Народно благостање

А чај 1082.

да неће погодити тржишта стоке, која су повлашћена специјалним споразумима. "

— Према подацима енолошке станице у Букову из Дунавске и Моравске бановине је извезено у марту ове године укупно 1,905.028 литара вина, (из Моравске 107.933, а Дунавске: 1,797.095 лит.). Од тога је отишло у Италију 1,564.601, Чехословачку 47.436, Пољску 12.528, и Грчку 5.291 литара. ·' -

— Мађарска народна банка дала је пристанак на компензациони уговор Југославије и Мађарске о лиферовању 500.000 метричких центи кукуруза у вредности од 5 милиона пенга из Југославије у замену за готове. фабрикате. Очекује ce да ће и економски одбор мађарског министарског савета дати повољан одговор. ' |

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Министар финансија је одобрио загребачкој општини зајам од 2 милиона динара, који је ова тражила од Министар. социјалне политике за изградњу малих станова.

ИНДУСТРИЈА

_— Komitet stručnjaka za industriju deveta, koji je sazvao ekonomski komitet Društva naroda da ispita uzroke krize u industriji drveta, doneo je odluku da ireba organizovati kontrolu uvoza i izvoza drveta u pojedinim zemljama dovodeći ih u sklad sa tražnjom na iržištima. Od naših stručnjaka u radu su učestvovali g. g. Lenarčić, Marinović i Ulmanski. Detaljan sporazum će se izraditi na konferenciji stručnjaka, koja će se održati meseca juna u Beču.

— на Сушавку је отпочела градња фабрике за импрегнирање железничких прагова. Фабрику подиже фирма К. Фуше и комп. Њезин капацитет ће бити 3.000 вагона TOJLHшње, а запослиће око 200 радника.

— 13 фабрика плина, колико их има у нашој држави, произвеле су у 1930. години 12,839.450 кубичних метара плина, | — У марту месецу 1932. године производња злата у Трансвалу достигла је рекордну цифру од 960.035 унција, према 914.012 у фебруару и 910.998 у марту прошле године. Последњих неколико година није ни у једном месецу произведено толико злата, колико у марту ове године, —

САОБРАЋАЈ

— У Енглеској се воде сада преговори између четири велика железничка друштва и испитују могућности за стварање једног заједничког водства, |

— Отворен је међународни телефонски саобраћај Сплит—Милано, Загреб—Напуљ, Затреб—Катанија, Сушак Напуљ, Сушак— Катанија, Палермо, Љубљана— Напуљ, Љубљана— Катанија, Палермо.

— 2. маја тек. године отпочео на прузи Беч—Београд— Солун.

___— Министар саобраћаја прописао је правилник о обавезном осигурању путника у аутомобилском“ промету. По њему је осигурање обавезно и оно обухвата: телесне незгоде путника, који путују редовним путничким аутобусима и сл. моторним колима, путнички пртљаг и друге предмете, које носе путници са собом и законску одговорност аутобусних подузећа за телесне штете и штете на стварима. Аутобуска подузећа ће имати право убирати од путника премије осигурања приликом продаје ВОЗНИХ карата. Формулар за уговор O. овом осигурању прописаће Министар трговине и индустрије. | А ______ —- Извоз, увоз и царински приходи у нашим морским лукама заједно са Реком и Солуном у току 1931. године био је следећи: Бар извоз 695.678 кг, увоз 2,673.457 кг, цаРински приходи 1,065.122 дин. Биоград на мору извоз 546.626 кг. и 15:57 ком. увоз 670.199' кг, царински приходи 121.642

је авионски саобраћај

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299

дин.; Дубровник 129,658.503 кг. и 73.071 ком., 134,262.453 кг., 19,659.085 дин.; Корчула 7,760.192 кг. 269.845 кг., 539.596 дин.; Котор 21,505.775 кг. и 8.416 ком., 3,238.686 кг., 5,809:720 дин.; Крк 4,719.923 кг. 636.789 кг., 118.191 дин,; Макарска 120.889 кг. 695.007 кг. 854.144 дин:: Метковић ·18,800.503 кг. 9.889.382 кг. 62,064:965 дин.; Обровац 246:846. кг. и 16.497 ком., 231.177 кг., 66.755 дин.; Паг 164.831 кг., 4,530,991 кг., 1,481.188 дин.; Преко 2,073726 кг. и 1.418 ком. 63.182 кг., 4.819 дин.; Раб 366.426 кг., 194.896 кг., 21.509 дин. Река 29.018.903 ir. 5,102719 кг. O: Солун" 112:260.23 кг, 15,000.000 кг., 4,679.769 дин.; Сплит 727,897.553 кг. и :207.003 ком.; 110,220.504 кг. 24,602.555дин.; Сушак 277,465.920 кг. и 1,601.669 ком., 121,273.858 кг., 35,800.895 дин.; Херцегнови

-1209.235. кг., 6,340.189 кг., 349.037 дин.; Шибеник 166,547.382

кг. и 11.363 ком. 15,993.033 кг. 3,731.972 динара: > 7

КОЊУНКТУРА A JB, UL O — Ноловином априла пао је број незапослених у Аустрији за 28.180 на 324.260, : | 55 — Окружни уред за осигурање радника у Љубљани израдио је графички приказ незапослених, из чега се види, да је стање чланова свих окружних уреда у држави следеће;

Бањалука — 48%. — 13.296 1.-IV.-1932. Ocek — 33% „— 19.849 1._IV.-1932. Сарајево = 33%, = 10.691 1.-IIl.-1932. Карловац = 2/%. = 4.53 1 ЈУ 1932. Скопље — 26%. — 8.406 1-1.-1932. Ben. Beukepek — 26% . — 6.531 1-11-1932. Сплит — 21% — 4.606 1.-HI.-1932:; Љубљана — 18% — 17561 150-1932. Ниш — 18% — 4.780 1.-Ш.-1932. Сомбор — 13%. . — 2.096. ~ 1.-JH.-1932; Суботица — 9% — 1.804 120 21932. Тузла — 6% — 696 1-IB::1932. 3arpe6 — 4% — 3.936. 1.-IIH.-1932. ' Сушак — 3% — 313 1.-IH,-1932, Београд — 1% — 1.096 1.-IV.=1932. Нови Сад — 1%. + 155 1.-I]l.-1932. Дубровник - 3% — 492 1.-1V..-1932.

Укупно — 16%, — 99.254 a.

Окружни уреди заједно са приватно друштвеним благајнама („Меркур“ Загреб, „Трговачко болн. и потпорно друштво" Љубљана и „Трговачка омладина“ Београд) изсгубили су за последње две године око 100:000 чланова. Ту нису убројани: сезонски радници (око 100.000), рудари (око 60.000) и пољопривредни радници. Још би требало узети:у обзир природни прираст радништва због повећања станов-. ништва, и друге раднике као исељенике, који су се вратили кући, апсолвенте школа и сл, Број парцијелно: незапослених мисли се да је већи него тотално незапослених. 5 OI

Као што видимо незапосленост је највећа на терито= ријама оних окружних уреда, које имају дрвну индустрију као што је Бања Лука, Осек, Сарајево и т. д. У великим мес тима је незапосленост релативно мања, јер се ова места стално развијају и општине врше стално радове, O

— Фабрика етернита „Салонит“ код Сплита обуставила је привремено рад због великих резервни непродатих продуката. Па

— Јадранско шумско д. д. у ликвидацију. по De

__—- Југословенско А. Е. Г. д. д. у Београду исказује за 1931. годину губитак од 1,767.907 дин. од чега отпада, на пренос губитка из 1930. године 1,615.489 динара. _ 18

— Пекари у Сушаку су снизили цене. хлебу за пола. динара по килограму. Сада су цене млечном хлебу. 5 дин, белом 3,50, полубелом 3, црном 2,50 и ражном. 3,50. дин, по килограму. .

Дубровнику закључило је