Народно благостање

2 апдил 1932. |

— Српско пољопривредно друштво је преко делегације од 40 пољопривредника предало Министру претседнику резолуцију у којој тражи: да се притекне у помоћ народу давањем бесплатног железничког превоза људске и сточне хране; да се што пре уведу пољопривредне коморе; да се привредно веће уведе у живот; да се заштите сељачки производи при склапању трговинских уговора; да се бесплатно сељацима деле семења крмних биљака; да се не наплаћује државна такса за летњу испашу стоке и да се уведе закон 0 обезбеђењу усева и плодова од града у свима бановинама.

— Према подацима пољопривредног отсека Дунавске бановине на територију исте бановине стање озимих усева је следеће: засејано пшеницом 872.062 хектара, јечмом 34.091, ражи 6.562, зоби 6.820, кромпиром 82, репицом 1.090, ланом 92, грахорицом 873 и маком 26 хектара.

САОБРАЋАЈ

— Према подацима Дирекције пошта у току 1930. године из наше земље отправљено је укупно 82.153 пакета. Од тих у Аустрију 6443, Немачку 2644, Чехословачку 6427, Италију 2462, Француску 2621, Енглеску 1105, Швајцарску 1878, Румунију 519, Бугарску 213, Грчку 810, Пољску 314, Низоземску 445, Турску 127, Данску 359, Естонију 19, Совјетску Русију 922, Мађарску 3318, Сјед. североамеричке државе 1937 и т. д. У нашу земљу је за то време приспело 915.475 пакета и то највише из Аустрије (260.815), Чехословачке (221.540у, Немачке (43.381), Мађарске (30.770) и Италије (14.920).

— Министарство саобраћаја објавило је статистику стања пошта, телеграфа и телефона у 1930. години.

У земљи је било 4.012 пошта. Поштанска линија дуга је 49.453 километра и то сухоземна 24.737, железничка 20.129 и водена 4587 километра. Поштанска превозна срества: поштански вагони 252, аутомобили 228, кола 715, коњи 410, пешаци 434, бициклисти 808, јахачи 1.

Унутрашњи поштански промет: 8,729.318 препорука, 355.888 препорука с повратнипом, 8,192.193 званичних препорука, 1.758.199 препорука на откуп, 490.321 експрес препорука, 115.307.370 плаћених писама, 2,495.214 неплаћених писама, 54.066.474 дописница, 139,765.563 штампаних ствари, 3,356.838 пословних папира, 3,872.664 робна огледа, 43,045.416 званичних пошиљака, 2.108 авионских пошиљака, 4,795.983 пакета, 700.471 вредносних пошиљака, 6,369.573 уплаћене упутнице, 6,270.788 исплаћених упутница, 244.136 штедних уплата, 8,509.470 чековних уплата, 1,986.744 чековних исплата, 7.280 поштанских налога.

Међународни промет: 22,643.125 пошиљака ва иностранство, 36,086.881 пошиљака примљених из иностранства и 799.635 транзитних пошиљака.

"Телеграфа је било 1667, који су отправили у унутрашњој радњи 466.092, а у транзитној 635.809 телеграма.

Телефонских централа 1110, преко којих је извршено 96,542.584 градска разговора, 5,024.272 међуградска и 531.735 међународна.

Запослено особље 12.661. Остварен приход од поштанске, телеграфске и телефонске радње 543,231.107 динара према 543,090.925 у 1929. години.

— Одобрев је телефонски саобрећај између Беча и југословенских места: Травник, Андријевци Бачки, Брестово, Банатско Аранђелово, Бели Манастир, Чеминац, Дарда, Доња Дубрава, Филипово, Хајнфелд, Хоргош, Кошка, Которидба, Лудберг, Нова Кањижа, Палић Српски, Милетић, Станишић, Ст, Кањижа, Суза, Вепрован, Вировитица, Ново Село, Бела Црква, Ср. Митровица, Петроварадин, Тител и Вајска.

- НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 221.

КРИЗА

— По подацима Шентралног секретаријата радничких комора стање незапослености по појединим коморама на крају 1931 год. било је следеће: загребачка, 21.166 незапослених; сарајевска 23.141; сплитска 5.710; новосадска 5668 радника (то је било половином фебруара ове год.); београдска 12.405; љубљанска 24.009 незапослених радника. Укупни број се цени на 182.124.

— Француско-белгијско акционарско друштво које експлоатише Мајданпек обуставило је рад. Узроци су прилична исцрпеност рудника и неисплативост пирита због слабе потражње вештачког ђубрета.

— Претседник америчког радничког синдикалног савеза Грин, изјавио је, да је у Америци незапослено 8 милиона људи, и да, противно очекивањима, пролеће није донело никакво знатно побољшање. У фебруару је запослено поново свега 300 хиљада радника, према 700.000 у фебруару прошле године.

ЗАДРУГАРСТВО

— Банска управа у Сплиту дозначила је из буџета за 1931/32 годину помоћ задругама у укупном износу од 366.000.— динара. a

— Савез Српских земљорадничких задруга образовао је специјално оделење за извоз стоке и на тај начин спроводи организацију задружне продаје стоке и сточних производа, Савез је већ учествовао у продаји стоке на бечкој пијаци са свињама, које су извезле задруге из Шумадије, Срема и Војводине. Како новине кажу, постигнута је цена од чистих 7 динара по килограму за квалитет који је раније плаћан 4,50 динара. За недељни вашар, који се одржао 14. 15. марта у Бечу, Савез је извео око 12 вагона стоке од задругара-произвођача. из пословног СВЕТА

Годишшње скупштине.

2. априла: Индустријско и трговачко д. д. Загреб (редовна).

4. априла: Југославенска Стандард Оил компанија а. д. Загреб (редовна). -

6. априла: Диаболо Сепаратор д. д. Загреб (ред.). „Алфа“ д. д. Загреб (ред.).

7. априла: Југословенско „Моло“ д. д. за прераду тек стилне робе Нови Сад (ред.). — Југославенска текстилна творница браћа Хелцнер, д. д. Загреб (ред.).

8. априла: „Хаг“ трговачко д. д. Загреб (ред.).

9. априла: Сремска електрана д. д. Митровица (ред.). — Јулио Лауш и друг, д д. Загреб (ред.). — А. Берковић и синови Бродски варош.

10. априла: Парна циглана „Стиг“ а. д. Београд (ред.).

11. априла: Продуктива д. д. Нови Сад (ред.).

16. априла: „Каштел“ творница кемијско-фармацеутских производа д. д. Загреб (ред.).

17. априла: Панчевачка пучка банка (ред.).

20. априла: Новиградска творница глинске робе д. M. Загреб (ред.).

24, априла: Митровички парни млин Д. и С. Месаровић а. д. Срем. Митровица (ред.). — Браћа Месаровић а. д. Срем. Митровица (ред.). — јабланичка млинарска задруга а. д. Лебане (ред.). — Власотиначка кредитна банка Власотинци (ред). — Бајино-баштенска индустријска банка (ред.у. — Југословенско осигуравајуће друштво „Домовина“ Београд (ред.). — Савезна банка, Београд (ред.). — „Циклон“ а. д. за савремену дезинсекцију, Београд (претходна). — Привредна банка а. д. Лебане (ред.). — Јагодинска тр-