Народно благостање

30. април 1932. " НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 271 овакве реформе. То може свак да погоди. Човеку је рима за привилегију, коју им је донео закон. Али урођено, да не трпи критику ни онда, када му радјони, који не желе да продаду своје акције имају уопште не може да издржи критику. право на тужбу против државе за прикраћена им За нас је овде тлавно, како ће акционари, чија права. Наравно да ће суд имали тешкоћа при просу права, ускраћена горњим законом, да дођу поново | цени накнаде штете, која је њима тиме проузрокодо својих права. По себи се разуме да је један велики |вана, али проблем није нерешив. И због тога, сомаброј малих акционара после ове измене продао своје |трамо, да прикраћени акционари, који се нису већ акције. Тако се вамо може да. објасни велика. навала ,отресли акција Аграрне банке, као што су мудри то акција Аграрне банке на берзу и пад њезиног курса |вед одавно учинили, треба да подивну тужбу против ва, нечувено нивак ниво (премда сматрамо да процес |државе за накнаду штете и повреду њихових права

још није завршен). То је накнада великим акциона- |нанесену им Законом од 5 денембра, 1981 тод.

KRIGER 1 МАЧА !

Povodom teškoća, u kojim se nalazi Krigerov konsern, doneli su neki naši listovi podatke o odnosu naše države prema tome konsernu sa komentarom, koji, po našem mišljenju, nije tačan. Kako je mali broj ljudi, koji poznaje ugovor između naše države i Krigerovog 'konserna, a koji je objavljen u vidu jednoga zakona, to

smatramo, da je potrebno da damo „obaveštenja па.

osnovu kojih se može da stvori pravilan sud, i iz čega će se videti, da naši interesi nisu ni u koliko ugroženi, та како зе završila kriza Krigerovog Ккопзегпа.

Novembra 22 1928 godine polipisan je „Хакоп о 6.'/, S-tnom monopolskom zajmu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 22 miliona dolara i o. ustupanju prava prodaje žižica”. Kao što vidimo, ugovor obuhvata dve razne materije, između kojih postoji prvobitno i poslovno veza, ali koji su pravnički potpuno nezavisni jedan od drugoga, kao što ćemo videfi maločas. Ugovor je zaključen sa Svenska Tandsticks Aktiebolaget koju je zastupao .g. Valter Alstrem, a našu državu 2. Dr. Niko Subotić, tadanji ministar finansija. U ugovoru se švedski saugovorač naziva krafko Stab.

Naša država ustupa Stabu na 30 godina. isključivo pravo prodaje žižica u našoj zemlji. Iskorišćavanje toga prava Stab može preneti na drugu koju organizaciju, ali ova može da deluje pod Stabovom odgovornošću. Stab je stvorio. društvo ad hoc „Jugoslovensko društvo

žižica”, ali je on primio punu odgovornost za svoga mandatora. Žižice moraju biti domaći proizvod (sem, nekoliko izuzetaka). Postojeće fabrike stekle su pravo

za vreme trajanja toga ugovora, da u granicama kontingenata, po kojima liferuju žižice Upravi monopola, prodaju koncesionaru Stabu, ili njegovom mandatoru, žižice po utvrđenoj ceni od 21 paru po kutiji, (koja će imati 95—65 žižica). U smislu tog isključivog prava prodaje žižica vlada se obavezuje, da neće sama proizvoditi ni žižice, ni poluprerađevine, ni upaljače, ni kamen.za paljenje, i u isto vreme „da. će sprečiti svaku privatnu proizvodnju tih artikala kao i da će zabraniti uvOz, izuzev za „koncesionara u slučajevima naročito, predviđenim ugovorom. Isto se tako vlada obavezala da ne podiže sama i da zabrani javnopravnim „telima podizanje javnih novih dažbina u ma. kojoj formi, bilo, koje bi pogađale bilo industriju:žižica, bilo- prodaju.

dao što rekosmo, isti ugovor obuhvata i poznafi

Švedski zajam od 22 miliona dolara pod neobično povolinm uslovima po mas. Kamafna stopa iznosi ciglo

godine). Dotle se ima plaćati samo kamata i to šesto' mesečno 1. jula i 1. decembra. Stab je preuzeo naš za-

|jam po emisionom kursu od 90. Naša država mu je

dala nekoliko obligacija glasećih na donosioca. One su oslobođene od svakog poreza, a dižava |e dužna ma zahtev Staba da te globalne obligacije zameni sitnim, koje ne mogu biti manje od 500 dolara i koje će glasiti na donosioca i kojima se može trgovati na berzi. Zajam je garantovan prihodima Samostalne monopolske uprave a i svima budžetskim prihodima. U isto vreme Stab ima pravo, da se naplati iz.onih suma, koje je dužan da plaća državi — za slučaj da država ne odgovara svojim obavezama.

Као 510 12 gornjeg izlaganja vidimo, ugovor predviđa tri taktora u moriopolu žižica: državu, Stab i postojeće Tabrike žižica. Naša je država prilikom ugova-– ranja. sa Stabom sasvim mudro obezbedila kontingente našim postojećim fabrikama аса tako, da ih Stab, i kad bi hteo, nikad ne bi mogao mimoići. Prema tekstu ugovora kontingenti se fabrikama ne mogu oduzeti. Nova bi se fabrika mogla zaposliti — a nju može samo podizati Stab ako bi potrošnja žižica porasla preko kontingenata od.1928 godine, kad je zaključen ugovor.

Isto je tako ugovor utvrdio tačnu participaciju svakog faktora u ukupnoj prodajnoj ceni žižica. Ova je „ufvrđena na 1. dinar, a mora Imafi 55—65 žižica.: Od toga pripada državi naime monopolske takse 0,66 dinara (prema najnovijoj odluci Monopolske uprave taksa iznosi 1,1 para od žižice). Fabrikama mora Stab platiti 21 paru po kutiji, što čini svega 0,87 dinara. Stabu ostaje 13 para, ali od toga 7 para ide na velikoprodavce (2 pare) i maloprodavce (5 para), tako. da Stabu ostaje bruto za ceo njegov posao 6 para po kutiji. Ne može se

teći.da je zarada velika. To je u ostalom pokazalo i „dosadanje iskustvo. То se može vrlo lako izračunati, pošto se zna tačno koliki se broj kutija godišnje proda, (premda to iznosi bruto prinos društva za prodaju Ži„žica — od čega treba odbiti sve troškove).

„Po našem mišljenju zarada obezbeđena Stabu ne pripada u gigantske, dobiti kako se to ovde onde tvrdi код ljudi koji ne poznaju ugovor.

·Sasvim drugojačije stoji stvar sa fabrikama žižica. Njima je obezbeđena cena od 21 pare po kutiji. Istina, „ta. se cena mora.da,menja u svakom slučaju, ako se cene „glavnih proizvodnih. elemenata promene najmanje za „10% na više ili na niže, ali relativno cena od kutije

6'/,%, a otplata će se izvršiti tek. posle 30 godine (1958 |. озтаје перготепјепа па bazi od 21 pare za sve vreme