Народно благостање
9, април 1932,
БЕОГРАДСКА БЕРЗА. —
(Ове недеље је међународно тржиште девиза било потпуно мирно; енглеска фунта се донекле стабилизирала на курсу од 19,50 швајцарских франака што одговара курсу од 215 динара. Динар је ових дана у Цириху мало био попустио; наша полуслужбена агенција „Авала“ давала ie о. м. курс од 8.95, док смо ми приватно сазнали, да је курс циришке берзе на дан 7. о. м. био 9— равно. Значи до се курс динара у иностранству опет поправио.
На београдској берзи девизе су такођер имале мирну
тенденцију. Овонедељни обрт је износио 2.54 милиона (у прошлој 1.7 милиона); највише је трговано у девизи Њу-јорк (550 хиљада), Милано (520 хиљада), Пари (375 хиљада) Лондон (440 хиљада) и т. Д. 16 Ефектне берзе, нарочито у ај врдо су песимистички расположене; курсеви скоро свих ефеката попуштају, код изразито лабаве тенденције. Срозавање курсева хартија од вредности предузећа Кригеровог концерна „заузима све већи обим, код великих обрта. Према досадашњим вестима изгледа, да су губитци много већи но што се очекивало, и саопштење комисије, која преглелдава књиге, да се консерн неће моћи одржати, имало је поразно дејство. Берзе је поновно захватила психоза неповерења према свим ефектима и срозавање курсева акција Кригерових лредуузећа је повукло и курсеве осталих папира. Тако су се на париској берзи појавили већ и гласови о тешкоћама великих и међународно врло утацијних банака; спомињала су се имена, међ којима се је чуло и оно П. Моргана у Њујорку, а разуме се, има и других. Лабави су на иностраним берзама "такођер и разни државни зајмови, пошто су берзијанци почели да рачунају и са могућношћу државних мораториума од неколико година за сва спољна плаћања појединих држава, чиме-би у првом реду била погођена каматна и амортизациона служба државних зајмова.
Код нас, Београдска берза показивала је ове недеље
опет врло лабаву тенденцију; курсеви наших главних ефеката кретали су се као што следи:
1. 4. 5. 6. - 7. 6% Беглуци 40. 3950 3875 3825 3850 4% Атрарци 30.875 7% Блер 53125 5250. 52— 51— 49 7% Селигман 5350. —__. 5250. 5350 —~—~—
20 % Ратна штета. 227 222 — 224. 223.50 224... Народна банка 4150—4.650—4125— = = Аграрна банка 225 230— 230. 2308 — 229 —
Видимо, да су сви папири попуштали, изузевши 7% Селигманове облигације и акције Народне банке. Акције Аграрне банке су у почетку недеље мало поскочиле, али ic курс до 7. о. м. поновно попустио. Рента Ратне штете попустила је од 227— на 222.—; затим се курс мало поправио и „она осицилира око 223 и 224. Обрт је ове недеље мало већи но у прошлој, нарочито у промпт роби; која је тргована за 1.07 милиона према 574 хиљада, а у терминима износи свега 44 хиљаде. 6% Беглуци су непрекидно попуштали, до краја недеље, кад се курс мало био поправио. Обрт је у овоме папиру релативно увек још врло велики; ове недеље обрт износи 274 хиљаде динара.
1% Блер је попустио од 53.125 ( на дан !. о. м.) на 49— (на дан 7. 0. м.) док је обрт са 323 хиљада динара био врло интензиван. Интересантно је, да је 7% Селигман могао одржати ранију позицију; на тај начин је међ његовим "курсом и оним 7% Блера дошло опет до диспаритета, који смо већ и раније били констатовали. Сада је Селигман за четири и по поена скупљи од 7% Блера. Обрт је за 331 хи-
|
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 239
љада динара био изненађујуће велик; ипак треба подвући, да су тражње увек још врло: велике, а да понуде ових последњих дана скоро ни нема.
У акцијама Народне банке трговано је за 71 хиљаду а у онима Атрарне банке за 55 хиљада динара. Укупан обрт на београдској берзи износи ове недеље 2.17 милиона према 1.68 милиона у прошлој недељи.
РОБНО ТРЖИШТЕ. неница
Прошле недеље је ступио на снагу закон 0 слободном промету гшенице у земљи. Послови су били одмах веома живи, што је знак, да су се гомилале велике резерве у очекивању ликвидације режима пшенице, а исто тако да су и млинови у последње време ограничили своју куповину. Понуда је нарочито била велика у бачкој и банатској пшеници, која је у главном и купована. Србијанско-босанска, пшеница је у незнатним количинама долазила на тржиште. Као главни купци фунгирали су млинови из Словеније, Далмације, Славоније, Срема и Србије. Цене су у главном читаве недеље биле непромењене, и нотирале су између 132—136, према квалитету. Једино бачка потиска 19) 80 са 2% нотирала је 137—139.
Не може се још тачно рећи, колике су наше резерве за извоз, али се рачуна да износе око !5.000 вагона. Паритет цена на средњоевропском тржишту је 122—125 према -квалитету, а светски паритет је 108. i
На крају, треба споменути да је народно претставништво прихватило уговор о преференцијалу са Француском, и што значи нове могућности за наш извоз пшенице.
На светском тржишту цене пшенице су према прет-
прошлој недељи нешто мало у порасту, и имају чврсту тенденцију. На Чикашкој берзи нотирала је термин мај 75:/, доларских центи за бушел. Послови су слаби, и у главном је трговано за касније термине. После бесе пре три, недеље, тржиште се сада постепено поправља.
У Америци се сада води велика борба између фармборда и произвођача. Ови оклевају да пристану на предложену редукцију производње. Због тога Фармборд прети да ће приступити продаји залиха пшенице и тако оборити цене. Међутим, на тржишту се не верује да ће до тога доћи, и зато продуктне берзе нису реагирале. Резерве фармборда, са којим ће ући у нову кампању, рачунају се на 9 милиона тона.
Стока.
Стање на нашем тржишту стоке је непромењено., То значи, доста добри догони, извоз слаб и са пуно тешкоћа — осим у Италију. После отказа клиринга са Аустријом постало је отворено питање како ће се развијати даље послови. Додуше, наши извозници нису ни помоћу клиринга долазили лако до пара, што је била последица његовог Сслабог функционисања. Сада се налази у Бечу једна наша делегација, која се састоји од претставника владе, Привилегованог друштва за извоз и трговаце-извозника, која преговара са аустриском владом о будућим модалитетима плабања по- истеку клиринга 20. ов. месеца, и о подели контингента. Цене свиња на нашем тржишту су остале у главном непромењене. За мршаве свиње плаћало се 5 динара, а за дебеле свиње 6 динара. На бечком тржишту цене су попустиље за 10—15 гроша. - а
Цене за осталу стоку: су лабаве. Волови 4—5' динара, краве 34, јунице 3—5, бикови 2—3 и по динара, У. главном трговано је само за потребе у земљи,
| B | | Hi