Народно благостање

Страна 254.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 16 _

бели по 4.— дин., полубели 3.50, црни 3— динара. — На концу 1931 године Загреб је имао 5.233 занатлије, 7.510 прописно пријављених помоћника и 2.129 шегрта. — Народно и индустријско веће Сједињених америчких држава поновно је изабрало г. С. Д. Александера за дописног члана из Југославије за нови период од три године.

КОЊУНКТУР

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. АПРИЛА |

4932. ГОДИНЕ

У стању Народне банке од 8. о. м. оптицај новчаница је повећан за округло 100 миливна на 4923.5 милисна динара и то као последица следећих промена: менични кредити су порасли за 9.3 милиона на 1937.3 милиона ; (ломбард смањен за 562 хиљаде на 252.9 милиона). Привремени аванси државној

У милионима динара

= са =- урне РЕНЕ са 31. ХИ |31. Х1 | 22. Ш ЗА 8. VI AKTMBA 1930 1931 1932 1932 1932 Подлога : зл. у касама и на стр,||1202 4 1758.4) 1762.3! 1762.5| 1762.8 новч. у страној монети 6.3 10 12 1.6

девизе .· . 631.9] 332.0) 205.1) 191.0) 191.2

Укупно | 1834.4 2096.8| 1969.4 1954.8| 1955,7 Девизе које не улазе у подлоју • U - - 864! 86,3 83.9. 83.8 Кован новац: униклу . 4. 38.8) 43.9) 4471) 45.2 Демонетизирано сребро 33.9) 33,9! 330) · 33.9 Зајмови;

. 1433.7j| 1965.6| 1923.1| 1928.0)| 1937.3 на хартије од вредн. 203.4 287.2 261.3] 253.4|] 252.9

Укупно 1637.1| 2252.8) 2184,4) 2181.4) 2190.3

Хартије од вредности 214. 27.4} 274) 214 Ранији аванси Држави 4020.7) 1799.2) 1802.6) 1802.7| 1802.9

Привремени аванси Глав.

на менице '

ONO

Вредности рез. фонда 11:81 19:21 19:39:53 Вредности ост. фондова 2.9 2.9 2,9 2.9 Непокретности, завод за

израду новч. и намешта 145.0] 148.0) 148,7| 149.0

Разна актива . . .. 219, 40.0) 41,3! 464 ПАСИВА

Капитал - . |. 180.0! 180:0| 180.0! 180.0

Резервни фонд ,.. 8271) 854 85.4 86,8

Остали фондови . . ||. 4.2 4,4 4,4 4.4

Новчанице у оптицају 5396,.5) 5172.2) 4750.9] 4823.61 4923.5

Обавезе по виђењу: потраживање Државе 59,3]. 29,3 68.2 8.6 8,4 жиро-рачуни . .. 667.2] 326,3! 4649) 460.2) 403,8

разни рачуни | 195.6) 60,9) 339) 26,3! 245 Укупно . 922.1| 416.5| 567.1| 495.1| 436,7

Обавезе са роком . , 681.1! 1200.6) 1173.6) 1155,7 Разна пасива . . .. 46.4' 669: 75.9 79.8 Оптицај и обав. по виђ. ||6318,6 5588.7| 5318.1|5318. 7 5360 3 Укупно покриће у %/,. 29.50| 37.51! 37.03/36;:75% | 36.48 Покриће у злату “7. . 31.461 33.13!33.13%, 32,88

благајни су повећани за 13 милиона на 450 милиона динара, Обавезе по виђењу су смањене за 58.3 милидна. Од тога отпада 56.44 милиона на смањење жиро-рачуна, који износе 403.8 милисна динара. Смањене су такође банчине обавезе са роком, за 17.8 милиона на 1155.7 милиона.

Држ., Благајни . 437.0) 437.0] 450.0| ,

— Београдски пекари снизили су цене хлебу за 0.50 динара по килу. Црни хлеб ће се од сада продавати по 2.50 дин., полубели 3— а чист бели 3.50 динара.

= Комитет Друштва народа за унифицирање царинске номенклатуре поново почиње са радом 13. ов, мес. у Же| неви. Док одбор сврши ово питање, увоза неће уопште бити.

Девизни сток је ове недеље порастао за свега 208 хиљада на 191.2 милиона, а укупна подлога је порасла за 900 хиљапа на 1955.7 милиона,

Укупно покриће износи 26.48% а у злату 32.88% према 36.75% и 33.13% у прошло недељи.

BERZANSKA SITUACIJA U SVETU I KOD NAS

Pune su dve i po godine kako padaju kursevi hartija od vrednosti na Njujorškoj berzi. Dok se u literaturi još uvek govori da su 1920. i 1930. godina bile katastrofalne za papire u Ametici, dotle je u stvari tek druga polovina 1931. godine bila . prava katastrofa, kao što pokazuje donja tablica: indeks akcija

20 železničkih 30 industrijskih

datumi 'kompanija kompanija 6. januara 1931 102,21 102 10 27. јипа 1931 88,31 156,00 5. јапџага 1932 31,36 11,24 5. marta 1932 38,65 88,49 1. aprila 1932 28,53 72,18 2. aprila 1932 27,53 71,30 4. aprila 1932 27,43 71,19 5. aprila 1932 2511 68,07 6. арша 1932 29,40 66,46

| Ko posmatra sa strane tu pojavu nameće mu se pitanje, zar još nisu kursevi stigli na nulu? Nisu, ali nisu ni daleko. Najniži nivo kurseva amerikanskih papira za poslednjih 30 godina bio je 5. aprila 1932 .godine. Za 20 vrsta železničkih kompanija indeks akcija bio je 25,77 prema 102,21 od 6. j|anuara 1931. godine. Pretsednik Huver i Senat su odavna zabrinuti zbog ovoga postepenog toplienja imaovine amerikanskih , građana, koja |e išla u mnogo milijardi. Ali je najniži kurs 5. aprila izazvao veliku nervozu kod sviju odgovornih faktora. Senat je odlučio da smesta otvori anketu o uzrocima bese na berzi i Huver se s tim složio. Odmah je pozvat na saslušanje pretsednik Njujorške efektne berze i to s jednim pozivom, kome ako me bi sledovao, bio bi kažnjen. Službeni poziv |e došao | zboov toga, da bi se pretsedniku dala mogućnost da. govori, DOi što je na ranija pitanja od sfrane Senata izjavio, da mu služ| pena tajna zabranjuje svaku izjavu. Pretsednik |e imao da se ! bojavi 11. t. m. pred Senatom, a već je 8. Senat imao ођауеštenje, da na Njujorškoj berzi postoji jedna besistička grupa sa kapitalom od milijarde dolara, i u vezi sa Englezima, a sa za- · datkom, da u toj meri unese paniku na Njujorškoj berzi da se pokoleba i amerikanska valuta. Ta ie vest odmah predana javnosti i izazvala priličnu pometnju među besistima tako, da su se kursevi u subotu nešto popravili. Ali u ponedeljak je nastala ponova” besa i, što je. najglavnije, ovoga puta je ona obuhvafila ne samo akcije raznih društava već i obligacije najomiljenijih papira u Americi, Public utilities i državne papire, naročito inostrane. ] naši su papiri sakramentski oštećeni tako, da je 1% . Bler zabeležio kurs od 30 (koji u ostalom nije prvi. put). 1. Aprila 7. doneo је рапк! изЕ Т'огате уезћ, да se nalazi u teškoćama čuvena amerikanska banka National City Bank čija. filijala u Panizu interveniše u korist dolara. Vest je bila senza-