Народно благостање
16. април - 1932.
Ми смо већ у једном од ранијих чланака, казали, да је специјалан мораторијум један курентан правни институт, који постоји у свима земљама и од кога бе свакодневно чини употреба. — премда не носи увек то име. И принудна нагодба, није ништа, друго него мораторијум. Министар пољопривреде је указао на ту сличност између сељачког мораторијума, и принудне нагодбе речима, да, за све привредне редове постоји могућност олакшања, од терета дутова, па је морају имати и сељаци. али је ради прецизирања појмова потреба, да се истакне истовремено и разлика, између принудне натодбе и општег мораторијума : прва, се даје с пристанком већине поверилаца, а општи мораторијум по сили закона. Друго,
принудна нагодба се даје само дужнику који дође. у тешкоће, а општи мораторијум разрешава, од оба:
везе све дужнике без разлике; а никад у историји, сем може бити за време тридесетогодишње војне у Немачкој, није економско стање било у једној земљи тако, да су сви дужници били инсолвентни. Према томе ошшти мораторијум садржи извесну неправду, која, је у толико осетљивија, у колико је већи број " солвентних дужника њиме заштићен. У тим случајевима, свет више не осећа општи мораторијум као меру коју захтева национални интерес, већ као једну неправду или насиље над повериоцима.
Не треба заборавити на, дејство мораторијума на повериоце. И како су овде у питању банке, то се долази до познатог закључка да, се интереси једног друштвеног реда жртвују другом. И о томе је било говора у Народној скупштини. О једне стране је истакнуто да ће банке евентуално угрожене сељачким мораторијумом добити такође заштиту у виду специјалног мораторијума, о коме смо ошширно говорили у претпрошлом броју „Мароднот Блатостања . Али при том треба имати у виду да мораторијум код банака значи често неповратну ликвидацију, док код сељака то није случај. Пошто је Удружење војвођанских банака у своме меморандуму, а исто тако и све привредне ортанизације пристале на мораторијум, то ми можемо претпоставити, да, се сматра да сељачки мораторијум неће имати рђаво дејство на, банке. Кад су задовољне све банке, онда је сељачки мораторијум, у колико су у питању за интересовани, потпуно у реду. То је нарочито истак= нуто у Народној скушштини, .
Ми пак сматрамо да ствар није тако проста, и ако сматрамо да је тешко било за сада поћи другим путем. Увођењем сељачког мораторијума ствара се у нашој народној привреди стање, које се у медецинској патологији назива компликацијом. Јечење једне болести погоршава, стање друге. Наше банке још увек болују, улози се још увек извлаче, као што је то лепо истакао Министар пољопривреде. Оељачки мораторијум може да буде паихолошки повод ва, појачање те деструктивне тенденпије. То би била, велика, несрећа,
Иначе шестомесечни сељачки мораторијум не би довео до великих компликација код великих банака с обзиром на то, да банке у опште не предузимају егзекуцију. Штзекуција код ба-
нака, није сретство за реализирање, потраживања.
већ оруђе за пресију над дужником У нормално доба, егвекуцијом се прети дужнику, који је аљкав на плаћању или који нема новаца, али који може наћи кредит на другој страни. Етвекуција се у 'оп-
ште не предузима онда, кад се има, уверење да дуж-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 245
"ник није у стању да плати, нити може нади кредит
на другој страни. У том случају поверилац прави добру мину уз рђаву игру и подржава дужника ДО бољих времена. Па кад иначе фактички He постоје етвекуције, онда етзекутивни моражоријум неће донети никакве промене. Ето збот тога сматрамо МИ, да, би један привремени мораторијум на сељачке дутове могао да се поднесе и ако је, као што рекосмо, мораторијум сам по себи страшна ствар. Али колико ће компликација мораторијума, са кризом поверења да погорша болесно стање наших банака, питање је, на које не можемо дати одговор. Ми се бојимо да неће озакоњење овог пројекта бити почетак, серије закона, и мера на, које се данас не мисли, али које се у кратком времену могу показати неизбежним. |
IV. Остали важни прописи у пројекту
Трећи пројекат салржи поред прошиса о егаекутивном мораторијуму и специјалног мораторијума, за банке (у истој редакцији, у каквој је био пројекат закона, о максимирању камате) још и неке одредбе, које нису неопходно потребне. Али пре тота да истакнемо једну чудновату измену према ранијем пројекту. У првобитном пројекту заштита се односила, само на вемљораднике, који имају максимум 30 хектара зиратне земље, односно 60 хектара у задрузи. У трећем пројекту је максимум подигнут на 75 односно 150 хектара. Значи, да, се не жели више да, штити само сељак, већ и земљорадник у опште; јер 75 хектара односно 150 хектара зиратне земље трема данашњем стању претставља код нас највећи посед. Велепоседници се нису задуживали код приватних зеленаша, ни код малих банака које наплаћују високу камату. Онај који има 75 хектара, зиратне земље сматрао се од увек за, врло солвентног и мотао је добити кредита код највећих кредитних установа.
Исто је тако задржан пропис, по коме се изузимају испод удара сељачког мораторијума, државни и државом гарантовани, бановински, облаони и општински кредитни заводи, Народна банка и Аграрна банка, Казано је, да су те установе давале
редите сељацима под мното повољнијим условима, и даље, да постоји могућност, да држава, односно бановине, односно ошштине утичу на. њих, да благо поступе према дужницима. Кад би трећи пројекат имао за циљ редуктију камате или главнице, онда би се могла поставити разлика између завода, који су давали јефтине и који су давали скупе кредите. Али кад је у питању само мораторијум, онда, је сасвим споредна ствар под каквим су условима, они давали кредите. А што се тиче тврђења, да се на њих може утицати да буду милостиви према сељадима, оно се може да, посматра, правно и практично. Шравно, интервенција је немогућна, јер су све те установе мање више независне према, политичкој јединиши, којој економски припадају. Практично пак постоји могућност, да држава без закона, издејствује код наших великих приватних банака, благо посту-
пање према дужницима, Према томе није потребно
васпоставити торњу разлику, која, оставља код сва-
ког објективног човека, утисак. једне неправедне класификације новчаних установа. у земљи.
На крају да истакнемо да, 5 2. садржи одредбу са којом се никако не можемо да, сложимо. По њему се ниште све иввршене јавне продаје после 19. марта