Народно благостање

Страна 220

__БАРОДНО_ БЛАГОСТАЊЕ

| Бр, 14

става да се првога исплати чиновништво. Због тога је влада одлучила, у колико се не би ситуација нагло поправила у другој половини марта, да чиновништво плаћа у две рате, као што је случај и код аустриских савезних железница.

— Пољска влада послала је своје делегате у Париз да преговарају о реализирању друге рате француског зајма, који је одређен за изградњу рудника у Источној Горњој Шлеској, а који је склопљен са француским концесионарним друштвом прошле године. Друга рата требала је да се исплати почетком 1932 године.

— Закон о изменама и допунама у Закону о таксама предвиђа између осталога обавезну употребу: признаница за примљену закупнину за станове и локале и склапање писмених уговора о закупу станова и локала. Признанице и уговори ће се писати на нарочитим монополисаним формуларима. За старе закупе мораће се овакви уговори начинити до 1. јула тек. године, а за нове од !. априла. За уговоре о закупу плаћаће се према величини годишње закупнине и то: преко 2.400 до 3.600, 10 дин.; преко 3.600—6.000 дин., 20 дин.; преко 6.000—10.000 дин. 30 дин.; 10.000—20.000 дин. 50: 20.000—30.000 дин. 100; 30.000—50.000 дин. 200; преко тога износе за сваких даљих 100 дин. још пола од сто.

Сем овога закон предвиђа укидање ослобођења од такса која су уживала хумана друштва за своје приредбе. Мотоцикли са и без приколице плаћаће таксу по тежини. Барови, кабареи и њима сличне радње неће од сада плаћати таксу према изводима из својих књига, већ ће се паушалирати. — Буџет Сплитске општине за 1932/33 год. снизило је.

Министарство финансија са 27,650.000 на 26.645.000 динара. Општински прирез је снижен са 90 на 83%.

— Буџет Бродске имовне отштине предвиђа редовне расходе у матичном поседу са 7,964.217.— дин. и ванредне са 3,001287— а на прикупљеном поседу редовних расхода 9,801.183— и ванредних 11,706.871.— динара. Овај расход је покривен укупним приходом од 32,763.256— динара, тако да остаје вишак од 289.898.— дин. | |

— Амерички парламент одбио је предлог финансијске комисије о увођењу 2 и по %-тног пореза на промет, чиме се је мислило постићи ефекат од 560 милиона долара, а прихватио је нови 65%-тни порез на посед чија вредност прелази 10 милиона динара. Исто тако усвојен је законски предлог о повишењу пореза на наследство од 25 на 45% за иметак преко 10 милиона долара.

— Талијанска влада је закључила, да почетком априла емитује благајничке бонове са премијом. Сума зајма износиће 1 милијарду лира, уз камате од 5% и роком од 9 година, а служиће за исплату 4 и по од сто зајма од 905 милиона лира, који доспева 15. новембра ове године. Емисиони курс је 97 од сто.

— Мађарска земаљска комисија за иностране кредите донела је решење, да се аранжмани између иностраних поверилаца и мађарских индустријских и трговачких фирма могу склапати само под истим условима под којима је постигнут и споразум о пролонгацији између енглеских поверилаца и мађарских дужника.

— Енглеска влада је платила још 30 милиона долара свога америчког кредита. Остатак од 20 милиона долара америчке транше исплатиће се током идуће недеље.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Преговори између Немачке и Бразилије о замени рурског угља за кафу завршени су. Ради се о лиферовању 15.900 тона каменог угља преко Рурског угљеног синдиката. За продају бразилијанске кафе основаће се у Немачкој посебни биро.

— Марта 23. почели су у Паризу трговински прего-

вори између Француске и Швајцарске. На челу француске делегације је министар трговине Ролен, а швајцарске потпретседник Шултхес. |

— Италија и Аустрија склопиле су нови уговор о повлашћењима за обострана лиферовања робе. За Аустрију је предвиђено кредитно повлашћење за 42.800 вагона разног дрвета, а за Италију за јужно воће, поврће и пиринач.

— У Француској је декретом смањен проценат обавезног примељавања домаћег жита ca 70 ma 65%.

ТРГОВИНА |

— Према подацима Централне комисије за воће при Министарству трговине и индустрије из наше земље је извезено воћа у 1931 години укупно 6.600 вагона. Од тога отпада на свеже шљиве 34.546. тона (у Аустрију 14.067, Немачку 9.029, Чехословачку 7.159, Швајцарску 1,167). Сувих шљива и пекмеза извезено је 8.783 тоне (у Аустрију 1003, Немачку 1.319, Пољску 1.196, Чехословачку З42б и т. д). Сувог воћа свега 62, свежих јабука 12.024 тона (у Аустрију 5.469, Италију 2.451, Чехословачку 2.288, Немачку 734, Грчку 490 и т. д.). Крушака укупно 1.133, а ораха 6.375, грожђа 2.555 тона, трешања 458, вишања 22, кајсија 31 и дуња 5 тона. Од !. јануара до 20. марта ове године извоз је био овај: јабука 46 вагона, сувих шљива 13 вагона и ораха 25 вагона.

ИНДУСТРИЈА

— Управа шумског подузећа „Варда“ д. д. закључила је да пренесе седиште из Сарајева у Београд.

— Штиритусна индустријска кубва Фишл у Креки (Босна) довршила је преговоре са поседницима већине ак-

|ција „Краљевске повлаштене Загребачке деоничке творнице

ликера хрватских вопних дестилата и оцта (прије Фрањо Покорни)“ о преузимању акција ове фабрике уз курс од 6 дин. (50 дин. номинала). Главница фабрике износи номинално 3,750.000.—. Тако ће загребачка фабрика ликера променити још једном власника.

— Фабрика шешира „Шешир“ д. д. Шкофја Лока енизила је главницу са 2,500.000.— дин. на 500.000.— дин. ·

— Сви велики продуценти бакра постигли су споразум о ограничењу производње. Као база узета је светска потрошња последњих месеци. Ограничење мора бити тако велико, да се искључи свако повећање резерви, које сада износи 0.9 милиона тона. Рачуна се, да ће на темељу овог споразума бити снижена месечна производња бакра од округло 85.000 тона, колико је сада износила на 63.000 тона.

— Пољска рударска нидустрија налази се у тешкој кризи. Фалва-рудник у Горњој Шлеској обуставио је рад и отпустио 2.300 радника. Катарина-рудник у Домбровском индустриском подручју отказао је посао 400 радника. У бијелицком индустриском подручју сви послодавци отказале су за 31. март колективне тарифне уговоре, који обухватају 10.000 радника.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Prema jednoj izjavi italijanskog ministra poljoprivrede u rimskom parlamentu, iznosi vrednost italijanskih poljoprivrednih gazdinstva 80 do 100 mlijardi lira. Tome na suprot nalaze se seljačka zaduženja, i to: dugoročni hipotekarni dugovi od 1922. godine 4.5 milijarde; njima treba dodati još i 4 miliarde kratkoročnih zaduženja, koji u znatnoj meri otežavaju situaciju italijanskog seljaka. Ovi tereti nisu podeljeni ravnomerno u celoj državi, već pogađaju u prvom redu mali broj provincija sa intenzivnom i industrijalizovanom poljoprivredom.. U nizu mera, koje je preduzela italijanska vlada u cilju olakšanja, najvažnija je uredba kojom se pretvaraju pojedine grupe kratkoročnih dugova u dugoročne, ikoji se imaju likvidirati u godišnjim ratama u toku

5 godina.