Народно благостање
В. Бајкић
— Поводом измена и допуна.
Са последње: збора акционара Азрарне банке. —
Закона о
Страна 275
АВА. АКЦИОНАРА _ .
Атрарној банци од 5
| дец. 1931. год. —
_ "Закон од 5. децембра 1931. 1од,
— Шта да се ради 2 .
1. Са последњег збора акционара Аграрне банке _ " Недељни часопис „Земљорадничка задруга од 24. априла т. г. доноси под насловом „Члан 28 закона о Паб“, говор који је одржао т. Живота, Лазаревић, претседник Савеза занатлијских кредитних задруга на годишњој скупштини Привилеговане Аграрне банке, а који се завршава следећим речима: „Ирема. свему горе изложеном ја молим збор акционара, да управи стави у дужност да наше законски стечено право, које нам је неправично одузето, поново успостави да. не бисмо морали ићи даље, ако не другаче, и до највишег места, да би нам се повратило наше право незаконито нам одузето“.
Г. Лазаревић мисли овде на измену чл. 28 дакона о Аграрној банци, по коме сада тек сто акција дају право на, један глас. O истом питању смо и ми намеравали да пишемо. Али пре но што изнесемо наше гледиште пренећемо из поменутог часописа најважнија места из говора т. Лазаревића.
„Чланом 80 Закона о Аграрној банци је предвиђено „да се одредбе од чл. 1 до 46 могу изменити само закључком збора акционара саобразно прописима, чл. 31, став 2 и 3, чл. 16 став 1 и 2, И чл. 43—46. Према томе излази да се чл. 28 који говори колико акција дају један глас, не може изменити на други начин до одлуком акционара. Са обзиром на наведене законске прописе другојаче се поступање не може ни замислити. Акционари ПАБ уписујући акције склапали су уговор са државом и осталим акпионарима, чије су се одредбе налазиле у Закону о ПАБ. Споредно је што ву само претстав-
ници државе написали тај уговор. Главно је да има:
сагласности воље, а уговор се не може заменити без пристанка његових саутоворача, То је, господо, познато не само правницима већ и лајицима, Радити супротно значило би рушити правни поредак, основ једне цивилизоване државе. То би значило огласити као принцип да законодавац може да, измени све постојеће правне односе, да може лишавати права, и својине једне у корист других, да једно акционарско друштво у будуће има припадати само том и том лицу, иако је досад, припадало GeBброју акционара, и т. д. Без важности је да ли је др-
жава, бановина или општина једна од сауговорача.
Оне се у овом случају појављују као приватне и моралне личности 4 не као јавна, тела,
Међутим, иако ствари тако стоје, наш је законодавац изменио чл. 28 зак. о ПАБ без обзира што га, је могао изменити само збор акционара. Нас чуди како су људи, који су на челу ПАБ, могли да приме такву измену, и како нису сматрали за, потребно да ту измену ни једном једином речју помену у свом HOBOTUTAJV. _
Једина, могућност да, се овај чл. 28 измени без питања акционара била је да се акционари обе-
штете, као што се то чини у случајевима експро-|пријације, пошто је у овом конкретном случају ив-
јакпионара који немају
|ђутим тако се није поступало.
вршена стварно експропријација права свих оннх : 100 акција а имају 10 и више комада, како је то Зак ом предвиђено. Ме"да, ли је тај поступак надлежног министра законит, остављам Г.Г. правницима, члановима Управе и акционарима, да цене, као и свима оним људима који још имају оно што Енглези називају „комон сенс“, т. ј: природан, здрав разум. Није без интереса, истаћи да су овом изменом чл. 28 погођени, ја мислим да нећу претерати ако кажем, стотину хиљада акционара... дар то треба да буде награда, господо чланови управе, тим људима, што су тако схватили своју дужност и одазвали се позиву и племе узвишеног Владаоца и Његове владе“
Hi, Закон од 5 децембра 1931 год.
Ради се о једном правном питању, које има и своју моралну страну. Г. Лазаревић, и ако није правник, говорио је не само о моралној већ и правној страни са врло много разумевања. Он је довољно обравложио свој захтев за измену закона, Потпуно свестан тога да је законодавна власт суверена, да се њезини акти не могу да оборе, он је ставио у изглед сретства, која немају карактер правнога лека, Он рачуна на увиђавност законодавног фактора, која ће, кад му се буде спровела жеља збора акционара, бити довољна ва враћање укинутих одредаба Закона о Аграрној банци у status дио“апје. Међутим он је остао у мањини. Њетов предлог није прихваћен.
Ми сматрамо да постоји правни лек против горње неправде, независно од- воље законодавних | фактора а то желимо да изложимо у овом чланку.
Априла, 16. 1929 године. потписан је дакон о Привилегованој Атрарној банци, чији члан 1 гласи:
„Привилегована Атрарна Банка је акционарско друштво основано у циљу да повољним кредитом помаже пољопривреду и привреду (пољопривредника) уопште“. Привилегована аграрна банка је дакле акционарско друштво, а ово је правно лице формирано од физичких лица на основу друштвеног уговора, (статута), који испуњава све законом прописане услове о акпионарском друштву“) Акционађрско. друштво постаје код нас нормално протоколисањем од стране надлежног суда, по претходном
одобрењу статута од стране надлежне политичке власти. Привилегована аграрна банка није тако по“ стала. У место прописног броја оснивача држава, је
у виду закона објавила њезине статуте и позвала на упис акција, Ати-тојни најмање не мења њезину правну природу. Акционарско друштво се рађа у
ствари протоколанијом код суда. Ове ттре тога, извеmene радње су претходне, техничке. Закон је овде
поставио државу на место прописаног броја оснивача. Али је главно, да је у судски протокол уведена
1) Staub's Komentar des, Handelsgesetzbuches стр. 773,
итој иницијативи нашег ·