Народно благостање

Страна 276 а

Привилегована аграрна банка као акционарско друштво, како то предвиђа, члан. 1 Закона о њој. По тебрији о акционарском' друштву, дру“

штвени уговор (статуту мења само збор акционара,

као суверени орган. Исти принцип треба применити и на Аграрну банку. Члан 80 њезиног статута гласи, да сб може закључком збора акционара да

мења статут, (отсек 1. Закона, чл. 1 до 47 закључно), | 79Д. б _ i |може гласати на, збору акционара Атрарне банке, а

изузев прописе чл. 10 циљу друштва, затим 11 0 по-

словима, банчиним, чл. 12 ст. 2 о потреби одобрења |

правилника И чл. 15 о броју чланова управног одбора и њиховог постављења. Као што видимо закон о Аграрној банци изрично прописује да статут од 1 до 47 члана може мењати збор акдионара. Остали се чланови закона о Аграрној банци, наравно са, торња четири изузетка, могу мењати законом.

Потпуно противно том пропису Закон од 5 децембра прошле године мења чланове 11, 16, 26, 27, 28, 29, з9 и 56.

Основно је правно начело да доцнији закон мења ранији. Значи да је Закон од 5 децембра, начелно мотао та унесе измене и допуне у дакон о Аграрној банци. Али, ако би се тим законом требало да, унесу измене и допуне у самом статуту (чл. 1—46), онда, би наравно прво требало изменити чл. 80 (OCтављајући при том на страну питање, да ли је то допуштено или не), по коме се статути мењају збором акционара, Закон од 5 децембра није то сматрао за потребно. Он је прешао преко чл. 80 и изменио извесне одредбе друштвеног уговора (статута) Атрарне банке. Законодавцу није сметала противречност у новом измењеном закону, он доноси самостално измене у статуту, а оставља за све то време да важи и даље пропис, по коме се статутарне измене врше и даље путем збора акционара. У Закону о изменама и допунама од 5 децембра није нигде кавано, да, се то овог пута чини као изузетак од принципа статуиранот у члану 80: Законодавац не само, да је потазио једну ранију законску одредбу, која третставља обавезу државе према једној групи лица, већ је шта више, нашао нарочито задовољство у томе, да остави виднога трага тој повреди државне обавезе, не бришући чл. 80 нити мењајући га.

НЕ Шта да се ради

Против оваквог рада законодавне власти нема правних срестава. Али То не значи да су лични и материјални интереси појединаца изложени самовољи законодавца.

Међу изменама и допунама од 5 децембра има и таквих, које не танлирају интересе акционара, пошто не спадају у статутарни део Закона 0 Атрарној банци. То на пр. важи за, чл. 56 г) којим се прокламује, изузетно од закона о адвокатима, привилегија Атрарне банке, да, се својим ортанима служи код суда онде, где је закон статуирао монопол адвоката. Исто важи ва, члан 56 д) којим се ниште права, привилегисаних и обезбеђених поверилаца, у корист Атрарне банке, пошто она може да прескочи њихов ранг обезбеђења, уз накнаду главнице и трогодишње камате. Те се одредбе не само не тичу акционара, већ би се чак могло рећи да су у корист Аграрне банке, па и њихову сопствену.

На супрот томе налазе се оне одредбе, које тајн– гирају интересе акционара, а међу којима су најтлавније измене чл. 27 и 28. Нова редакција прве

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

_Бр. 18

реченице члана 27 гласи: „Па збору може учествогвати сваки акционар, који има право најмање на један глас“. А нови члан; 28 гласи: „На збору даје сваких 100 акција један глас“. По дотадањем закону је сваки акционар мотао присуствовати збору акционара, дакле и онај, који је имао само једну акцију, а сваких 10 акција Cy давале право на један глас. Сад пак само онај, који има најмање 100 акција,

са учешћа, на збору искључују се сви они, који имају мање од 106 акција. Повређена су дакле два, права, акционара: право учешћа на збору оних, који имају мање од 100 акција и право гласа.

| Акционарско друштво је једна скупина, један велики ортаклук од неограниченог броја ортака, чија се воља може изражавати технички само путем већине. Правно лице би било потпуно имобиливирано, кад би се за изражавање његове воље тражио пристанак свију чланова. Али допуштајући принцип већине теорија, па, и законодавства о акционарском друштву, наслања" се на принципе меродавне за јавно-правна тела, гарантује мањини и појединим акционарима извесна неповредива права, која. би најтравилније било назвати уставним правима. То су права, која им ни већина акционара, која иначе суверено управља, друштвом не може да ускрати. 10 су т. вв. друштвена суверена права (Сезе већа сће Herrschaftsrechte), права управљања друштвом, утицања, на, судбину његову.

Основно начело акционарског права је, да акционари своја права, активирају само на збору, ради употребе свог права на управљање и утицање на судбину друштва. Акпионару су дата права учешћа |на збору и гласање. Поред. дивиденде, која претставља материјално уставно право акционара. у чешће на збору и гласање претстављају два, најосновнија, уставна права акционара, два. суверена друштвена, права, која би у модерној држави одговарала нетрикосновености личности и приватне својине. У понеким законима. (па и код нас) условљено је право гласа извесним бројем акција. То је скроз противно основним начелима акционарског права. Премда и по нашим законима право присуства, на збору има. сваки акционар без обвира на број акција, Немачки закон о акционарским друштвима, најмодернији и најнапреднији, прокламује у Š 259 да свака акција даје право на глас и да се право гласања, врши према, броју акција. Наравно да могу акционари приликом састава друштвеног уговора одн. статута да се споравумеју и да одреде минималан број акција, ради формирања права гласа, као што је код нас случај. Али би много боље било, кад он се: и при изради статута одустало од тога и остало при принципу, да свака акција даје право на глас, при чему наравно није забрањено, да се статутом максимпра број гласова, које може имати један акционаћ. Ето то је право акционара повредио закон од 5 депембра. 1931 године. Као што је г. Лазаревић истакао у горе цитираном говору, акционара са сто и више акција има 1089, на укупан број акционара од 191.396. Значи да, је искључено са учествовања при решавању у Аграрној банци 99,16% свију акционара. Значи, да, је установљена диктатура, која не износи ни 1% (0,84%). Овако стање не налази се ни у оним „вемљама, у којим постоји систем т. зв. плуралних. „акција. | о Ми се овде нећемо упуштати у питање мотива