Народно благостање

Страва 308 _____

Бр; 20

предмет; резултат економске делатности је иста ствар као добро, т. ј. као извор задовољства од подмирења потреба. |

3. И техника и економија воде квантитативни обрачун; али технички обрачун је физични (1п пашга), а економски је вредностан (11 уаоге). Физички обрачун израчунава, трошкове и резултат као физичке ствари, Технички обрачун шећерне фабрике значи: помоћу којих машина и других справа, потроштњом какве количине људског рада, шећерне репе и разних помоћних материала добије се толићо и толико шећера. Економски обрачун изра= чунава трошкове и резултат у натуралном и потрошном газдинству као субјективне вредности, а: У новчаној привреди као у новцу изражене објективне прометне вредности или цене. Економски 06рачун шећерне фабрике каже, колико је било потрошено динара за машине и друге справе, за људски рад, за шећерну репу и разне помоћне материјале да: се добије за толико и толико динара шећера. Будући да физички предмети 8007 своје хетеротености и квалитативне разлике не могу се сумирати као фивички предмети (11 пашта), не може технички

обрачун да постигне један укупан, у једном броју |

изражен закључак. Међутим као вредности одзосно цене (!п уајоге) могу се сумирати најхетеротеније и квалитативно најравличније ствари. Зато економски обрачун увек изражава коначни закључак у једном броју. То је карактеристично и врло важно својство економског обрачунавања, кога, нема и не може да има техничко обрачунавање. OM

Из наведене разлике између технике и економије следи да економија ставља техници заделке. Техничар нао техничар не: зна, које врсте добара и у којим количинама, мора да продуцира: О томе сдлучује привредник, полазећи од потреба ш поступлата: највећег паихичкот задовољетва, Кал је OGновна задаћа постављена, техничар опредељује да ли је у опште изводљива, и на који баш начин. Али пошто техника обично зна, више: начина, на које се може постићи иста сврха, не техничару него спет нривреднику припада дефинитивна одлука и о на-

чину који мора. да се примени у дотичном вонкрет- |

ном случају. Тако се може на пр, пшеница продуцирати на различне начине, почевши од; пајекетанзивнијих све до најинтензивнијих; исто. тако стока се може хранити на природним пашњацима, пли У!

"НАРОДНО Б. ТАГОСТА ЊЕ

штали. Само економија помоћу обрачуна по вред-

(кости може да: одлучи о најбољем начину у даном

случају. При томе су често пута технички т еко-

номски критерији противположени. Оно шта, је тех-

нички најсавршеније, т. ј Најпродуктивније, није увек и економски најзгодније, т. ј. најрентабилније

(на пр. интензивна пољопривреда у случају ниских

цена, земљишта и житарица). Код економских обрачуна често се пута приватно-економски критеријум

не поклапа, са, народно-економским (на пр. политика цена код картела).

Ако економија ставља техници основне задаће и контролише избор. начина њиховог решавања, ба друге је стране економија подређена техници у том смислу да техника у свом напретку пружа еконо-

мији увек нове и нове могућности које економија и искоришћава, Чак и основне економске задаће ме-

њају се у вези са техничким променама. Безброј наших потреба у њиховом конкретном облику по-

следица су техничког напретка; на пр. потреба мо-

дерно уређеног становања, аутомобила, радио-апа-. рата, авиона и т. д. Таква је међусобна веза: између ових двеју начелно различних категорија.

__ У пракси више пута техничар решава не само техничка него и економска питања, узимајући У обзир и људске потребе и цене сировина, радне

снате и цену произведеног продукта. Али није то

доказ да су техника и економија, „један и исти овет“, него да у овом случају у истој особи дотичног техничара сједињују се две функције: техничка и економска. Тако сједињење је врло корисно у мање компликованим случајевима, особито ако је техничар и

економски образован. Исто тако је и за привред-

ника, од велике користи ако је технички образован

п може да сам решава мање компликована техничка "питања.

Али у компликованим случајевима потребна су таква, опширна специјална техничка и економска, знања и такво практичко искуство, да једна особа. не може да то споји у себи. У таквим случајевима,

привредник мора (да добије помоћ од стручњака-

техничара, али и техничар мора да добије помоћ од стручњана-економиста. То је баш главна мисао коју

изражава пи подвлачи д-р В. Бајкић. Ова је мисао

логички закључак ив наведене разлике између техвике и економије.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

OiR

Карактеристика. пословања великих француских банака у 1931 години је необично повећање њиховог. ликвидитета. Може се. рачунати да су француске банке једну трећину својих и туђих срестава држале као касену готовину или као жиро потраживања код; Француске банке. То је резултат сразмерно. мањег продирања. кризе у Француску и традиционалне политике опрезности у пословању француских банака. Француске банке су на време повукле своја инострана потраживања, тако да су само. врло мали. износи још. остали. изван

Највеће француске депозитне банке у години. 1931.

француских граница. Тако су само мала потраживања. фран-

„цуских банака имобилизирана уговором о одлагању плаћања немачких банака. Сем тога: може се рећи да су франуске банке једва оштећене Кригеровим крахом. Према 'податцима. Стедњ Гуоппајве француске банке су дале: Криге-

ровом концерну само три кредита у укупном износу: од: 350 милиона франака. Ови су кредити највећим делом рембур-

ски и. према. томе се могу одмах мобилизиратиг Сем тога

су ови кредити: подељени на. 23 банке. Резултат ове опрезне политике француских банака је да оне у 1931. години показују пораст поверилаца и ако се највеће банке осталих земаља боре са огромним; опадањем улога: Упркос. томе скоро све француске. банке исказују смањење добитака, јер

гсу; ограничиле своје активне послове и због тога пустиле да