Народно благостање

23. април 1932,

MH, Analiza banovinskih izdataka po grupama |

77 Ра bi se dobila jasnija slika o finansiranju banovina grupisali smo u donjoj tabeli sve banovinske pti-| hode i iri glavne vrste: 1) banovinske dažbine, koje. pretstavljaju stvarno opterećenje naroda a koje зе за-| stoje iz prireza ma državni neposredni porez, u 12765nim banovinama iz cesitnog i zdravsivemnog DpDrireza, trošarine, taksa i banovinsicih poreza, kao Što sl otkup, kuluka, porez na samorodne loze i za vanredno isko-! O puteva; 2) državna pomoć i 2) svi ostali, banovinski prihodi — od preduzeća, poljoprivrednih. imanja, zgrada, rasadnika, bolnica i drugih ustanova. i tako dalje.

Raspodeljeni na tri pomenute grupe izvori. bano-! vinskih prihoda u 1932/33 god. izgledaju ovako.

Ostali.

Banovine Od dažbina Državna Ukupno pomoć prihodi | 1. Vardarska 38.006.218 5.600.000 10.313.074 53.919.202. | 2. Vrbaska 14.955.000 16.145.234 5.410.075 36.410.309 3. Dravska 103.900.000 — 43,552.142 147.452.142 | 4. Drinska 43.400.000 10.510.000 33.250.545 87.169.545 5. Dunavska 109.8300:000 — 55.199.032 164.999.032 ! 6. Zetska 18.000.000 32.464.665 7.688.763 58.243.426 ; 7. Мотаузка 20.768.000 16.663.321 11.868.679 49.300.000 | 8. Primorska 18.100.000 20.000.000 7.959.161 46.059.161 | 9. Savska 129.080.000 5.000.000 66.465.000 200.545.000 | | Svega 495.099.218 106.383.218 241.715.471 844.097.907. u 193132 g. 521.961.798 236.99.144 256.280.663 1,015.151.005

Analizirajući prednje cifre vidimo, da je gro ba-, novinskih prihoda u 1932/33 godini, oko 59%. и vidu. dažbina i da je izvršeno veliko Smanjenje državne ĐO-

RR BO

В. Бајкић

СЛУЧАЈ ГОСПОЂЕ АНО

Париски листови од 8. т. м. по подне донели су сензациону вест да је париска полиција извршила преметачину у уредништву недељног часописа „Рогсез“ и дневника „|е5 зестез дез Фепх“, да је узаптила последњи број првога, покупивши разна документа, и да је уредницу, госпођу Ано одвела у затвор Сен Лазар, у коме је она провела раније више од годину дана и одакле је успела да се ослободи протекцијом својих поверилаца, које је жестоко оштетила, и енергичним штрајком глађу. У исто време је саопштено, да је гај корак учињен због тога, што се сумња да је госпођа Ано на недопуштен начин дошла до једног тајног документа, који треба да је у фијоци Министра финансија, г. Фландена.

Госпођа Ано је добро позната и нашим читаоцима по њезином раду. Она је била довела до савршенства посао, који се увелико практикује већ деценијама у Француској и који је неоспорно рак рана у француском привредном животу: спајање у једну руку финансиског новинарства и спекулације на берзи. Госпођа Ано је имала своју банку и свој финансиски лист Газет ди фран. Последњим је вршила пропаганљду за своју банку и то са врло много успеха, пошто је много десетина милиона туђег новца била накупила и стварала штимунг за успешно вођење берзанске спекулације. Са осталим банкарским берзанским светом париским она не само да није показивала никакве солидарности, већ напротив неограничену нетрпељивост, која је допринела да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

рана 261

moći. Po budžetu za 1931/32 g. bila je Вита dižovna

| dotacija bogatoi Dunavskoj banovini, a ovoga puta joj

| se pridružila druga bogata banovina — Dravska. Pri restrikciji državne pomoći ostalim banovinama: vodile se računa o njihovoj ekonomskoj i finansijskoj. snazi.

Sa gledišta zdrave tinansijske politike vrlo je teško sa apsolutnom sigurnošću potvrditi koji je. način.fihansiranja samoupravnih tela, napose banovina, najbolji. Da li je racionalnije skraćivati njima dotacije ::po:državnom budžetu s tim, da same banovine u celini pronalaze poreske i druge izvore prihoda za pokriće:"syo= · jih potreba, vodeći računa o lokalnim privrednim: i | nansijskm prilikama ili naprotiv valja ostaviti. državnoj vlasti svu brigu o ravnomernom i pravednom :6porezo= vanju građana cele zemlje dotirajući iz svojih sredstava ekonomski i finansijski slabija samoupravna ela. Do sada se, kako ___ pribegavaio 0 567 zbog pasi ivnih krajev )

Redovni O prirez na državne obojena

oreze po novim budžetima varira između 15% ПА ·паузка) i 35% (Dravska banovina). : |

Opterećenje banovinskim dažbinama, koje dolaži | prosečno na jednog stanovnika, uzeto za celu zemlju, | palo |e od 38,27 dinara u 1031/32 na 29 96 dinara u | 1932/33 godini.

Kao nov izvor Danovinskih prihoda. aa je kod | sviju Danovina, izuzev Dravske, trošarina na осаши · kiselinu » kod pet taksa na kosmetiku, dok su sasvim . ukinuti porez na zgrade oslobođene neposrednih poreza „Кој! је postojao kod Dravske 'banovine, taksa ma izvoz a (bila je kod Vardarske banovine) i takša ha ' sportske utakmice (Zetska i Moravska banovina).

пате

је Наше Еапсе париски отерао њезину банку у тешкоће, а њу у затвор. Прелазећи преко перипетија њезиног бављења у затвору, прелазећи преко целога оног прљавог веша састојећег се из везе између госпође Ано и разних утицајних личности, прелазећи преко. комичних сцена“на суду, од којих је најкомичнија да повериоци траже њезино: ослобођење почињемо с тим да је она кратко време по изласку из Бапвора покренула часопис „Рогсез“.

Госпођа Ано је необична жена. Ми смо пратили пажљиво њезин рад и свакако нам је она као жена необично импоновала. Њезина енергија је редак појав у Француској; Годину дана она је лежала у постељи, из које је устала неколико дана пре но што је ухапшена — и за све то време писала је уводнике и остале ствари за свој часопис. Њезино. је знање површно, али је зато њезин стил бујан и сугестиван, Писање госпође Ано је ватрено и придобија. Она је, може бити, прва личност у француском финансијском новинарству, која је употребила стил француске револуције. Она је тиме направила револуцију у финансијском и _берзанском новинарству, па и на самој берзи. Затрована. Mpx HBOM IIpeMa JPbyJMMa KOjBH cy je CrpnamM y aHc.H чинили јој све могуће тешкоће — које је госпођа Ано потпуно заслужила — она је тим отровним пером испуњавала редове свога часописа. Он је био препун мржње, па следствено. и увреде, клевете и офанзиве у опште, како се није никад

NKC,