema tome neophodno je da,
se precizira pojam uloga na štednju, pošto kod nas ni
u zakonima ni u |urisdikciji to nije učinjeno. Ulog na sivna kamatna stopa. Do toga je dovela luda konxuren-
štednju |e kapital koji je nepotreban sopstveniku za
njegove privatno-privredne ciljeve i koje on fruktificira,
putem davanja na zajam kreditnim ustanovama. Prema tome depozit po viđenju nikad ne može biti ulog: na štednju, |er se kod poslednjega sopstvenik radi što veće kamatne stope dragovoljno odriče prava raspolaganja tih kapitala za određeno vreme. Depozit po viđenju |e kasena gotovina koja je deponentu potrebna u svako doba. Prema tome je ulog na štednju ofočen depozit i zbog toga on treba da nosi veću kamatu nego poslovni depozit. To |e u drugom svetu potpuno razrađeno, čak ima zemalja, u kojima je striktno izvršena podela između banaka prema tome da li primaju ili ne primaju uloge na štednju. Kod nas je još sve to u haosu. Ogromni iznosi uloca na štednju su u vidu depozita po tekućem računu bez ofkaza. Nebrojeno naših banaka iskazuju u svojim godišnjim bilansima uloge na štednju po uložnim knjižicama odvojeno od uloga na tekućem računu. Pored toga su kod nas vrlo često ulozi na tekućem računu oročeni. Tako da se s pravom ti kapitali mogu nazivati ulogom na štednju i ako su katkada običan obrtni kapital jednog poduzeća. Kako kreditne ustanove plaćaju raznu kamatu ili odobravaju raznovrsnu kamatu na depozite-po tekućem računu ipo ulozima na: štednju i kako se ulozi na štednju pojavljuju i po tekuСет računu, to je potrebno da se precizira pojam uloga na štednju, da bi se znalo koja je kamatna stopa od mnogobrojnih i raznovrsnih koje kreditni zavod plaća koja će se uzeti za bazu za izračunavanje njegove aktivne kamatne stope. Zbog toga je neophodno potrebno da se u zakon unese paragraf koji će otprilike ovako glasiti: „Pod ulogom na štednju razume se svaki novčani depozit sa najimanjim rokom ofkaza od tri meseca”. To је u interesu pravilnog razvića našeg bankarstva. Vrlo ije velika greška našeg bankarstva: bila što nije dovoljno diferenciralo kamatnu stopu prema roku otkaza. Samo pomoću što veće kamatne stope za što duže rokove otkaza može se sanirati naš depozitni posao. Naše su banke poslednjih godina katkada plaćale istu kamatnu stopu za depozite po viđenju i sa rokom i to se za vreme krize nepoverenja kod izvesnih banaka ljuto osvetilo. Zato je neophodno potrebno da se kamatna stopa na шоо sa najmanje tromesečnim otkaznim rokom uzme za bazu. Depoziti po viđenju nisu ulozi na štednju i zbog toga treba i zakonođavstvom potpomoći da se bankarska praksa saobrazi tim zdravim pojmovima.
3. Revolucija dosadanje prakse
Da napomenemo dalje da propis o objavljivanju jedne kamatne stope na sve uloge na štednju kod |edne kreditne ustanove pretstavlja čitavu revoluciju poslovne politike našeg bankarstva. Kod nas {e do sada bila praksa da se kamatna stopa utvrđuje od slučaja: do slučaja i upravo veština rukovođe depozitne kase једпе banke ležala je baš u tome da pridobije ulagača za što manju kamatnu stopu. Tako danas svaka banka kod nas
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ima raznovrsne kamatne stope ne samo prema otkaza nego naročito prema pojedinim licima. Na njima
а
roku
se ogleda poslovni uspeh šefa uložnog posla. Posle
'омог ртор:за о објам; једпообгагпе kamatne stope za „sve ulagače ukida se raznovrsnost kamatne stope prema
pojedinim ulagačima. Za banke će to biti svakako šte-
ko će se jednim potezom da ponište delimično vrlo niske
U drugom svetu odavna postoji jednoobrazna pa-
dija u svima zemljama između banaka pred kraj XIX.
veka, Ona se gotovo svuda svršila obrazovanjem tako
zvanog „kartela o uslovima” kojim su se utvrđivali uslovi za aktivne i pasivne poslove obavezni za sve. 1 kod nas je toga bilo u zapadnom delu naše kraljevine. Nekoliko godina postojao je kondicioni kartel, samo što je on prilično izigravan. Drugo, vrlo mali broj ve-
"likih banaka bio je u kondicionom kartelu, mnoštvo је
malih banaka bilo van i plaćalo' kamatnu stopu onako” kako ju je određivala konkurencija. Može se. dakle reći
da smo mi samo okusili praksu једпообгагпе pasivne
kamatne stope istina ne za sve banke. Ma da bi za ban-
ke nastupio gubitak od ove nivelacije mi smatramo da
će biti od nacionalno-ekonomske koristi uniticiranje ka-
matne stope kod pojedinih banaka za sve ulagače —
pri čemu naravno ostaje još uvek sloboda diferenciranja
stope prema roku otkaza. |
4. Centralni problem Cenframa odredba ovog projekta zakona leži u
'aragcrafu drucom 'koil propisuje već pomenuti način S | |
maksimiranja kamatne stope. Za razliku od nemačkog zakona koji određuje manje više jednoobraznu aktivnu kamatnu stopu za sve kreditne ustanove prema visini službene kamatne stope novčanične banke, naš projekat zakona održava i dalje sistem raznovrsnosti kamatne stope pasivne i aktivne od banke do banke. Ostavljeno ie slobodno svakoj kreditnoj ustanovi da sama određuje svoju pasivnu kamatnu stopu, a time posredno i aktivnu, pošto ista ne može biti veća od 100% prve. Po sebi se razume da ne treba da bude ista kamatna stopa Za sve kreditne ustanove bez razlike, počevši od prvoklasne pa do poslednie. Kod sistema. mnoštva banaka, koji vlada kod nas (za razliku od Nemačke gde је vrlo mali broj) neprimenjiva je jedna kamata za celu zemlju.
____Po sebi se razume da je kamatna stopa na uloške na štednju baza opšte zemaljske kamatne stope. Zbog toga: je nemačko zakonodavstvo propisalo jednoobraznost kamatne stope za celu zemlju (sa malim otstupanjima). Tu kamatu, kao što smo videli, određuje Centralni kreditni odbor, a ako.on to ne uradi, onda komesar za bankarstvo. Pisac projekta zakona o ograničenju kamatne stope vodio je računa o strukturi našega bankarstva i ostavio potpunu slobodu svakoj banci u određivanju visine kamatne stope na uloške. Ali posle ovoga pasivna kamatna stopa postaje арзонипо пезрозобпа da posluži kao baza za određivanje aktivne kamatne stope. Pre svega ona služi kao premija onim bankama koje guraju pasivnu kamatnu stoptt na više. |er, pri odredbi, da aktivna kamatna stopa može izneti 100% pasivne, u koliko je veća pasivna kamatna stopa, u toliko je veća zarada u depozitnom poslu (na posredovanju u kreditu). Banka koja plaća na depozite kamatu od 5% može naplaćivati od svojih dužnika najviše 10%, tako