Народно благостање
Страна 212
рује по цену ускраћивања тих битних приватноправних права.
S Il. је скров конфузан. Он гласи: „Прописи овога, закона, важе и за позајмице потрошних ствари (семена, намирница и Т. д.. да примену прописа
вакона узимаће се у обвир њихова новчана, вредност.“ |
Зајам је пренос у својину одређене количине потрошњних заменљивих ствари с тим, да се иста коли–
чина има да врати ! сепеге о року. Према томе нето и у свима
зајам није само у ·вовцу, И другим потрошним стварима. Али св на зајам у свим другим потрошним заменљивим стварима, сем новца Me могу одредбе овога. закона, у ошште да примене. Ha њих се не плаћа камата. Ми бисмо рекли, да је горњи пропис имао за намеру да онемогући тако звано „зеленаштво у стварима при уговору о зајму у новцу (5аснуцсћег). Ако. је то била намера, онда се ив параграфа може еве друго да прочита само не то.
Параграф 12. садржи један деликт. Он се саетоји у радњи или намери да се ивигра пропис овота закона. Кривично дело је строто преци· зиран појам. Он се састоји обично из неколико елемената који су тачно прецизирани. Деликт се не може формулирати неодређеним речима, нити се ва њејов појам моту употребити вагне претставе. Намера да се изигра закон као и радње изигравања, закона тако су растегљиви и неодређени појмови, да дају мах злоупотребама и заблудама од стране суда. Сваки закон има свој циљ, своју основну идеју. Законом се нешто наређује или забрањује. Ако се хоће санкција против повреда таквог закона, онда се она мора да формулише прецизно, уско и да се односи само на оне радње које претстављају изигравање закона. Ово је врло комотан, али врло опасан начин стварања, кривичних дела и прибаве заштите растетљивим и непрецизним законима.
2. Пројект закона о заштити земљорадника
Може се рећи да се у овоме закону све окреће око појма вредности имања. Као што знамо вредност је субјективан појам. Цена је објективирана, вредност. Међутим највећи део права и дужности поверилаца везана су за вредност имања. У том случају је било неопходно потребно да се створе
све могуће каутеле за утврђивање што објективније:
вредности. То се у пројекту није урадило. Вредност имања утврђују срески и пољопривредни одбори или друга лица која могу дати обавештења, о вред“ ности односне непокретности“. Што се тиче среских и пољопривредних одбора сасвим је природна, ствар, да ће њихови искази о вредности бити далеко испод стварне. То лежи у природи ствари. А што се тиче других лица која по свом нахођењу именују среска, и градска начелства, то је тек далеко од тога, да, за= довољи потребу правичности. Ту су могући некомпетентни утицаји и ако бисмо се користили искуством са законом о житном фонду, онда бисмо мо-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
гли мирно да кажемо да, би та друга лица били органи поверилаца односно зеленаша. Али најинтересантније је да је закон оставио потпуно правно питање шта ће да раде среска и градска начелства,
ако се процене среских пољопривредних одбора и других лицф не сложе. У осталом у 9 3. тачка 2.
остављено је слободно среским и градским начелствима да се користе или среским пољогривредним одбором или другим лицима, Како се о другим ли-
тима ништа не зна нити су постављене ма какве "квалификације за њих, то постоји могућност и да
најнекомпетентније лице буде експерт за вредност имања, _
У 5 5. каже се да се „непокретност земљорадника, не може продати путем извршења (треба рећи путем јавне продаје) ни онда, кад је очигледно ла највећа, понуђена цена није довољна и т.д. Изрази „очигледно , „пристојно , „погрешно“ ит. 2. никад не могу бити саставни део једне законске формуле, Шта, је то очигледног — то је релативна, ствар. Оно што је за једног очигледно, за другог је сумњиво. Са изразом „очигледно“ не може се обележити један битан услов од кога зависе огромна права и дужности.
Али ам је потпуно неразумљив смисао тога паратрафа. Колико ми можемо да разумемо значи да. онај, ко је презалужен не мора у опште ником ништа да плаћа. По принпипима облигационог
употребљено као
права, још код Римљана, најбрже се врши егзекуција
над превадуженим лицем. По 5 5. овог тшројекта, презадужено лице поступа као онај чиновник на дан пријема шлате, пошто израчуна да му неће ништа остати, ако плати све своје дугове, стрпа сав новац у џеп и ником ништа не плати. У S 7. налазимо чак и израз „тужилац извршења . Ово је одиста, оригинална, реч !
8 10. је такође од каучука, У њему св вели да се покретност не може продати дужнику јавном продајом испод процењене вредности. Сад је цела вештина наћи згодне процениоце приликом пописа, па онда могу повериопи да се топиљају O динама. Овај је параграф сасвим у сагласности са параграфом 2. по коме је забрањена продаја покретности, ако се |Не постигне просечна цена из 1929. године.
8 11. потсећа нас на 5 10. пројекта о страничењу- камате. У њему се прописује да онај који тражи јавну продају нема право на чакнаду трошкова и трошкова његовог присуства (или приступа његовог правног ваступника — али ово је сасвим сувишно) при провођењу пописа или продаје покретности, ако његово присуство није било неопходно. Ми држимо да је основно право повериопа ла, присуствује јавној продаји да би штитио своје интересе. Друго је основно право нашег грађанског по" стушка да тужилац има право на накнаду трошкова, ако траси интервенцију власти за заштиту свог права. Ова та права суспендује 5 11.
АНГЛО.ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА Капитал Ка. 235,000.000 ——— Резорве Кч, I40,000.000 | Телет, ajipeča: АНГЛОБАНКА те Тела 23402, 23403, 23404, 23405
Нентрала 52 лизале!
у ПРАТУ | У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ
У Ипостранство _ ЛОНДОН БУКУРЕШТ | — — и СОФИЈА — —