Народно благостање
Страна 238
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~
Бр 15
— У Дравској бановини је укинут кулук и замењен |ференција на којој Не се у вези са Тардјеовим планом ра-
25% цестаринским прирезом.
справљати о валутном питању подунавских држава. Иници-
__ Финансијски органи у Сарајеву запленили су 4.000 |јатор конференције је будимпештанска трговачка и занаткњижица цигаретпапира који је прокријумчарен из Италије. |лијска комора, а припреме ће извести државни секретар — У Будимпешти ће се одржати средином маја кон- |Хантош и то на основу његовог говора у Женеви.
PE га s
KOI
Е БАННЕ НА ДАН 31. MAPTA 1922 ГОДИНЕ.
Ултимо ликвидација марта била је без нарочитих промена ; оптицај је повећан за 72 милиона, најеише због потреба државне благајне, која је своје жиро-потраживање код Народне банке смањила за 60 милисна, Иначе стање не показуја већих варијација. |
__У активи је укупно покриће смањено за 14.6 милиона на 1.9854.8 милиона пинсра; сва смањење долази кго последица поновног одлива девизног стока, који је у свој недаљи опао за 15,1 милион на
СТАЊЕ НАРОДН
У милионима динара
31. ХИ | 31. XII 15.107 | 22; JI ЗА |
АКТИВА 1930 | 3931 | 1982 | 1932 | 193 Подлота; | |
зл. у касама и на стр.|| 1202 4! 1758.4 1759 5) 1762.3) 1762.5
новч. у страној монети 6.3 0.7 10 12}
девизе пе o 631.09) 332.0| 196.8) 206.1| 191.0
Укупно 1834.4! 2096.8| 1957.1 | 1969.4| 1934.8 Девизе која не улазе у
подлогу. · |. 864) 86.8 86,3, 83.9 Кован новац:
у виклу ~ | 388! 434|' 459) 4477 Демонетизирано сребро 339) 38.9 33.9/ 33.9 Зајмови;
на менице „ . . 1433.1! 1965 6| 1922.2| 1923.1| 1928.0
НА) партије об вреде, | 2034) 2802 12640 (2618 [2544
yynao 1637,1| 2252.8| 2186,2| 2184,4| 2181,4 Хартије Ол ррелности 27.4 „97,4| 214). 274 Ранији аванси Држави || 4020.1) 1199.2) 1802.3 1802.6| 1802.7 Привремени аванси Глав.
рак Влатајин 0. 431.0) 43710) 437.0 Вредности рез. фонда 77.8 79.2 79.2 79,3 Вредности ост. фондова 2.929 29 209 Непокретности, завод за и оВДИУ нова и намета 145.0| 147.9| 148.0) 1487 PO аа и 219) 398! 400) 413
ПАСИВА Капитал . . NLA 180,0) 180.0) 180.0| 180.0 Резервни фонда ... 827 854 85,4) 854 Остали фондови 4.2 4.4 4.4 4,4 Новчанице у оптицају 5396.5) 5172.2) 4803.7| 4750.9) 4823.6 Обавезе по виђењу: |
потраживање Државе 59.3| 29,3 22,9) 68.2 8.6
wulo:paaynn 667.2| 3263! 487.0) 4649) 4602
Dd5hH расуни. 195.6 60,9! 25.6) 339) 263
Укупно 922.1) 416.5| 535.7] 567.1) 495.1 Обавезе са роком . 681.1) 1172,3) 1200.6) 1173.6 Разна пасива . . .. 46,4 62.6 669) 75.9 Оптицај и обав. по виђ. ||6318.6) 5588.7| 5339 4 5318.153!8.7 Укупно покриће у 7. 29,50! 37.51! 36.65/-:37.03136.75% Покриће у злату +. 31.46" 32,05| 3313133.03%
191.05 милиона, дон су злато у касама и на страни као и разне валуте порасле за преко 300 хиљада динара,
Кредитни контингент, стављен на расположење нашој приватној привреди је пер салдо смањен за 3 милиона на 2181.44 милиона динара; то је последица следећих промена према прошлеме стању: менични зајмови су порасли за 5 милиона на 1.928.0 милиона а ломбардни су смањени за 7.8 милиона на 253.4 милиона линара.
Државни дуг је остао непромењен. У пасиви примећујемо, да су сбавезе по виђењу смањене 32 72 милисна на 495.13 милиона. Као што је познато, _ све су обавезе састављене од три рачуна: потраживање државно је због повећаних касених потреба државе (што је крајем месеца потпуно разумљиво) смањено за 59.6 милиона на свега 8.6 милисна; жиропотраживања приватне привреде опала су за 4.7 ми-
"|ливна на 460.23 милиона; позиција „разни рачуни“
такођер је смањена, за 7.6 милиона на 26.28 милиона динара. Интересантно је, да су и обавезе са роком овога пута смањене, га 26.899 милиона на 1.173.66 милиона, вероватно због истека рокова благајничких записа, o
Као песледица свих гсрњих промена (и Heколико других, мање значајних) повећан је оптицај новчаница за 72.83 милиона на 4.823.6 милиона пинара,
Укупно оптицај и обавезе по виђењу износе 5,348.7 милисна динара, односно исто телико као и прошле недеље. Укупно покриће је исказано са 36.75% а сно у злату 33.13%.
ТАСКЕВАСКА ВЕКДА.
Novčano tržište. Sad su već i velike banke objavile svoje bilanse za 1931. godinu. Od zavoda do zavoda razlika je vrlo velika. Jedan deo velikih banaka neće za prošlu godinu platiti dividende makar i iskazuju dovoljne dobitke. Očekuje se da će se i ove godine morafi izvršiti znatni otpisi.
Projekat zakona o razduženju seljaka ponovno je nervirao jedan deo ulagača. ] i
Devizao tržište. Dnevni promet iznosi oko 100 hiljada dinara. Sa kompenzacijama oko jedan milion. ili tek oko jedne desetine ranijeg prometa. Samo jedan deo naših privrednika služi se najnovijim ovlaštenjem deviznog pravilnika da svoje obaveze u stranim valutama regulira polaganjem odgovarajuće protuvrednosti u dinarima kod naših domaćih novčanih zavoda. Ostali čekaju da udovolje svojim obavezama u originalnoj valuti. | ; БЕ o Tržište efektima. Promet u Ratnoj šteti. samo je iu i tamo nešto veći. Prosečno je minimalan. Kod kurseva nema većih oscilacija. Oni porastu za 2-3 dinara ali se brzo opet spuste.
U dolarskim papirima promet je još uvek intenzivan. Prosečno preko 10 hiljada dolara dnevno. Kursevi su nešto popustili u vezi sa besom na stranim tržištima. Interesovanje je za dolarske papire još uvek vrlo veliko. :5 -