Народно благостање

Страна 218 |" НАРОДНО trajanja ugovora. Nama je nepoznata kalkulacija tabrikacije žižica. Venjemo da je cena, koja je u ostalom indentična sa cenom, koj polska uprava, zadovoljavajuća, Mi ne znamo u kome je stanju bila tehnika proizvodnje palidryaca u trenutku zaključenja ugovora. Ako je toj industriji Omogućeno racionaliziranje i smanjenje troškova, onda je

lako mogućno, да је и оуот игомоги industrija bolje

prošla, nego sam koncesionar Za prodaju žižica.

Pita se kakve su sve mogućnosti u slučaju likvidacije Krigerovog konserna. Pre·toga moramo да паpomenemo da je prema svima vestima iz Štokholma i drugih velikih gradova situacija koncesionara Staba odlična, da se ona najbolje drži prema svima članovima Krigerovog konsera i da švedska vlada ne namerava da pusti da to društvo likvidira. Ne treba zaboraviti, da je ono nosilac većeg broja sličnih koncesija u razZnim zemljama i da kapitalizirane te koncesije pretstavljaju ogromnu vrednost. Više je no očigledno, da ni švedska vlada ni poverioci neće dopustiti da likvidira Stab već i zbog toga da ne dopusti ni razgovor O t0mče, da li bi njezinom likvidacijom prestala prava čiji je ona nosilac. Mi držimo, da na tu kombinaciju ne treba ni pomišljati, jer, kao što Tekosmo, to poverioci neće dopustiti. Prema tome imamo da računamo s lim, da će Stab da funkcionira i dalje pri čemu je za nas sasvim irelevantno, ko će imati majoritet u njoj.

Kao što znamo Krigerov konsern je imao apsolutnu veđinu akcija sviju Jlabrika žižica kod nas. Mi ne znamo, gde se nalaze te akcije. Iz novina se vidi da nisu u portfelju Krigera i Tola. 1 sve što se s njima može dogoditi to je, da promene sopstvenika. Fabrike kao takve produžavaju svoj rad. Akcije glase na donosioca, a naš ugovor sa Stabom ni u koliko ne dodiruje pitanje sopstvenosti akcija pomenutih fabrika. I, 510 је najglavnije za dalju eksploataciju date koncesije, ni naimanje nije potrebno da koncesionar ima i fabrike žižica. Fabrike imaju svoja prava garantovana ugOVOrom, imaju utvrđenu cenu, po kojima je Stab obavezan da preuzima žižice bez obzira na to, kome pripada većina akcija. Poslovno sasvim je pojamno, da Stab, kao nosilac koncesije, ima računa da plati najveću cenu za akcije naših fabrika za slučaj da bi one došle do javne prodaje. Ako bi se našao neko, ko bi te akcije platio preko cene, koju bi platio Stab, posledica bi bila da bi preduzeća počela da rade bez zarade, ili sa vrlo malom zaradom. Pošto je utvrđena cena žižica, to kvota renta-

biliteta zavisi od cene akcija. A Stab kao današnji sop-

u je fabrikama plaćala Mono-|

БЛАГОСФЉАЊЕ Бр, 18 'stvenik akcija zna najbolje do koje se cene može ići * | preko koje cene prestaje razuman rentabilitet.

Ostaje treće pitanje, ono naših obligacija, koje su svojedobno date Stabu kao protivvrednost zajma od 22 miliona dolara. Ne znamo gde se te obligacije nalaze. Još manje možemo znati kakva će biti njihova sudbina u daljem razvoju prilika Krigerovog konserna.

Kao što smo otoič rekli, pravnički između koncesije za prodaju žižica i zajma ne postoji nikakva veza. Upravo njihova je veza čisto spoljna, mehanička u toliko, što su se obadve kategorije našle u istom pravnom instrumentu, hi istom ugovoru. Imalac koncesije prodaje žižica nije obavezan da ima te obligacije u svojim rukama, na protiv, on je izrično ugovorio pravo prodaje istih putem javne emisije, pošto ima pravo na sitne obligacije, koje bi putem javnog upisa otuđio. Prema tome naše obligacije mogu imati sasvim samostalnu sudbinu. Samo mi smatramo, da poverioci Krigerovog konserna meće dopustiti, da te obligacije dođu do prodaje, dogod traje depresija na svetskim elektnim berzama. To bi bilo uništavanje aktive, koja služi kao pokriće za dugovanja Krigerovog konserna. U ostalom naše obligacije su samo jedan mali deo velikog problema šta će biti sa mnogobrojnim obligacijama, koje ie konsern Krigerov na isti način uzeo od mnogobrojnih država. Sve te obligacije, bile one danas u jednim rukama, ili rasturene, pretstavljaju, sa gledišta aktive Krigerovog konserna, pa sledstveno i interesa njegovih poverilaca, jedan jedimi problem naime, hoće li se ie obligacije sve zajedno čuvati ili će se prodavati. Sve te obligacije spadaju u istu kategoriju. To su papiri onih država, Čiji se papiri klasiliciraju u drugu klasu na svetskim berzama — sa Nemačkom na čelu. Prema tome ne može se ni zamisliti da se na pijacu iznese skoro milijardu i po dolara raznih egzotičnih hartija od vrednosti. Svakako mnogo zavisi od toga, da li će se tačno vršiti služba tih papira u svima državama. Ali baš kod onih obligacija, kod kojih bi služba bila prikraćena, bilo samo transferom, 11 сејот зштошт, ипоусепје bi bilo potpuno bezizgledno, a to bi značilo pokloniti ih.

Kao Što iz svega ovoga vidimo kod Staba i u radu naših fabrika žižica mogu nastupiti eventualno personalne promene, koje ne bi ni u koliko tangirale odnos između naše države i tih saugovorača. Saugovorači će, ma koliko da menjaju sopstvenika, ostati onakvi kakvi su danas. |

вани

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Ovih dana Grčka je napustila oficijelno zlatno važenje. Odredila je kurs drahme prema funti u odnošu 3751. То Znači smanjenje finoće za 25%, prema dosađanjem odnosu koji je bio 270 do 280. Grčka je na taj način pošla putem skandinavskih država | Australije, koje 5и пеposredno posle pada funte pustile da i njihove valute panu za onoliko, za koliko i engleska funta. Stvarno, u Grčkoj već dugo ne postoji zlatno važenje. Niti je zamenjivala papirni novac za zlato, niti je mogla sprečiti pad valute daleko ispod donje zlatne tačke. U slobodnom prometu je za inostrane devize plaćano

dvostruko i više od pariteta. Kao i napuštanje zlatnog važenja

sa strane Engleske, tako su sada i·grčke mere, samo priznanje, da se zlatno važenje nije moglo više održati,

Kao i Engleska, tako očekuje sada i Grčka veliko po= bolišanje svoga privrednog stanja zbog napuštanja zlatnog važenja. Ali ovo očekivanje je posve neopravdano, kako to роkazuje jedan pogled na uzroke grčke finansijske krize. Ova dolazi od neizlečive pasivnosti bilansa plaćanja. On je pasivan u svima važnijim pozicijama. Prvo, trgovinski bilans. Grčka je po svojoj strukturi slična monokulturnim zemljama, kao što su neke države Južne Amerike. Kao i ove i ona ima samo mali broj važnijih proizvodnih grana, čije viškove može da izveze: duvan, Vino, južno voće. Ali dok prekomorske zemlje izvoze proizvode neophodno potrebne ža život (žito, meso, vunu, kalaj), dotle grčki izvozni artikli nisu neophodno potrebni. Otuda kolosalno opadanje grčkog izvoza. Međutim, uvoz je nasuprot tome, vrlo slabo reduciran. Grčka treba velike količine životnih na-

mirnica, naročito žita. Tako je došlo do toga, да je njen UVOZ,