Народно благостање

"Страна 232

глески буџет је закључен са малим суфицитом, што је према

великим дефицитима у прошлим годинама био велики корак

напред: прилив девиза је омогућио Енглеској да оба велика редисконт кредита од 50 и 80 милиона фунта, који су јој летос Француска и Америка дали, изузев један мали остатак,

исплати много пре приспећа. Купци фунте су нарочито пбт-

помогнути бесистичком спекулацијом с доларом, која је имала повољан терен због великих дефицита у американском буџету, о чему ми на другом месту пишемо. Најзад је спекулација енглеском фунтом подржавана општим мишљењем, да је њена вредност више пала него њезина куповна снага. Спекуланти су очекивали да Бе фунта бити стабилизирана на вишем курсу него што је садашњи.

Јак пораст курса фунте није Енглеској ни мало пријатан. Он отежава извоз и погодује увозу. Ограничење увоза, које се хтело постићи увођењем 10%-тних царина на вредност све робе, постало је илузорно садашњим порастом фунте. Велика несталност њезиног курса штети много трговини. Отуда је настало питање, зашто Енглеска банка не покуша трајном интервенцијом да одржи курс на једном нивоу. Внглеска банка међутим неће стварну стабилизацију која би настала интервенционистичком куповином, јер би тим имала везане руке кад би хтела касније да фунту стабилизира на неком другом. курсу. Данас је немогуће рећи који је курс погодан за коначну стабилизацију фунте. У томе се Енглеска банка слаже са читавом енглеском јавности. Стабилизацијом би понова енглеске цене биле везане са светским. То би значило да Енглеска у једном даљем паду цена; на- светском тржишту понова претрпи штету. од дефлације коју би, како се она нада, могла избећи с депресираном валутом. Страх од нове дефлације је главни узрок да се енглеска фунта још не стабилизира.

Сигурно је да ће курс при коначној стабилизацији зависити од каснијег кретања цена на светском тржишту. Угледни енглески економист Е. Т. Грегори, који је постао познат и преко енглеских граница као главни сарадник на Мак Милановом извештају, пише о овом следеће: „АКО светске цене буду даље падале и пад фунте ће бити сигурнији. Додуше, могуће је, да Енглеска онда могне куповати јефтиније животне намирнице и сировине, али ће зато енглески извоз падом цена на светском тржишту бити много отежан. Обратно, ако цене на светском тржишту буду скакале, животне намирнице и сировине ће додуше поскупети, али ће. конкурентска опасност енглеског извоза ојачати, У: овом моменту цене опет падају. Отуда је, према Грегори-ју неизбежно да енглеска фунта пада и даље или бар да не може преко садашњег курса даље расти. Према томе не би нас смела завести садашња чврстоћа. фунте.“

пе O 0 А ЕНЕН Апетске državni budžet 74

1950/31. godinu (budžetska gzodina završava se 30. juna) pokazao je ogromni deficit od 903 miliona: dolara. Uprkos tome, vlada se nije mogla da odluči na poresku reformu. To nije odgovaralo oficijelnom op{iimističkom stanovištu američke. vlade. Ona je pokušala još prošle godine da uspostavi poverenje u brzi privredni popravak, upućujući neumorno. na ogromno bogatsvo i rezervne snage zemlje. Novi porezi značili bi priznanje vlade da se privredno stanje pogoršava.i da su sve nade za njegovo. popravljanje razbijene. Ali vlada je morala sada da napusti ovo držanje, jer se više ne može sakriti, da će se ovogodišnja budžetska godima svršiti sa delicitom od 2 milijarde dolara, što je posledica velikog opadanja prihoda. Tako je u martu ove godine naplaćeno poreza na prihod 196 miliona dolara prema 335 u martu 1931. godine. Razlog ovome velikom

Molosalno povećanje poreza u Americi

НАРОДНО

БЛАРОСТАЊЕ Бр, 15 opadanju prihoda je ograničenje proizvodnje, koje iznosi u nekim granama do 50% prema, 1929. godini, i izostajanje, plaćanja ratnih dugova usled Huverovog moratorijuma. Vlada ne” namerava da nađe pokriće za prošlogodišnji i ovogodišnji budžetski deficit nego će izvesti uravnoteženje povišenjem letećih dugova. Ali zato drži da je neophodno potrebno, da se izdaci u budžetu za 1932/33 godinu pokriju redovnim putem. Prema 'sadanjem predlogu, budžet iznosi 4.1 milijarde dolara, a predviđa se delicit od 1.2 milijarde dolara i za njegovo pokriće predviđena su nova poreska povišenja, povodom. čega je došlo do ogorčene borbe u parlamentu. Prvi vladin projekt o poreskoj reformi odbijen je u parlamentu; on je predviđao uvođenje 21/2%-tnog poreza na obrt, čiji efekat je trebao da bude 600 miliona dolara. On je naišao na najoštriju kritiku uprkos tome, što je mnogo blaži nego evropski. Plaćali bi ga samo industrijalci, čiji promet je veći od 20 hiljada dolara godišnje, dok bi trgovina bila oslobođena, a isto tako životne namirnice i izvozna roba. Posle toga parlamentu je podnesen novi zakonski projekt o porezima, Koji je primljen sa 327 protiv 64 glasa. Među ostalim, odobreni su sledeći novi porezi: 11, %-tni porez od prodajne cene ma sve transakcije sa hartijama od vrednosti. Od ovoga poreza očekuje se 75 miliona dolara. Berzanski porez . povisuje se od 2 na 4 centa. Predviđena je kazna zatvorom za one maklere, koji bi ovaj porez pokušali izbeći preseljavanjem u Kanadu. Na terminske poslove sa pšenicom uvodi se porez od 5 centi na 100 dolara. Isto tako i za terminske poslove sa pamukom i ostalim proizvodima. DO sada je ovaj porez iznosio 1 cent na 100 dolara. Dalje su povišene takse za pisma od 2 na 3 centa; sem toga su naročito povišeni porezi na luksus, koji naročito pogađaju sportske artikle. Računa se, da će efekat novih poreza biti 1.409 milijardi dolara. Prema izjavi novog ministra finansija Milsa, za pokriće deficita potrebno je još uvođenje novih poreza u visini od 165 miliona dolara.

Katastrofalni deficit američkog budžeta imao је пероvoljan uticaj na dolar. Naročito slabo notirao je dolar u Francuskoj, koja je realizovala svoja· dolarska potraživanja: i kupovala engleske funte. Simpatije američkog parlamenta prema zakonskim projektima, koji predviđaju državnu garantiju za sve bankarske depozite ı podelu 21 milijarde dolara bivšim ratnicima, još više je pojačalo slabost dolara. Ostvarenje ovih zakonskih projekata ne može se zamisliti bez inflacionističkih mera. Uprkos tome, bojazan, koja sada dolazi do izražaja u svetskoj štampi, da će Amerika biti prisiljena da napusti zlatno važenje je neopravdana. Nema sumnje, da bi pretsednik Huver sa svojim pravom veta odbio oba zakonska projekta, ako bi oni bili prihvaćeni u parlamentu. Američki bilans plaćanja je, usled velike redukcije inostranog zaduženja za vreme hose, još uvek tako povoljan, da se teško može zamisliti jedna situacija koja bi trajno ugrozila dolar. Kao što smo već naglasili pritiikom novih propisa o olakšanju odredaba zlatnog pokrića Federalne Reservne banke, dolar će. biti samo tada trajno ugrožen, ako se javnost tako alarmira, da: i američka publika pobegne iz, dolara.

Skoro. je. mesec. dana. kako je Ivar Kriger počinio samoubistvo, a još. se nije mogla. dobiti a jasna slika o sfvarnom. stanju у 774 пјесоуоси Копзегпа: Ul Štajkholmu je još uvek zaposlen sa ispitivanjem jedan. odbor koji se sastoji od pretstavnika švedske vlade, Narodne. banke i privatnih banaka. U međuvremenu su firma Kriger.i Tol i još.neka nanja društva koja pripadaju konsernu morala. da. zatraže. produženje moratorijuma, koji im je odmah. posle Krigerove: smrti odobren od švedske vlade. Prvi privremeni izveštaj odbora. potvrdio je. najcrnja očekivanja. Prema njemu, jedva da ојаутса u iznosu od 76 miljona šved. kruna, obligacije u iznosu od

Gubici Krigerovog konserna