Народно благостање

2. април 1932.

Пројект закона носи наслов „о заштити земљорадника и заштита непокретности односи се само на, сељака који има зиратну земљу. Из ове целе заштите избачени Cy пољопривредници који нису земљорадници и који немају зиратне земље. А у ту групу на првом месту спадају сточари, Пројекат закона као да, је радио човек који је имао пред сеобом прилике у Војводини. Заборавило зе да ми имамо у земљи доста, сточарских крајева, ла је у сточаурским крајевима Камата виша но у земљорадничким и да би принцип правичности налатао да се та гаштита да и свима осталим врстума пољонпривредника а не само вемљораднику.

Иначе цела заштита претставља читаву једну парницу. А ако би сви дужни сељаци који испуњавају услове предвиђене у пројекту чинили употребу од тога, онда, би се наши судови срутпили под актима и рочиштима и парнице би се отегла у беско“ начност. Истина у 9 16. се предвиђа могућтост поравнања; али је то по нашем мишљењу потпуно искључено. Зашто да сељак пристане на, теже услове од ових које му предвиђа сам закон % А још мање ће пристати поверилац на теже услова но што су ови које му дају исти закон %

- 9. 17. истог је духа каси 8 11. Њиме се прописује да ће се раније плаћена камата за сав износ

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

преко 10% урачунати у главницу. Не може закон

Страна 213 |

да има ретроградно дејство. То је основно правно начело.

Парђаграфом 20. и 21. дато је тражбеини која је ревултат поравнања или судске прасуде на основу овога закона право хипотеке на имање дужниково. Али он истовремено као да ништи права свију pa нијих хипотека. Истина, пресуда, треба да обухвати све дугове дужникове, али ако би ипак постојала могућност да неки хипотековани дугови остаку ван, онда 5 22. ништи њихово заложно право.

У исту групу спада и 5 24. којим се јемац -плаг тац претвара само у јемца. Не соме закон да мења уговорне односе и онда кад то јавни интер: не захтева. Овај пројекат жели да ваштити земљорадника од продаје имања у бесцење. То нема никакве везе са правима, и дужностима, јемца. Та, би са идеја за“ петите задуженог сељажа смела провести само тако да се сва остала права и дужности по уговорима 9 зајму имају да поштују као светиња. Из уговора се може евентуално у интересу јавном да ивмени само оно што тај интерес стриктно налаже, али чињзнице, да се једанпут законом загавило у стечена права и

дужности међу приватницима, не даје празо да се олако вређају сва остала уговорна права и лужо HOOTH.

Држимо да је довољно што смо довде навел да се покаже да се поменути пројекти закона раЂени на брзу руку.

BB: ae

Еисеп Машпег, Beograd

KRILATE REČI U NAŠOJ PRIVREDNOJ POLITICI

„Novim pufevima u našoj privrednoj politici", — Kao agrarna zemlja moramo da vodimo „agrarnu” politihu. — Jreba raditi na· fome, da privučemo „prijateljshi”, a onemogućimo „noprijafeljshi“ strani Papital., — Ејанхасђа. |

Ima u našoj privrednoj javnosti lep broj krilatih reči, koje su postali neizbežni rekvizit u svakom парззи i govoru, | namenjenom javnosti, naročito otkada su svi naši intelektualci kao filolozi, biolozi, zoolozi postali ekonomisti. Pošto su privredna ' pitanja postala tako aktuelna od nevolje, jer su finansijske i privredne prilike tako teške, i postaju sve teže, treba te krilate. reči malo WRritički osmotriti, jet one najviše deluju na neupuбепи тази.

1. „Novim putevima u našoj privrednoj politici”

Ako bi se pod novom politikom imalo razumeti to, da treba napustiti puteve, kojima se je išlo poslednjih godina, taj zahtev bi se bezuslovno mogao usvojiti. Međutim ubacivači ove krilatice ili ne misle pri tome ništa ili razumeju bankrofstvo nauke. Te nove puteve mogli· bi da pokažu samo „praktičari”, dakle tako nekako da trgovinskom politikom upravljaju bakali, finansijskom заган, industrijskom inženjeri, poljoprivrednom „ljudi od pluga” itd.

„lIdimo starim, sigurnim putevima, i ne upuštajmo se u opasno eksperimentisanje”, govorio je ministar finansija g. Dr. Đorđević prilikom budžetske debate u Skupštini. Dobar deo krivice za današnju privrednu krizu leži baš u napuštanju tih sigurnih, naukom i iskustvom oprobanih puteva. S-·jedne strane svetski rat, a s druge strane sovjetski eksperimenat u Rusiji, odvratili su ne samo nas, nego gotovo celu Evropu od 106 Sigurnog puta i odveli u krizu, m ratne privrede, sprovođen.

u glavnom u srednjoj Evropi, ЕР se naročito za birokra* i fiju kao veoma privlačan.

'iU· Evropi, koja nije zadojena onim orijentalskim mesijanizmom, koji se u Rusiji stalno pojavljuje u raznim oblicima (slavenofilstvo, nihilizam, tolstojevština, boliševizam), ne postoji opasnost boljševizma, nego sfrah pred tom umišljenom opasnošću. I baš taj strah 'je naterao mnoge, inače trezne i razborite ljude, da tu opasnost suzbijaju homeopatskom metodom — primenjujući baš boljševičke metode. Jedina je na kontinentu Francuska umela da se odupre svim tim tako primamljivim i veoma komotnim boliševičkim receptima. I za čudo, ta Francuska je do sada najbolje odolevala privrednoj krizi, njeta je valuta najstabilnija, u nju se ima najviše poverenja. Ne uživa Francuska najveće poverenje jer ima najveće zalihe zlata, nego zlato ide u'Francusku, jer kapital u nju ima najviše poverenja. A ima ga zbog toga, što u toj zemlji vlada apsolutna pravna sigurnost i jer se tamo ne prave boljševički eksperimenti. | Privredna politika u Jugoslaviji, kao u ostalom u većini ostalih, naročito srednjeevropskih država, stoji u znaku čudne „srednje linije”. U njoj su primenjivana i primenjuju se učenja krajnjih nacionalista i ona socijalista, često puta oba u ггоtesknoj kombinaciji.

H. Kao agrarna zemlia mioramo da vodimo „agrafni” politiku

Астагпа reforma u osnovi, u načelu, neosporno je bila jedna potreba. Samo što su pri izvođenju prevlađivali boljše=

| | | | |