Народно благостање

26. март 1932.

da je bruto zarada kod te banke.5 din. od 100 dinara depozita. Banka koja plaća 10% na uloge na štednju ima bruto zaradu na svaki 100 dinara depozita 10 dinara, odnosno: dvostruko od prve. Time je posredno data sloboda bankama da same određuju svoju aktivnu

kamatnu stopu. A kako one to mogu postići preko pa-|

sivne kamatne stope, to bi logična posledica gornjega načina određivanja aktivne kamatne .stope bila težnja banaka da pasivnti kamatnu stopu odrede što više, To drugim rečima znači da bi zakon imao.za posledicu зуеopšte poskupljenje. aktivne kamatne stope. Van svake je sumnje da bi zakon kod izvesnog malog broja kreditnih odnosa. izazvao smanjenje kamatne stope. Ali kod većine kredita između banaka i privatnika zakon bi izazvao povećanje aktivne kamatne stope, jer bi, kao što rekosmo, svaka banka počela (da bi obezbedila sebi što veću zaradu) sa guranjem na više pasivne kamatne stope.

Mislimo da je ovo dovoljan razlog da se odustane od predviđenog načina maksimiranja kamatne stope.

Treba sačuvati princip raznovrsnosti kamatne stope aktivne i pasivne, ali to ne mora biti automatski. Može se unekoliko poći nemačkim putem. Poznata je stvar da se kamatna stopa razlikuje ne samo od banke do banke već i od mesta do mesta. Upravo može se postaviti kao pravilo da je kod nas kamatna stopa lokalna | da čak i filijale velikih banaka udešavaju svoju aktivnu kamatnu stopu prema lokalnim prilikama. Prema tome bi se mogao uzeti za bazu princip da se visina kamatne stope aktivne i pasivne određuje po mestu iednako za sve banke u тези. Ти ibi se istina nivelisala kamatna stopa između pojedinih banaka, ali to ne bi bila nikakva nesreća. U ostalom kad se jedanput

_ НАРОДНО БЛАГОСРАЊЕ

pođe tim delikatnim putem да se utiče na visinu zemaljske kamatne stope, onda bi bila mala nezgoda: što bi se ona nivelisala za sve zavode u istom mestu. A što” se tiče organa za ocenjivanje kamatne stope u svakom mestu, to bi se dalo izvesti vrlo lako. Zakon je u opšte propustio da stvori jedan centralni organ koji će da bdi nad izvršenjem zakona i da uzima inicijativu u izvesnim slučajevima. Ne bi se mogao pustiti zakon u život tako da samo nadzorna vlast ima da bdi nad njegovim vršenjem. Mora se stvoriti jedan centralni organ koji bi na pr. u ovome slučaju primao predloge od banaka iz raznih mesta i u dogovoru sa Ministarstvom trgovine određivao za svako mesto kamatnu stopu. Ne može se pitanje kamatne stope ostaviti zakonu, a da se ne uglavi jedan organ, koji će moći u izvesnim momentima да interveniše, jer ekonomski život ne teče sada normalnim tokom a za eventualne brze promene i suviše je nezgodna izmena zakonom. Izvestan deo atribucije koje ima nadzorna vlast po zakonu treba preneti na ovaj centralni odbor, koji се dati pre svega elasticitet 'državnoj intervenciji u oblasti kreditnih odnosa odnosno kamate i podešavati kamatnu stopu faktičkim prilikama na novčanom tržištu.

5. Još nekoliko primedaba ·

1. Zakon reguliše kamatnu stopu samo za ikratkoročne zajmove. Kod dugoročnih zajmova kao što su na · pr. hipotekarne obligacije. i drugi oblici dugoročnog kredita ne može se primeniti kamatna stopa Која“ ве plaća na uloge na štednju. Tu se zakon mora da.dopuni ili, što bi mnogo pravilnije bilo, da pitanje kamatne stope za dugoročne tranzakcije, kao što je sa hipotekarnim zajmovima, obligacijama, založnicama i f. d. ostavi van svog domašaja. Ti se poslovi rade s:vremena

· па vreme i u masi tako da je tu kontrola mnogo. lakša,

Страна 197.

ako bi u opšte bila poželjna. Ako bi se aktivirao ovaj projekat zakona, onda bi se moglo tumačiti (a to bi bilo fatalno) da kamatna stopa na uloške na štednju određuje i maksimum kamatne stope kod dugoročnih zajmova. 2. Izuzetno od gornjeg pravila po kome kamatnu stopu imaju u rukama samo kreditne ustanove predviđa ~. S 13 tačka 2. da aktivnu kamatnu stopu kod založnih

"poslova s vremena na vreme određuje Ministar trgo-

vine i industrije pošto sasluša privredne komore. Kod založnih zavoda ne postoji dakle autonomija određi-

·vanja kamatne stope. Za sada, dok ovaj posao ne pređe

sav na kreditne ustanove |avne ruke, malo je nezgodno za privatne založne zavode da u svojoj kamati zavise apsolutno od odluka političke vlasti. :

3. & 13. tačka 1. propisuje da je kamata koju trgovci plaćaju međusobno (izuzev zajma kod kreditne ustanove) ne podleže ograničenju. -

U Nemačkoj je ograničenje kamatne stope pošlo od postavke da je kapital produkcioni element, da se on dobija i kreditom ı da je kamatna stopa sledstveno jedan deo produkcionih troškova. Ako se hoće da snize produkcioni troškovi, onda ne može ni kamata biti neograničeno visoka. Pored toga ima teoretičara, Кој! plediraju za ograničenje kamatne stope s pozivom na opali rentabilitet velike većine proizvodnih grana. 1 zbog toga je proizvođaču teško da plati visoku stopu i zbog toga visoka kamatna stopa znači robovanje ргоizvodnje zajmodavcu. Oba argumenta plediraju za linearno ograničenje kamatne stope za sve dužnike bez razlike. & 13. projekta kojim se odobrava slobodno ugovaranje kamate među trgovcima baca originalnu svetlost na motive ovoga projekta. Kao što znamo u

| Srbiji je kroz ceo XIX. vek postojala težnja maksimi-

ranja kamatne stope samo za seljake s motivacijom, da seljak nije sposoban da pravilno ceni kreditne odnose i visinu kamatne stope. On je ekonomski još maloletan. Izdvajanje trgovca iz režima ograničene kamatne stope znači, da su trgovci jedini privredni red, koji je зрозоban da se brani od visoke kamatne stope. Znači dalje da se želi da ograniči kamatna stopa za celu zemlju zbog toga, što svi ostali-privredni redovi nisu sposobni da se brane od visoke kamatne stope. Ceo zakon dakle ima socijalnu, a ne ekonomsku Osnovu.

Mi se s tim ne možemo složiti. Od visoke kamatne stope može da se brani samo onaj, koji može da bira zajmodavca i koji u opšte može da bude bez zajma. Čim je zajam neophodna potreba i čim zajmotražac nije prvoklasne solventnosti, odnosno čim se njegov posao ne rentira sa mnogo procenata, on je nesposoban da se brani od preterano visoke kamate. Potpuno bi pogrešna bila pretpostavka da su samo trgovci ıi položaju da se mogu braniti od visoke kamate. Ali ni to nije glavno. Zakon želi da spreči preterano visoku kamatnu stopu za sve dužnike bez razlike.

6. Zaključak.

Kad god se poikrene pitanje državne intervencije u pogledu kamatne stope, uvek se pojavi kao prvi protivargument sve ono što je liberalna doktrina iznela protiv državne intervencije u privredni Život u opšte. U Francuskoj bi na pr. takva mera bila kombatirana isključivo argumentima liberalne doktrine, odnosno štetnošću intervemcije. Mi prelazimo preko pitanja da li država treba da se meša u. privredne odnose iz prostoga

razloga: što. je to pitanje zastarelo. Danas kad se od bur-

žoaskih ekonomista zagovara planska privreda bespredmetno i besciljno je pokretati pitanje o wneintervenciji.