Народно благостање

Страна 250

њих у једном великом говору. Пораст буџета није само специфичан за Француску, него је исти случај и у свим другим европским земљама. Развој је ишао у томе правцу, да се је држава све више морала мешати у све гране јавнога живота, и да су културни и социјални задаци модерне државе постали већи. Одговарајући на други приговор, Фланден је навео зашто су сви ови вишкови употребљени; међу осталим 2 милијарде Амортизационој благајни, 2 милијарде за исплату 5%-тног зајма из 1928. године, 1.5 милијарде ратним оштећеницима, 500 милиона за јавне радове, 8300 милиона за учвршћење граница, 1.6 милијарде за аграрне кредите, 27 за покриће дефицита код поште, телефона и телеграфа, округло 2 милијарде за покриће дефицита код железница, 700 милиона за зајмове страним државама, 3 милијарде за помоћ оболелим банкама.

Официјелна немачка привредна политика је пре кратког времена престала са политиком снижења цена. Њу је Бринингова влада спроводила. од почетка децембра са великом енергијом. Спољни знак прекида ове политике је укидање положаја комесара за цене, чија је задаћа била да спроведе мере, које је у ту сврху предвидео последњи декрет-закон. На први поглед изгледа да је политика снижења цена имала успеха. За време од три месеца, од средине децембра до средине марта пао је индекс цена добара за исхрану за 7.3, за обућу 8.9, за ложење и осветљење за 8, а за:стан 7.8; укупни индекс коштања живота пао је за 7—9%. За време последње године, индекс коштања живота пао је чак за 11—12%, а исто тако и цене на велико. Тарифне наднице у последња три месеца пале су за 10—12%, стварно, снижење надница је још јаче, услед јаког смањења вантарифних надница. |

"Ово снажно снижење цена требало је да појефтини производне трошкове, а повиси рентабилност предузећа. Оно је требало да појача конкурентску способност Немачке на светском тржишту и помоћу извозне индустрије оживи читав привредни живот. Али ни једно ни друго није наступило; напротив, извоз је услед разних увозних мера појединих држава јако редуциран. Он је износио у јануару још 530 мил. марака, у фебруару 527, према: просечном извозу од 764 мил. марака у 1931. години. Даљи назадак привреде показује најбоље развој броја незапослених. Он је од округло 5 милиона у новембру порастао на 57 у децембру, на 6 у јануару и на 61 у фебруару 1932. године. Укупни привредни волумен је даље редуциран, и ако је рентабилност продукције постала повољнија, јер су наднице јаче пале него цене. Заоштрење кризе довело је у јавности до оштре критике политике снижења цена 'и до одбране сасвим супротног програма, наиме инфлације и аутаркије. Али се још не може казати, да је заоштрење кризе оборило исправност политике снижења цена, Могуће је, да би без ње криза постала још јача. Извоз би још раније опао, и многа предузећа би због високих производних трошкова морала затворити своје фабрике. И могуће је, да би имала успеха, да нису ванекономски моменти онемогућили њено деловање као потпуно затварање граница за увоз појединих држава..

Крај акције за снижење цена у Немачкој

ниинининииниитннннтенишишиШНЕС- | Посто се заборавља да ве лики преокрет у Енглеској

од) слободне трговине 3заштитним царинама важи не

само за индустрију него и за пољопривреду. 10% царине од вредности од 1. марта нису додуше обухватиле пољопривредне производе, али само због тога, јер већина аграрних царина треба да се одреди у спон разуму са доминијима на империјалној конференцији у Отави,

Енглески пољопривредни протекционистички програм

не етнантвантетпееа PRE OI Ina

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

Бр, 16

која ће се одржати овог лета. Први кораци енглеског аграр-

"ног. протекционизма били су увођење провизорних царина

на цвеће, воће и рано поврће у децембру прошле године, и пројекат закона о контингентима и минималним ценама за пшеницу, о чему смо већ писали. Али сем тога, енглеска влада припрема већ сада један опсежан аграрни програм, који предвиђа потпуну заштитну царину за све аграрне производе и стварање енглеске пољопривреде. Програм је израдио одбор Централне пољопривредне коморе, у уској сарадњи са владом, а објављен је пре кратког времена. Споменути законски предлози усвојила су потпуно предлоге овога одбора. Због тога је вероватно, да бе енглеска влада прихватити сада и остали његов део. Ми га доносимо укратко:

Полазна тачка је захтев, да привредна политика мора настојати да успостави равнотежу између појединих грана производње. Али то се може постићи само на подручју које је веће него Енглеска. Али, упркос томе, ипак треба настојати да се и у самој Енглеској постигне што је могуће већа равнотежа. Повлашћења доминионима не смеју да штете стање и развој сопствене пољопривреде.

У својим конкретним предлозима разликује одбор три врсте аграрних производа.

1) Производи, код којих се мора осигурати минимална продукција, јер је њихова обрада важна из аграрнополитичких разлога. Ту спада у првом реду жито, за чију заштиту је израђен већ спомевути законски пројекат о кон-

"тингентима и минималним ценама. У ову рубрику спада даље

јечам. Предвиђено је разликовање између јечма за сточну храну и за пиво; у свим увозним лукама вршиће се бојење јечма за сточну храну, и за њега ће бити ниска царина са слободним увозом из доминија, а за јечам за пиво више царине, са преференцијалом од |, царине за доминије. Даље долазе кукуруз и шећер. За кукуруз је предвиђена мала царина, и слободан увоз из доминија, за шећер укидање досадањих субвенција и јако повишење царина. За шећер из доминија остају садање царине.

У другу рубрику спадају производи, које Енглеске може сама да производи по јефтиним ценама, али чија је производња угрожена континенталном конкуренцијом. Овде спадају нарочито: кромпир, поврће и воће. У главном, потреба се може покрити домаћом производњом. Увоз ових производа је увоз луксузне робе, који обично долази кратко време пре него што доспевају домаћи производи. Комисија предлаже велике царине, што је већ делом провизорно остварено у децембарској царинској новели. За неке од ових производа она предвиђа чак забрану увоза, чему треба приступити чим се Енглеска ослободи својих обавеза из трговинских уговора.

3) Трећа рубрика садржи производе, које Енглеска сама јефтино производи, али до сада увек у недовољном опсегу. Овде се мора проширити производња, колико то допуштају природни услови. У ову рубрику спадају у главном месо, живинарство и млечни производи. Производња свиња и живинарства може се у Енглеској лако повећати. Зато би морале царине на шунке, пилиће и јаја да буду тако високе, да би се изазвало повећање производње. За остало месо и млечне производе не постоје повољни услови. Предлажу се увозне царине и слободна трговина са доминијама.

пвеаизвенаааежтеиаа

Pr IE EO O II II OE (ТЕНК

Када би забрана. увоза била сретство за оживљење ·нагедије | родне привреде, онда је си-

гурно да за 24. часа не би „аннвиттаеектанткесесинисисЕити | (идо више привредне кризе. Све би државе забраниле увоз, Ми не желимо више да понављамо доказивање о потреби увоза. Доста је да улозо-

Пети чин аустриске тра-