Народно благостање

Страна 262

срела у таквим часописима сем у револверским. Да се није знало да госпођа Ано не прима мито, да пише из личне

потребе, њезин би се лист морао ранжирати међу прве ре-,

волверске часописе у Француској.

____У прво доба њезино писање није чинило велики утисак. Прво због тога, што је тираж листа био у почетку мали и друго због тога, што су прилике на новчаном тржишту биле стабилне и отпорне. Али је она постала диктатором финансијског јавног мнења од како су у Француској избили финансиски скандали, као претеча данашње финансиске кризе. Може се мислити какав је материјал пружио "пад Устрикове банке госпођи Ано. То је био почетак. И на њезину срећу или несрећу одмах на самом почетку ислебења од стране парламентарног анкетног одбора утврђена је недопуштена веза бившег министра претседника Раула Переа, (бившег потсекретара Видала, француског амбасадора у Риму с Устриком. То је оно, преко чега је обично француска штампа или из незнања или из дисквалифирајућих разлога прелазила ћутке. Госпођа Ано, напротив, гребла је својим оштрим ноктима немилосрдно по ранама на француском јавном животу и француским финансијама.

Г-ђа Ано

Затим су дошле тешкоће многобројних подузећа а нарочито консерна Банк Насионал де Креди и њеног сина Контоар Лион Алеман. Код прве је био претседник управног одбора бивши мин. прете. Франсоа Марсал. Нишан првога реда! Затим долазе тешкоће бродарског подузећа Компани Трансатлантик, о чему смо ми опширно писали, разних електричних и металургијских подузећа, о чему смо такође опширно писали. Госпођа Ано је зашла као мародер међу те лешине или тешко болесне, не да пљачка, већ да мрцвари. Неоспорно да: је она имала потпуно право. Она је неуморно доказивала, да влада није могла дати без парламента и без великих формалности 1900 милиона франака на санирање Банк Насионал де Креди. Исто је тако указивала на неодговорност свију тих људи, који су направили толико штете француским државним финансијама и француском штедиши. Она је све већем броју утицајних људи стварала несане ноћи. А када је пре неколико месеца Банк де лИнион Паризиен, друга велика пословна банка у Паризу, дошла у тешкоће (која је санирана интервенцијом Сосиете Женерал де Белжик, као што смо ми то своједобно јавили), онда је госпођа Ано својим вехементним и страшним писањем неоспорно утицала на курс њезиних акција. А кад је француска влада дала зајам од: 350: милиона франака. Мађарској и почела да преговара

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

са Чехословачком за зајам од 600 милиона франака, онда је госпођа Ано довикнула: „Цела је влада у служби једног јединог човека, Шнајдера из Крезо-а, главног проузроковача светског рата. Јер Мађарској се даје зајам због тога, да могу да се подрже његове банке и његова: подузећа у Мађарској, а зајам Чехословачкој у ствари намењен је Шнајдеру и компанији ради одржавања у животу огромног подузећа за наоружање Шкода, чије гкције у већини има он у рукама.“

Прва париска пословна банка Банк де Џари е де Џеи-Ба,

чији је члан управног одбора Шнајдер, претстављена је као обичан агент Шнајдеровог холдинга Инион Финансијер Еуропен, што је неповољно утицало на курс њезиних акција.

У некрологу Кригеровом ми смо напоменули већ да је на годину дана пре његовога пада госпођа Ано писала против њега и прорицала огромне губитке француског народа на његовим хартијама. Њено се пророчанство испунило. Француски народ губи преко милијарду и по франака на Кригеру Ни гђа. Ано није знала оно, што данас цео свет зна, а што тада нису знали ни најдовитљивији банкари. Она је писала на памет, гоњена једном невероватном ксенофобијом. Госпођа Ано је прва прокламовала да се никакав стран папир не сме припустити на француско новчано тржиште и да се ни једна пара француског новца не сме дати иностранству; ни државама ни приватницима. Из истих разлога је сна повела страховиту кампању против великог петролејског друштва Коуа! Оаесп и нанела страховите штете његовим папирима у Француској. Има и других страних папира на Париској берзи и против њих је она писала, али против Кригера и сер Хенри Детердинга, генералног директора Роајал Дуч-а, писање је било страховито. Колико је она ималг штетног дејства на поменуту компанију, најбољи је доказ изјава, коју је неки дан учинио сер Хенри Детердинг и којг тласи :

Мене прогоне две године, и на мој рачун шире се не-

обичне гласине. Сваки зна да је у Паризу и Берлину орга-_

низована једна група продаваоца са сврхом да изазову пад међународних вредности. Овај синдикат почиње да продаје а аесошуег, затим шири лажне вести, које, и ако су демантовале, имају за ефекат да депримирају тржиште, Огромне користи од тога имају бесисти.

Ја знам да мене Руси мрзе и да је њихов циљ да ме дискредитују. Ове вести биле би смешне, када не би њихова последица били велики губици капиталиста и индиректно друштва, коме сам ја претседник. Мменпа руских агената у Паризу и Берлину су позната. Било би потребно да се открије њихов рад и да се демаскирају, и ја сам сретан што то могу да урадим.“

Исто је толико нашкодила она својим писањем режиму г. А. Тардје-а. У свакоме броју је она нападала r. Фландена, министра. финансија, као упропаститеља француских државних финансија и расипника државних пара за рачун г. А. Тардје-а и његове групе. Јасно је било да је то писање морало да има дејства на односну групу приликом избора.

Кад је по други пут ухапшена госпођа. Ано, дат је комунике, као што рекосмо, да је под сумњом, да је украла тајни документ. Тај документ, који је она наговестила у броју онога дана, кад је ухапшена, треба да садржи доказ о томе, да је она била у вези са непријатељима, а специјално са Совјетима и, изгледа, Немцима. То исто наглашава и сер Хенрр Детердинг у свом извештају, у коме најављује, да је вољан да дође да сведочи против ње. Сутра. дан по њезином хапшењу, било је париских листова, који су протестовали про: тив акта полиције као противуставног. Дознало се, да је тај тајни документ у ствари извештај полиције, у коме се тврде те њезине везе, али који је поручен и претставља орди-

нарни пак.

ЈЕ i