Народно благостање

Страна 234

— Стање Поштанске штедионице крајем марта месеца показује смањење улога по чековним рачунима на 713 према 857 мил. крајем фебруара. Томе насупрот повећани су улози на штедњу од 368: крајем фебруара на 385 милиона крајем марта. Укупни чековни промет у марту износио је 3.863.8 мил. динара. — | |

_— Према новој одлуци немачке владе додељиваће се немачким увозницима у априлу о. г. девиза само у висини од. 55% пријављених потреба, док се у периоду децембар—

фебруар одобравало 75% а у марту 65%. Као база за до-,

дељивање узета је половина девизних потреба које су извозници пријавили у октобру 1931 год. Према томе додељују се сада девизе за свега 27% од девизних потреба немачке увозне трговине у октобру. 1930 године, који се сматра као последњи месец нормалног промета. ,

— Heconstitiction Finance Corporation је је атеTičkom kongresu, da je od 2. februara do 31. marta dala bankama i privatnim preduzećima novih zajmova u iznosu Od 238,739.939 dolara.

— Привилеговава аграрна банка врши исплату дивиденде за 1931 годину почевши од 1 априла ове год. и плаћа 30— дин. по акцији.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 15

сити само 6% нето, док су досада са провизијама и другим трошковима овог кредита пели на 8 до 9%. j = Према саопштењу Савезне резервне банке број O нака које су у Сев. америчким државама затвориле своје. шалтере износио је у јануару 334, у фебруару ба у MO само 19. — Стање швајцарске Народне банке за конац ИЕ | ара показује да је до тог времена од аустријске стране уплаћено 8.28 милиона франака у корист швајцарских извозника "код аустријске: Народне банке, док је од швајцарске стране 'уплаћено само 1,84 милиона франака. По изузећу 1,23 мил. фр. према прописима уговора о сабирању најављених, али“ још не доспелих плаћања за рачун Швајцараца, швајцарска потраживања премашују аустријска за 19 мил. фр. Уговор о клирингу између 0 и Швајцарске престаје 10. априла. — Утврђене су ознаке и тежина новог јужно-афричког новца. Новчана јединица је јужноафричка форинта која садржи 11,30016 грена (1 грен—3,8879 грама) чистог злата, и подељен је на 100 центи. Комад од 10 форинти, који ће бити пуштен у оптицај знаће се „ранд“. Од сребра ће бити 20 и 10 центи. Од бронзе

} !комади од 2 и 1 поринте, 50,

— Из извештаја Занатске банке Краљ. Југославије комади од 4, 2. и 1 центе. види се да је од уписаног основног капитала од 75 милиона | | ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ уплаћено 64, и то од стране државе 19,000.000 а остало од;

приватника. Држава још има да уплати 11 милиона. У години 1931 тражено је укупно кредита по 5.690, молба 104,457.319.дин. а одобрено на 4.900 —, молба 60,516.190.— дин. (према | 88,881.870.— дин. одобрених у 1930 год.). Укупан пласман износио је на 31 децембра 1931 год 105,549.916.50 дин. Стање улога код центр. и филијала 32,201.823.81 према 32,475.205.14 динара у 1930 год. Чист добитак износи 3,169,137.80 према | 3,975.959.50 динара у 1930 години. За поделу акциснарима · отпада 2,504.741.65 дин. или 11 дин. по акцији.

—. У недељном стању аустријске Народне банке на дан 31. марта ове године њено покрипе (оптицај новчаница плус обавезе по виђењу, мање државни дуг у односу на подлогу) смањено је први пут испод законом предвиђеног минималног процента и износи свега 22.9%, док је овогодишња минимална граница законом утврђена на 24%. Због тога, а на основи закона и статута о Народној банци, оптицај у таквим случајевима подлеже нарочитом порезу, који износи ове недеље 72 хиљаде шилинга, пошто је оптицај за 43 милиона већи од контингента, који би код овога стања банчиних рачуна одговарао покрићу од 24%. Порез на новчанице је променљив; у овом случају износи 1% изнад званичне есконтне стопе, дакле 9% годишње, а банка је дужна да га недељно израчунава и крајем сваког месеца одобрава рачуну државне благајне, на тај начин, да за његову против вредност смањује државни. дуг. До ове ситуације је дошло због повећаног оптицаја новчаница, за 97.66 милиона шилинга на 1.008.5 милиона; изгледа да је овомесечна ултимоликвидација била врло тешка, пошто су жиро-обавезе банчине: смањене за 66 милиона, кредити приватној привреди истовремено повећани за 35,5 милиона и пошто је метални и девизни сток смањен за 3 милиона на 239.6 милиона шилинга:

— Чист приход Банке д'Италиа износи у 1931 години 71.810.000 лира према 73.529.000 лира у 1930. години. Дивиденда је и ове године остала непромењена и износи 10%.

— У јануару 1932. забележено је у Немачкој поновно опадање улога на штедњу. Нових је било свега 564.6 милиона, док је повучено 673 милиона марака.

— Рајхебанци је успело. да јој се призна снижење каматне стопе за уступљени јој редисконтни кредит од 90 милиона долара. Од 1. априла ће камате на овај кредит изно-

— Министар финансија одобрио је све бановинске бу-. (лете за 1932,33 годину. Њихови износи су следећи: Врбаска бановина предложен буџет од 53,936.763—, а одобрен | 36,410.309.— динара. Бановински прирез одобрен на 25%. а бановина: предложен буџет 170,532.955—, одобрен 1147, 452.142.— динара, бановински прирез 35%, цестарински |прирез 25% и здравствени прирез 10%. Дринска бановина:

предложен 107,781.530.—, одобрен 87,167.545— динара, бановински прирез 20%, цестарински прирез 5%. Дунавска бановина: предложен 179,190.856, одобрен 164,999.032.— динара, бановински прирез 15%. Зетска бановина: предложен 166,578.586, одобрен 58,243.426.— динара, бановински прирез 25%. Моравска бановина: предложен 66,300.000, одобрен 49,300.000.— дин., бановински прирез 20%, Приморска бановина: предложено 73,321.000.—, одобрено 43,059.161— динара, бановински прирез 25%. Савска бановина: предложила 235,870.000.—, одобрено -200,545.000— динара, бановински прирез 23%, здравствени прирез 8%. Вардарска бановина: предложено 63,218.257.—, одобрено 53.919.292.— динара, одобрено 53,919.292.— динара, бановински прирез 25%..

Укупно предложено за све бановине 1.117,329.947.—, док је одобрено 844,097.907.— динара.

— Грчка влада закључила је да се државни зајмови у злату могу од сада урачунавати у законско покриће Грчке банке до износа од 650 милиона драхми. Ова одлука донета је на основу овлашћења Финансиског комитета Друштва Народа. С друге стране, метални новац неће се у будуће урачунавати у оптицај папирног новца. |

— Аргентинска влада је послала парламенту законски пројект о расписивању унутрашњег зајма од 500 милиона пезоса.

— Буџетски дефицит Пољске за првих 11 месеци, год. 1931/32 износио је 160 мил. злоти. Само у фебр. је дефицит изнео 29.000.000.—, што Мета а рекордну цифру У го. следњих 6 година.

— Министар финансија је наредио на основу 273 чл, Царинског закона и чл. 14 Уредбе о скупном порезу, да се спецификација вредности робе подноси увек у два примерка од којих ће дупликат, који неће бити таксиран, након потврде жигом царинарнице, бити приложен дупликату "односне декларације и сматрати бе као њен саставни. део. „Рачун

ЕУ М

лето,

|O се уз' декларацију подноси, а на 10087 кога. се пр, ав-