Народно благостање

7. Maj 1095,

Страна 297

она моћи дати посла сада, кад то није могла учинити пре неколико година. С тога је, можда, најприхватљивији предлог, да се за сада не врши велика пропаганда за репатриацију и да се помогну само они, којима је немогућ опстанак У туђој земљи. = |

Извоз дувана из Бугарске је последњих година стално растао. 1927. године износио је 32% од укупне вредности извезене робе, а 1929. "године 45%; у 19350. години је његов удео у укупном извозу

"нешто мањи — 42%, док у 1931. долази поново до пораста |

на 43.5%. Главни купци бугарског дувана били су Немачка Аустрија и Пољска, затим Чехословачка, Италија и Мађарска. Све до половине 1931. године, бугарски извоз дувана није наилазио на тешкоће. Криза је додуше већ захватила средњеевропске земље, али су постојали закључци, са каснијим роком за лиферовање. Али чим су ови извршени, у другој половини 1931. године долази до потпуне стагнације, Код прерађивачке индустрије и трговаца остају велике залихе, које више не могу да пласирају. Ситуација. се није побољшала ни почетком 1932. године, Криза у свим средњееврогским земљама се све више заоштрава, велика незапосленост и редукција плата и прихода изазива у првом реду редуцирање издатака за дуван. Томе долази још и то, да ни фабриканти ни државне режије нису очекивале тако јако опадање потрошње тако, да су им преостале још залихе од прошлогодишњих куповина. Сем тога, данас потрошачи прелазе од скупљих и бољих сорти на јефтиније, а Бугарска је баш последњих неколико година уложила много труда да побољша квалитет свога дувана, што јој је и успело. Међутим, данас је тражња за њим много мања и њене старе залихе најфинијих врста дувана попеле су се на округло 4 мил. КГ. које се налазе што код произвођача што код трговаца. Извоз у прва три месеца ове године износио је 2894 тона у вредности од 258.9 мил. лева према 6727 тона у вредности год 702.4 милиона лева у исто доба прошле године. У марту ове године по први пут је дуван престао да буде на: првом "месту у бугарском извозу, и пао је на треће, после пшенице „и јаја. Цене су ниже за 30 до 40% него прошле године.

Овако оштра криза најважније привредне гране, не може остати без последица по опште финансијско стање

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

земље. Нагло падање извоза дувана имаће за директну последицу смањење девизних резерви бугарске Народне банке. | Бугарска влада предузела је извесне мере да олакша ситуацију на домаћем тржишту дувана. Она је склопила | компензационе уговоре са Пољском, Чехословачком, Аустријом и Француском. Са њима ће се додуше делимично ликвидирати старе залихе, али основни проблем који је створен овом кризом није решен: питање будућег извоза дувана и са тим у вези погоршање трговинског биланса и девизних резерви Народне банке.

Većina država iskoristila je sklonost stanovništva kockanju, da ustanovi državne Jufrije, ali povezivanje lutrije sa državnim zajmovima do sada je po pravilu smatrano kao nezgodno. No finansijske teškoće posle rata srušile su moralne prigovore protiv lutrijskih državnih zajmova. · Njih je: bilo poslednjih godina čitav niz. U Nemačkoj je Erzberger emitovao 1919. godine lutrijski zajam, Italija je prošle godine emitovala veliki lutrijski zajam, i nedavno u Francuskoj hipotekarni zavod Credit Foncičr postupio je takođe na isti načih. Sada se sprema u Nemačkoj raspis velikog lutrijskog zajma. On treba da služi za ostvarenje vladinog programa o stvaranju mogućnosti za rad, što ga je nedavno izradila vlada na zahtev radničkih sindikata. On predviđa. potrebna sreistva u iznosu od 1.1 milijardu maraka. Najvažnije tačke su naseljavanje, gradnja kanala i puteva, popravke kuća i Tinansiranje ruskih narudžbi. Predviđen je već rediskontkredit Rajhsbanke od 300 mil. maтака za ruske menice, i zajam od 200 mil. za popravku kuća iz poreza na kućne kamate. Ostatak treba da se dobije pomoću lutrijskog zajma. Sem izgleda na lutrijski dobitak predviđeno je i nisko ukamaćenje od 4 5%; dalje je predviđeno da Rajhsbanka finansira odmah jedan deo, dok se zajam ne realizira. Na odluku da se raspiše ovaj zajam delovao je uspeh zajma nemačkih železnica. Sada se vlada nada da će se izvući tezaurirani kapital, koji se ceni na ukupno 800 mil. maraka. Mi sumnjamo da će zajam imati naročitogz uspeha; veliki upis železničkog zajma je posledica velikih povlašćenja za njegovo upisivanje: poreska amnestija za begstvo kapitala i velika poreska olakšanja. "Ма tržištu kapitala nema ni fraga nekom oživljenju, i da se· izvuku tezaurirani kapitali morali bi lutrijski šansi da budu vrlo veliki, jer se danas može novac plasirati od 12—15% kupo-

Novi jutrijski zajam u Nemačkoj

vinom dobrih hartija od vrednosti.

ОБАВЕШТАЈН

НОВЧАРСТВО

— За мај ове године је немачким увозницима одређен износ девиза од само 50% њиховог девизног контингента (у априлу 55%). · |

— Да би се спречило кријумчарење с ефектима прописује нова немачка девизна уредба да банка у свом промету наведу детаљно имена и места одакле су ефекти.

— један нови законски пројекат у Румунији предвиђа "следеће задаће државе према банкама: 1) држава преузима |гарантију према синдикату пет букурештанских банака за 1 милијарду леја кредита, које су ове банке дале банци Мар"морош Бланк и комп. по затварању њезиних шалтера; 2) "држава преузима губитке Народне банке, које, је она: претрпела због закона о раздужењу сељака, -

— Le Credit Foncler odlučio je da zaključi lutrijski za-

jam emisijom 1,500.000 obligacija po 1000 franaka uz 4196, |

koji će зе amortizovati u roku od 50 godina.

СЛУЖБА

— Немачке девизне одредбе за путнички промет су још више пооштрене. За непословна путовања мора се до– казати његова потреба; за путовања у вези са лечењем тражи се сведопба државног лекара.

— Талијанска банка је снизила дисконтну стопу са 6 на 5%.

— Федерална влада Бернског кантона (Швајцарска) одлучила је да емитује федерални 3:/,%-тни зајам, 2 серије, од 150 милиона франака, од чега ће се 25 мил. употребити за администрацију трошкова. Иначе зајам ће се употребити за конверзацију шестор 41]. .% мобилизационог зајма од године 1917. и за замену транше 4% зајма од 1922. г,

— Грчки министар финансија је наредио да се Народној банци стави на расположење 80 милиона драхми, да може исплатити купоне, који су доспели 1. маја ове године. | — Индијска банка снизила је своју дисконтну стопу

од 6 на 5 од сто.